Nema bistre slike voda Beograda bez javnosti

Inicijativa Pravo na vodu i organizacija za političku ekologiju Polekol održale su promociju nove studije o planovima za prečišćavanje otpadnih voda prestonice pod nazivom “Bistra slika voda Beograda”.

Ovo istraživanje rađeno je sa namerom da pruži sistematičan pregled javno dostupnih informacija o toku i ishodu pregovora o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Veliko selo”, vođenim sa kompanijom China Machinery Engineering Corporation, kao i prikaz planskog okvira izgradnje ovog postrojenja, čija je izrada trajala paralelno sa tokom navedenih pregovora. PPOV „Veliko selo” je najveće od 11 planiranih postrojenja, koja bi trebalo da omoguće prečišćavanje 80% otpadnih voda Beograda.

Izgradnjom postrojenja Beograd bi prestao da bude jedina evropska prestonica koja otpadne vode izliva direktno u svoje reke i neposrednu okolinu.

O problemima u vezi sa izgradnjom fabrike govorila je glavna istraživačica, arhitektica i urbanistkinja Ksenija Radovanović. Ona je ukazala na to da je javnost o planiranju, ugovaranju i izgradnji postrojenja bila obaveštavana gotovo isključivo putem medija. I javnost i potencijalni komercijalni partneri su, pokazuje istraživanje, ostali uskraćeni za mogućnost učešća u procesima odlučivanja o tehnologiji postrojenja, finansiranju projekta i rokovima izgradnje, a pregovori su vođeni sa samo  jednim partnerom kome je posao i poveren.

Branislav Denis Božović, hidrogeolog i nekadašnji sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda, je uputio publiku u ekološke i zdravstvene aspekte značaja prečišćavanja otpadnih voda. On je upozorio na to da ne smemo zanemarivati njihov štetan uticaj ni u kom smislu. Kako kaže, za opštu javnost najupadljiviji znak zagađenja neprečišćenim otpadnim vodama predstavlja njihov neprijatan izgled i miris, koji se prečesto prenebregavaju i smatraju sekundarnim pitanjem estetike ambijenata. Njih bi, međutim, trebalo tumačiti kao ozbiljan signal za opasnost, simptom prisustva čestica koje mogu izrazito nepovoljno delovati na zdravlje ljudi i živog sveta. Božović smatra da javnost nije dovoljno upućena u problematiku zaštite životne sredine i da bi trebalo raditi na povećavanju učešća građana u planiranju i odlučivanju, kao i na očuvanju postojećih prirodnih i stvorenih resursa.

Čedo Maksimović, ekspert za upravljanje vodama i zaštitu životne sredine, je objasnio koliko skupo može da košta pogrešan izbor tehnologije. Kao jednu od ključnih karakteristika savremene tehnologije naveo je decentralizovanost sistema, zahvaljujući kojoj se može štedeti na prostoru, izgradnji i održavanju infrastrukture te energentima koji se troše na transport otpadne i prečišćenih voda. Savremeni sistemi dugoročno štede i novac.

Kod nas će se, ipak, najverovatnije ugrađivati zastarela tehnologija, i to ne samo u Velikom selu. U Srbiji je potrebno između 250 i 300 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.  Maksimović, profesor emeritus Imperijal koledža, apelovao je na predstavnike republičke vlasti i lokalnih samouprava, kolege i građane da dobro razmisle o izboru postrojenja u korist dugoročnog boljitka za građane i životnu sredinu. 

Događaj je bio prenošen uživo preko Facebook stranice Pravo na vodu u ponedeljak, 19. aprila, a moderator je bio Milan Zlatanović iz Polekola. Snimak možete pogledati ovde.

Publikacija “Bistra slika voda Beograda” je nastala u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i Fondacije Fridrih Ebert. Stavovi i mišljenja autora izneti u publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove Evropske unije, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Fondacije Fridrih Ebert ni Beogradske otvorene škole, i za njih je isključivo odgovoran Polekol.