Aktivistkinje iz svih krajeva Srbije okupile su se u Kraljevu na inicijalnom sastanku mreže Žena za reke. Sastanak je održan u okviru obeležavanja Svetskog dana reka, a prisustvovale su mu žene koje su aktivne u različitim borbama za zaštitu reka i životne sredine u širem smislu.
Osnivanje mreže je proisteklo je iz potrebe za boljim položajem žena u ekološkim pokretima, identifikovanjem specifičnih prepreka i pritisaka sa kojima se žene suočavaju, i jačanjem solidarnosti između aktivistkinja i inicijativa čije su članice. Pozvane aktivistkinje iz Pirotskog okruga, Arilja, Kraljeva, Beograda, Novog Sada, Šapca, Užica i Niša, razmenile su iskustva sa terena, zaključke o tome kakva im je podrška potrebna i ideje o tome kako bi udruženo mogle da budu uspešnije u zaštiti životne sredine.
Iva Marković, predstavnica organizacije za političku ekologiju PolEkol i inicijative Pravo na vodu, objašnjava da pojedine žene zauzimaju vodeće položaje u svojim organizacijama i eksponirane su u javnosti, ali da ih je još više aktivno u zaleđu ekološke borbe: „Žene u borbu za zaštitu prirode unose i veliko iskustvo i spretnost u organizovanju, koordiniranju, pa i emocionalnom radu na prevazilaženju konflikata, bez čega ne bi preživela ni jedna inicijativa“.
Bojana Minović iz Sačuvajmo planinske reke Kraljeva smatra da su žene socijalizovane tako da budu posvećenije brizi za okolinu: „Kada se radi o životnoj sredini one ne razmišljaju o njoj kao o ekonomskom resursu već kao o integralnom sistemu dugoročno neophodnom za opstanak svih koji ga nastanjuju, pa i ljudi. Iz iste pozicije je ženama nepodnošljivo svako uništavanje i razaranje života, na sličan način na koji nam je nezamisliv rat.“
Minović upozorava na to da su i otpor moćnim devastatorima i ženski zaštitnički odnos prema okolini često podjednako cinično nipodaštavani kao neracionalni, romantični i zastareli od strane onih koji misle da su „ukapirali kako sistem radi“ i da mu se nemoguće usprotiviti. Ona veruje da se iznošenjem pravih argumenata u javnost građani mogu osvestiti o tome da je organizovanje za zaštitu životne sredine i konstruktivan odnos prema prirodi i društvu stvar budućnosti, a ne prošlosti.
Aktivistkinje smatraju da politike brige za opstanak ljudi i planete, koje podrazumevaju ravnopravnost i zajedništvo, prestanu da budu posmatrane kao politike nižeg reda i manjeg značaja od borbe za moć u sferi ekonomije, parlamentarne i međunarodne politike.
Žene koje se bave zaštitom životne sredine su neopravdano manje vidljive od muških kolega. One su, međutim, izložene podjednakim, a često i ozbiljnijim pritiscima da odustanu od svojih aktivnosti. Najsvežiji primer je kampanja koju je protiv Dragane Arsić iz pokreta „Odbranimo šume Fruške Gore“ inicirao portal Prismotra, a preuzeli slični mediji. Aktivistkinje se suočavaju i sa saslušanjima, privođenjima, pravnim tužbama i različitim vrstama pretnji od strane privatnih lica.
Jelena Ivković iz PolEkola smatra da su najinspirativniji primer za osnivanje mreže bile žene Kruščice, koje su se mesecima udruženo borile za svoju reku, ne posustajući pred različitim vidovima torture. Ivković dodaje da mreža okuplja žene različitih pozicija i generacija, iz ruralnih i urbanih sredina, koje objedinjuju isti ciljevi i motivacija. Akcenat je, smatra, na iskustvima i vrednostima koje dele.
Mreži tek predstoji zvanično konstituisanje i preciznije definisanje budućih aktivnosti, od edukativnih skupova do akcija na terenu. Okupljene aktivistkinje se nadaju da će primerom ohrabriti i druge žene da se pridruže inicijativama za odbranu životne sredine, a pozivaju i ostale dokazane saborkinje da im se priključe.
