Svakog dana sve dalje od rešenja za Fabriku žednih u Zrenjaninu

Čitave godine za nama traju međusobna optuživanja republičkih i gradskih vlasti, te predstavnika vodovoda i fabrike, za odgovornost za to što je Zrenjanin i dalje žedan.

Za pravo rešenje problema zasad, ipak, nema izgleda

U petak, 24. decembra, Erste banka ponovo izlaže prodaji Fabriku pijaće vode u Zrenjaninu. Prvi pokušaj  da se javnim nadmetanjem 2. decembra dođe do novog vlasnika okončan je neuspešno, bez zainteresovanih kupaca.  Za banku, uspešna prodaja bi značila povraćaj ulaganja u propali projekat. Za stanovnike grada, i ako se ostvari, prodaja fabrike koja je van stroja još od izgradnje 2017.  neće značiti više od jednog u nizu spoticanja duž tunela na čijem kraju ih navodno čeka pitka voda. Upotreba vode u opštini od 140. 000 žitelja već 17  godina je zabranjena dok se na produžetke odvija unosna igra dobacivanja između države i finansijskih aktera.

Projekat izgradnje fabrike vode ugovoren 2015. godine od početka su pratile kontroverze. Umesto da sa radom počne u roku od osam meseci, fabrika je u probni rad puštena posle dve godine. Usluge vodosnabdevanja je počela da naplaćuje pre ukidanja zabrane korišćenja vode iz vodovoda, i uprkos tome što je od početka radila sa prekidima. Još veći problemi su usledili kada se razjasnilo da po tadašnjem Zakonu o komunalnim delatnostima, koji nije dozvoljavao da privatnik vrši usluge vodosnabdevanja, na rad zapravo i nije imala pravo. Dve godine nakon potpisivanja ugovora, za koji je 2017. Vlada Srbije jemčila  finansijskim garancijama, ispostavlja se da je on nezakonit. Umesto da ugovor bude raskinut – menja se zakon. Skupština Srbije će krajem 2018. godine usvojiti izmenu zakona, dozvoljavajući privatnim preduzećima da obavljaju komunalne delatnosti vodosnabdevanja. Fabrika je, uz to, dobijala takođe zakonski neutemeljene pozajmice i subvencije od države.

Više puta puštana iznova u probni rad, Fabrika vode ne radi od sredine decembra 2020. kada je eksplozija u pogonu uzrokovala njeno zatvaranje. Početkom ove godine stručna komisija objavljuje rezultate ispitivanja uzoraka vode iz fabrike koji pokazuju da je pogon neuslovan: uzorci ne zadovoljavaju ni jedan od 34 predviđena tehnička kriterijuma.

Fabrika žednih na rasprodaji – 50% ispod cene

Poslovni objekti i pripadajuća oprema Fabrike procenjeni su na 834,7 miliona dinara (preko 7. miliona evra). Ponuđena prodajna cena po zakonu se ne može spustiti ispod 50 %  navedene vrednosti, za koliko se i nudi na tenderu.

Konzorcijum u sastavu firmi Gruppo Zilio SpA Italia, ogranak Gruppo Zilio SpA Italia u Srbiji i domaća kompanije Synertech je 2015. sa gradskom upravom i Javnim komunalnim preduzećem Vodovod i Kanalizacija iz Zrenjanina sklopio ugovor o izgradnji postrojenja za preradu vode koji je trebalo da reši tada već deceniju dug problem zagađenosti vode iz zrenjaninskog vodovoda kancerogenim arsenom. I dživdžani na grani do sada su naučili da su 2004. godine u zrenjaninskoj česmovači utvrđene koncentracije arsena višestruko veće od dozvoljenih. Da arsen, koji u vodovode širom Vojvodine dospeva iz podzemnih basena iz kojih se voda crpi, može da izazove niz zdravstvenih poremećaja, od smetnji u razvoju fetusa i dece, do raka kože i bešike, te smrti od akutnog ili hroničnog trovanja, verovatno je takođe poznat domaćoj javnosti.

Kako je u januaru objavio Energetski portal, deo uzoraka prečišćene vode nije zadovoljavao zahteve Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, gubici su prevazilazili propisanu granicu od 5%, ugrožavajući time vodoizvorište, a u sistem se vraćala preterana količina otpadnih voda, koje, uz to, nisu ni prečišćavane. Po izveštaju komisije, fabrika je takvim radom ugrožavala i samo zdravlje stanovništva,   ali i infrastrukturu. Navedeno je, naime, da neprečišćavanje otpadnih voda uzrokuje i povećanu koroziju, odnosno ubrzano propadanje kanalizacionog sistema, a da su česti prekidi rada dovodili do povećanog broja kvarova na vodovodnoj mreži. Prekidi u radu su, takođe, onemogućavali da se sprovede analiza rada postrojenja na osnovu parametara definisanih Ugovorom i Konkursnom dokumentacijom za koje su se uslovi, po navodima JKP ViK, bili stekli još krajem 2018.

Uprkos ovakvom izveštaju tehničke komisije, Fabrika vode je krajem februara 2021.  zrenjaninskom vodovodu poslala zahtev za puštanje postrojenja u rad i izrazila spremnost da ponovo preuzme vodosnabdevanje grada. Početkom marta iz fabrike su objavili otvoreno pismo gradonačelniku Zrenjanina, Simu Salapuri, koji je, prema navodima iz fabrike, od početka godine ignorisao njihove pismene i usmene molbe da sa predstavnicima fabrike dogovori sastanak. U ovom saopštenju se tvrdi da je krivac za eksploziju JKP ViK Zrenjanin, „koje ni posle više desetina upozorenja unazad više godina nije u stanju da uvede najosnovniji sistem analize i prenosa podataka stanja izvorišta vode“, a gradonačelnik poziva da se upozna sa uvedenim poboljšanjima u radu postrojenja.

Iz Fabrike vode su tada izrazili i kritiku angažovanja komisije koja je utvrdila da voda iz postrojenja ne zadovoljava tražene standarde: „Čuli smo da naš rad i naše postrojenje analiziraju razne komisije, a mi o tome ništa ne znamo niti učestvujem u tome. Želimo od vas lično da čujemo da li Grad Zrenjanin ima bilo kakve veze sa tim ‘nezavisnim i stručnim’ komisijama, i ako ima, po osnovu kod dela našeg ugovora se one formiraju i rade?!“

Predstavnici Fabrike vode, ali i građani, su u aprilu negodovali zbog toga što je objavljivanje celokupnog izveštaja stručne komisije kasnilo. Iz Fabrike vode su u junu stigle i oštre optužbe na račun JKP ViK, u kojima se iznosi da je ovo preduzeće, „na čelu sa direktorom Predragom Bodirogom sa namerom sabotiralo rad fabrike vode“ i na odgovornost za teškoće u vodosnabdevanju Zrenjanina, koje su pojačale rane letnje vrućine, pozivaju faktori van fabrike.

U junu JKP  ViK Zrenjanin zvanično apeluju da građani umanje upotrebu “vode za piće”, jer su se pojavili problemi u snabdevanju. Iz Fabrike tada navode kako je rukovodstvo JKP ViK sa direktorom P. Bodirogom sabotiralo rad fabrike vode. „Gradski vodovod nema dovoljno sirove vode u izvorištima, nema nikakav tretman vode, ima gubitke u mreži i preko 40% i to su primarni uzroci problema u vodosnabdevanju. Fabrika to nije bila, jer je uspešno mesecima prečišćavala vodu u skladu sa standardima“, tvrdili su tada iz Fabrike vode.

Odgovorni za problem i rešavanje istog – lokalna ili republička vlast?

Za neodgovorno poslovanje je gradske vlasti optužio i državni vrh. Naime, početkom 2021. Aleksandar Vučić je izjavio da su se lokalni čelnici, kadrovi SNS-a, postavili bahato, osiono i neodgovorno prilikom ugovaranja i nadgledanja projekta postrojenja za preradu vode. Gradonačelnik Salapura je predstavnike Fabrike vode naposletku i primio krajem marta, ali je tom prilikom, po navodima saopštenja iz Fabrike, negirao da je nadležan za rešavanje problema vodosnabdevanja. Za četiri godine otkako je fabrika vode u Zrenjaninu izgrađena, bilo je više intervencija predsednika države Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić u pregovorima sa investitorom.

Od sredine tekuće godine vidni su uglavnom potezi koji se tiču prenosa vlasništva nad postrojenjem, ali ne i rad na tome da se vodosnabdevanje pitkom vodom normalizuje nakon sedamnaest dugih godina.

Ugovor između Zrenjanina i Fabrike vode je raskinut u julu, sa argumentom da investitor nije ispunio nijedan od uslova iz ugovora. Salapura je tada izjavio da postrojenje nije izgrađeno u skladu sa projektovanom tehnologijom i da se – po ko zna koji put – čekaju nova rešenja, za koje će se pomoć tražiti i od vrha države. Erste banka, čijim kreditom je finansirano 65% izgradnje postrojenja, je, sa svoje strane, krajem jula objavila da će prodati fabriku da bi naplatila neizmirena potraživanja od dve izraelske firme, Rimon Ltd i Avital Group, koje su u međuvremenu otkupile većinski udeo u Fabrici vode. Početkom decembra Fabrika vode je prvi put ponuđena na prodaju, ali zainteresovanih kupaca nije bilo.

U međuvremenu je došlo i do međusobnih pretnji tužbama između kompanije Fabrika vode i JKP ViK Zrenjanin, kao i do novih obećanja „da je Vlada Srbije blizu dogovora sa investitorom koji ima svetske reference“, ovog puta sa mesta premijerke, kako je preneo Radio Slobodna Evropa.

Čitavo zamešateljstvo i prebacivanje odgovornosti gotovo da je teško ispratiti. Ono što je za građane ključno je da se njihovim problemima ne nazire kraj – kako kada je u pitanju vodosnabdevanje, tako i privođenje odgovornih za dosadašnje neregularnosti i neuspehe pravdi.

Stanovnici Zrenjanina vodu zahtevaju na ulici

U pokušaju da skrenu pažnju javnosti na ovaj problem i na nadležne izvrše pritisak u cilju njegovog hitnog rešavanja, građani su od sredine godine organizovali protestne šetnje i vožnje pod geslom „Zrenjanin je žedan“. Pored toga što traže ispravnu vodu, Zrenjaninci od Vlade Srbije zahtevaju da poništi izmene Zakona o komunalnim delatnosti iz 2018. godine i vrati komunanalnu delatnost vodosnabdevanja u okrilje javnog sektora.

„Mi smo svakoga dana sve dalje od rešenja“, izjavio je za Polekol Dušan Kokot iz udruženja „Građanski preokret“. „Mi imamo neke ljude koji su pokušali da sa sebe speru odgovornost raskidanjem ugovora. Sada ti isti traže novog strateškog partnera, banka prodaje fabriku… Ali, zašto bi prodaja fabrike od strane banke uopšte bila od interesovanja za građane Zrenjanina? Nema tendera, nema novog postupka, nego će od fabrike koja je pala na svakom testu pokušati da naprave rešenje za grad Zrenjanin“. Kokot navodi i da postoji bojazan da će strateški partner biti kompanija Metito Utilities  

iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kojoj je krajem prošle godine dodeljen posao izgradnje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Ugovor o angažovanju ove kompanije sklopljen je na osnovu Sporazuma o saradnji Srbije i UAE iz 2013. godine, van procedure javne nabavke, a time, po rečima pravnika, i bez mogućnosti da ga građani nadgledaju i saznaju detalje o troškovima koje će za izgradnju postrojenja snositi.

Građansko udruženje „Građanski preokret“ je 2020. godine tužilo nekoliko lica, uključujući i bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića, odgovorna lica u vodovodu, predstavnike investitora i nekadašnjeg ministra privrede Gorana Kneževića. Deo optuženih je uhapšen, a zatim i pušten da se brani sa slobode. Uprkos ponavljanim tvrdnjama republičkih vlasti da će se na svaki način fokusirati na probleme u Zrenjaninu, za malverzacije za sada još niko nije odgovarao.

U nadi da Zrenjanin neće dočekati punoletstvo ove zaista tragične priče i u želji da se ovakvi ili slični slučajevi više ne ponove ni u jednom gradu, ni u jednoj opštini u Srbiji, Polekol je u saradnji sa CRTA u aprilu 2021. godine uradio kompletan pregled svih dešavanja u vezi sa ovom fabrikom. Istraživanje možete pročitati ovde.

Autorka teksta je Iskra Krstić, novinarka i članica inicijative Pravo na vodu.