Doprinos žena u zaštiti životne sredine nezamenjiv je, ali nedovoljno priznat i vidljiv. Teret borbe nose uzbrdo, a posledice zagađenja trpe u podnožju sveta po meri muškaraca. Tražimo da dostojanstven život ljudi i dobrobit planete dobiju zasluženo mesto u prioritetima politika na svim nivoima i pozivamo sve žene da se aktivno uključe u izgradnju ovakvog društva. Bolji svet za žene je bolji svet za sve, uključujući i prirodu.
Na žensku brigu za zdravlje, ravnopravnost sa drugim ljudima i zajedništvo sa drugim bićima, do skora se cinično gledalo kao na slabost, emotivnost, iracionalnu politiku nižeg reda. Danas, kada je otpor protiv zagađenja, privatizacije i uništavanja prirodnih javnih bogatstava postao pravo i obaveza svakog savesnog čoveka, ženska perspektiva nam je neophodna da bismo sem bunta – napravili/e i održivu promenu.
Borile se za vazduh, šumu ili reku, žene su jednako angažovane na terenu, poseduju i stručnost i iskustvo, posvećene su preko granica koje im društvo nameće. Preuzimaju rizike i izložene su pritiscima i pretnjama uprkos tome što značajno slabije zauzimaju javni prostor u Srbiji, a još manje donose odluke. One znaju koliko je važno povezati stare i izgraditi nove ljude, kako teče komunikacija i kako se brišu sitnosopstvenički interesi zarad zajedničkog dobra.
Ne bez razloga, u mnogim krajevima sveta devojke i žene predvode borbu za održivu budućnost. Žene su u većem riziku od posledica svih kriza u životnoj sredini, od lokalnog zagađenja do klimatskih promena. One ostaju gde su, staraju se o bolesnima, starima, nemoćnima. I kada nema hrane pripremaju obrok i kada nema vode brinu o higijeni. Na čelu fronta koračaju takođe i jer same dobro poznaju deblji kraj eksploatacije i nipodaštavanja koje priroda trpi zbog nezajažljivih apetita kapitalista, imperijalista i ostalih predatora.
Međunarodni dan žena je praznik podsećanja na hrabre radne žene koje su izborile bolje uslove za sve nas. Ovaj 8. mart dočekujemo u pandemiji izazvanoj intenzivnim kolonizovanjem prirode i neodgovornim odnosom prema drugim vrstama. Krizu je produbilo dugoročno zanemarivanje nekomercijalih sistema javnog zdravstva i farmacije. Prethodne godine ogoljena je važnost nužnih osnovnih zanimanja svugde na planeti – od medicinskih sestara do prodavačica, većinu njih čine žene kojima dugujemo zahvalnost što naša društva ikako funkcionišu. Istovremeno, saterane u privatnu sferu u pandemiji, žene trpe tragično otežali teret partijarhata, od brige o ukućanima, bez vrtića i škola, do porodičnog nasilja.
I zato ne želimo poklone i ruže, tražimo ono što svima pripada, čist vazduh i vodu, sačuvanu prirodu, zdravstvenu bezbednost, dostojanstvene poslove koji su dobri i za društvo i za prirodu. Politika brige nije zastareo ideal, ona mora biti naša budućnost! Socio-ekološka revolucija je nužna, njeno kormilo je naše polje borbe.
Pozivamo sve žene, koleginice i drugarice, aktivistkinje neznane i znane, da se povežu u solidarnosti, i odlučno preuzmu aktivnu ulogu u očuvanju životne sredine. Pozivamo sve muškarce da ih u tome bezrezervno podrže i budu im dostojni saborci. Udružene žene, preko pobune do promene!
Iva Marković, Organizacija za političku ekologiju Polekol/ Pravo na vodu
Žaklina Živković, Organizacija za političku ekologiju Polekol/ Pravo na vodu
Anđela Ruvidić, Pravo na vodu
Katarina Lević, Pravo na vodu
Jelena Ivković, Fondacija za mlade Obrenovca, Pravo na Vodu, Polekol
Galina Maksimović, Rekonstrukcija Ženski fond
Zorica Skakun, Kreativni aktiv novih avantura (KANA)
Snežana Baralić Bošnjak, Ženska mirovna grupa
Miljana Nebrigić, profesorka u muzičkoj školi
Višnja Baćanović, Gender Hub
Slađana Ljubičić, Združena akcija Krov nad glavom Novi Sad/ Ekološki front Novi Sad
Marijana Mutavčieva, Centar za razvoj demokratskog društva Europolis/Ekološki front Novi Sad
Ljiljana Konevski, Pokret gorana i centar volontera Pančevo
Dragana Zirojević, inženjer geologije, Beograd
Marija Ratković, Biopolis – Centar za biopolitičku edukaciju
Bojana Tadić, nastavnica srpskog jezika i književnosti, Pančevo
Daca Jović, Kreativni aktiv novih avantura (KANA)
Jelena Visser, novinarka, Utrecht, NL
Marijana Jović, Ženska mirovna grupa
Jelena Lalić, vizuelna umetnica
Ljiljana Ostojić, penzionerka
Nađa Duhaček, Centar za ženske studije, Beograd
Ivana Marković, Trag fondacija
Ljubica Slavković, Centar za kulturnu dekontaminaciju
Biljana Dakić Đorđević, Trag fondacija
Dragana Arsić, Pokret „Odbranimo šume Fruške gore“ i Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad
Minja Nikolić, Savez mesnih zajednica Stare planine
Natalija Stevanovič, bibliotekarka Beograd
Jelena Višnjić, BeFem
Kristina Cvejanov, Green Loop
Tanja Popovicki, RES Fondacija
Milica Dragićević, Združena akcija Krov nad glavom Novi Sad
Nađa Bobičić, književna kritičarka i socijalistička feministkinja
Nataša Milivojević, Svetska organizacija za prirodu-WWF Adria
Nataša Jančić, Mini Eko Zona
Marijana Demajo, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Biljana Maletin, Ženska platforma za razvoj Srbije
Snežana Milčić, UG “Zajedno zajedno”
Tatjana Obradović-Tošić, Kad Ona Vodi
Milica Piletić, Sačuvajmo zelenu Zvezdaru
Zoe Gudović, Ženergija
Iskra Krstić, Mašina
Milica Batričević, BeFem
Aleksandra Čereković, Trag fondacija
Irena Jovanović, Pobunjene čitateljke
Tanja Ignjatović, Autonomni ženski centar
Elena Petrovska, Zelena Omladina Srbije
Marija Subašić, Ženska mirovna grupa
Ksenija Radovanović, arhitektica i urbanistkinja
Tea Nikolić, Šuma peva
Ruža Helać, Vojvođanska zelena inicijativa
Branislava Jovičić, Balkan Green Energy News
Majda Adlešić, Ekokoncept Pogon
Marica Stamenković, Odbranimo reke Stare planine
Nikoleta Kosovac, LICEULICE
Slavica Pantić, Lokalni odgovor Valjevo
Tina Solar, Green Adventure Fruška gora
Ljiljana Vujović, penzionerka i preduzetnica
Maja Marošan Mihajlović, psiholog u OŠ, Pančevo
Miroslava Mika Nikolić, Zelena Omladina Srbije
Aleksandra Vukićević, emisija „Čekajući vetar“, Radio Beograd 2
Marija Simić Savić, Ekomar
Ivana Mladenović Sofronijević, Ekomar
Dragana Đorđević, Univerzitet u Beogradu – IHTM
Anastasija Stošić, studentkinja
Nataša Komljenović, arhitekta, ekološki aktivista, Pokret Odbranimo šume Fruške gore
Andrea Šaula, komunikolog
Aleksandra Tomanić, Evropski Fond za Balkan
Milica Manić, novinarka
Marija Srdić, preduzetnica
Natalija Stojmenović, Inicijativa za čist vazduh
Slavica Čepić, pejzažni arhitekta
Danijela Nestorović, advokat, UG Kotež
Andrijana Spasov, Odbranimo reke Stare planine
Zorana Antonijević, Kreativni aktiv novih avantura (KANA)
Sanja Iguman, Za naš kej
Iva Parađanin, novinarka
Marija Pantelić, Empirija
Nataša Gligorijević, Centar za održivi razvoj Srbije
Snežana Dabović, dipl. matematičar
Dunja Jovanović, Ffm podcast/Udruženje za održive inicijative
Marija Radaković, Ffm podcast, Udruženje za održive inicijative
Biljana Simonovic, Gradjanski inicijativa Sacuvajmo Liman od betona
Ivana Jovčić, Centar za unapređenje životne sredine
Bojana Minović, Sačuvajmo planinske reke Kraljeva
Ana Svilar, Omladinska zona
Duška Dimović, WWF Adria-Srbija
Jelena Mrgić vanredni profesor, Odeljenje za Istoriju, Filozofski fakultet
Ivana Dančetovič, ekološki pravnik
Andrijana Milošev, Ekološki pokret Srbobran
Zorica Radišić, biolog i aktivistkinja
Nataša Milojević, Ženska mirovna grupa
Aleksandra Popović, novinarka
Dragana Katić, Udruženje Eko Heroj / Trash Hero
Ljubinka Kaluđerović, penzionerka i aktivistkinja
Srdić Marija, preduzetnica i aktivistkinja
Jana Pavlović, sociolog i građanka
Tanja Vukša, Centar za politike emancipacije
Ivana Samardžić, arheološkinja i menadžerka u kulturi
Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava
Ana Džokić, KO GRADI GRAD