Dobrodošli u Srbiju! Zemlju najskupljih novogodišnjih jelki i ukrasa na svetu, zemlju koja ulaže ogromna sredstva u rekonstrukciju trgova, fontana i puteva, zemlju koja se ne libi da pobedu svoje fudbalske reprezentacije zbog plasmana na Svetsko prvenstvo nagradi sa čak million evra, kao i da istim iznosom finansijski potpomogne Republiku Francusku u obnovi katedrale Notr Dam u Parizu.
Suprotno ovim uverenjima da smo vrlo bogati i uspešni, da smo ekonomski tigar i lider u regionu, da su naše namere patriotske i humane suprostavlja se činjenica da dve trećine građana Vojvodine, kao i delova slivova Zapadne, Južne i Velike Morave pije zdravstveno neispravnu vodu. Koja je to plemenitija i humanija ideja od ulaganja u vodu, koja predstavlja osnovni uslov za život? Koji finansijski ulog može da opravda činjenicu da je u ovom trenutku ogromnoj zdravstvenoj pretnji izloženo preko 700.000 stanovnika Srbije?
Da činjenice ne menjaju stvarnost, uverio nas je i sam predsednik države koji je 23. decembra 2019. godine izjavio kako je voda u Srbiji odličnog kvaliteta, kako građani danas više kupuju vodu, jer je “to postala moda” i naglasio da je kvalitet česmovače u istom rangu sa flaširanom vodom. Da nije u pitanju pomodarstvo dokazuju izveštaji Instituta za javno zdralje Republike Srbije “dr Milan Jovanović Batut”, kao i nalazi Instituta za javno zdravlje Vojvodine, pa i brojna istraživanja.
Racionalno razmišljajući, veći problem od zdravstveno neispravne pijaće vode trenutno može da predstavlja samo neinformisanost građana o postojanju ovog problema. Građani ne znaju da voda nije za ljudsku upotrebu. Građani ne smeju da žive u ubeđenju da je voda sa česme kvalitetna ili preporučljiva za upotrebu, zato je svaka izjava koja ide u tom pravcu ustvari loša namera po njihvo zdravlje.
Obezbeđivanje dovoljne količine zdravstveno bezbedne vode za piće je osnovno ljudsko pravo, ali i perspektiva za ostanak na ovim prostorima. Upravo ova argumentacija bila je osnov da Božidar Caričić, penzioner iz Ravnog Sela, napravi važan zaokret u letargičnoj Vojvodini. On je odbio da bude ponižen i da prihvati da plaća račune za vodu, jer mu se nije svidela boja, izgled i miris pijaće vode, nepoznavajući njen sadržaj ali verujući da voda ne sme da ima takve karakteristike. Njegova borba počinje 2016. godine, a prvi epilog dešava se već 2017. godine, kada Caričić ulazi u postupak pred Osnovnim sudom u Vrbasu. Spor pokreće JKP “Komunalac” iz Vrbasa koji tereti Caričića za ne plaćanje usluge isporuke “vode za piće”. Presuda Osnovnog suda u Vrbasu, potvrđena je pred Višim sudom u Somboru na osnovu koje je Caričić oslobođen plaćanja vode.
Božidar se putem sudskog procesa upoznao sa kvalitetom vode u Vojvodini i saznao da ona ustvari nije zdravstveno ispravna. Na sudu je kao jedan od dokaza prikazan dokument, koji je produkt zajedničkog istraživanja stručnjaka iz Srbije i Mađarske u okviru IPA prekograničnog programa Arsenicplatform.
Tu se otkriva veličina problema kojem su izloženi građani Vojvodine. Istraživanje predstavlja zdravstvene aspekte prisustva arsena, prirodnih organiskih materija i amonijaka u vodi za piće, gde se decidno navodi da ono pravi genetske i patološke promene koje se nasleđuju i utiču na potomstvo.
Ovakva opasnost po zdravlje građana, strašnija je od svih genocida do sada. Na ovaj način tiho umire ne samo trenutno stanovništvo, već i generacije koje dolaze. Na snazi je ekocid koji se sprovodi na ogromnom broju stanovništva Vojvodine, posebno u Banatu i Bačkoj, a zabrinjavajuće je što nadležni ćute. Struka takođe radi za platu i posao joj nije samo da leči, već i da spreči da se bolest desi. Ovde je preventivno delovanje mnogo važnije, jer ukoliko arsen dublje zadre u naše društvo, priliku za zdrav život nemaju sledeće generacije.
Upravo ovu poruku shvatila je Nataša Gajić, majka četvoro dece, koja sa porodicom živi u Ravnom Selu. Ona je takođe prestala da plaća vodu, jer na taj način želi da obezbedi svojoj deci zdraviji život. Njih je sa gradskog vodovoda 24. novembra 2021. godine isključilo Javno preduzeće “Komunalac” iz Vrbasa. U tom momentu porodica Gajić je na televiziji pratila uživo obraćanje predsednika Srbije koji je predstavio novi nacionalni program za poboljšanje nataliteta,kroz koji država svakom roditelju za prvorođeno dete obećava pomoć od 300.000 dinara. Porodica Gajić je u jeku svetske pandemije ostala bez vode. Tako je ovoj porodici otežano održavanje higijene, što je u pandemijskim uslovima jako važno.
Pozivamo građane da budu hrabri i iskažu solidarnost sa svim borcima za zdraviju životnu sredinu. Račune možemo da plaćamo tek kada našim slavinama poteče voda bez boje, mirisa i ukusa, voda bez arsena, voda dostojna čoveka. Do tada, o ovom problemu moramo da pričamo. To nije tema za odabrane, to nije tema samo za političare, to je naša najvažnija tema, koja dira svaku porodicu, svaku osobu u našem društvu.
Zato dobrodošli u Srbiju, zemlju u kojoj je pijaća voda privilegija, zemlju u kojoj institucije rade protiv građana, a ne za njih, zemlju lažnih inforamcija i neutemeljenih izjava, zemlju u kojoj izbor da se očuvaš svoje zdravlje ne postoji, jer nije dozvoljeno.
A zašto ovde ne biste ostali?
Autor teksta je Nemanja Obradović aktivista Ekološke inicijative Temerin