Pravedna energetska tranzicija – niko ne sme biti zapostavljen

Šta podrazumeva pojam pravdena energetska tranzicija, koja je uloga radništva i sindikata u zelenoj tranziciji i zbog čega nam je ona neophodna? Ova pitanja bila su okosnica tribine “Pravedna tranzicija: između gorke pilule i slatkih snova”, koja je održana u utorak, 28. decembra, a koju su svi zainteresovani mogli pratiti preko društvene mreže Fejsbuk na, stranici organizacije za političku ekologiju Polekol.

O evropskim trendovima koji se odnose na pravdenu tranziciju, za koju su u okviru Evropskog zelenog dogovora izdvojena značajna sredstva, ali i značaju sindikata u ovom procesu, govorio je na samom početku Midorag Pantović iz Evropske konfederacije sindikata.

On je naveo kako, iz sindikalnog ugla, pitanje pravedne tranzicije počinje da zaokuplja javnost tek u poslednjih nekoliko godina.

• Socijalna pravda mora biti u biti klimatskih promena, a radnici svojim poslovima i sredstvima za život, ne smeju da plate tu borbu. To je ono što sindikati smatraju da treba da bude osnova pravedne tranzicije.

Pantović je dodao kako je u Srbiji prvi sindikalni dokument u kome se pominje pitanje pravedne tranzcije jedna od prošlogodišnjih rezolucija donetih na kongresu Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Autorka istraživanja “Stavovi i percepcije pravedne tranzicije u zajednici Lazarevac”, koja je pogođena ugljem” Climate Action Network – CAN Europe dr Maja Pupovac, navela je da je cilj istraživanja bio kako ljudima, koji na lokalu zavise od jedne prljave industije, objasniti šta zapravo znači pravedna energetska tranzicija.

• Ono što nas je podstaklo da radimo jedno takvo istraživanje, jeste princip da niko ne sme biti zapostavljen. Obično kada planiramo i sprovodimo javne politike, mislimo da sve znamo, da dobro poznajemo ljude na terenu, a da ih pritom ne pitamo šta je dobro za njih – navela je Pupovac.

Dodaje da su rezultati istraživanja pokazali kako su stanovnici Lazarevca veoma slabo informisani o pojmu pravedne energetske tranzicije, te da je svega 21 odsto njih odgovorilo da zna o čemu je reč.

• Većina ih je izjavila da vidi Vladu Republike Srbije, Ministartsvo za zaštitu životne sredine i Ministartsvo rudasrtva i energetike, pa i loklanu vladu, kao aktere koji su dužni da im pruže informacije. Takođe, i EPS je prepoznat kao taj koji treba aktivno da učestvuje u planiranju i sprovođenju pravedne energetske tranzicije.

Nepostojanje informisanosti direktna je posledica straha ljudi, zaključak je do koga je došla Pupovac. Kako navodi, najčešće je reč o strahu od gubitna ekonomske sigurnosti. Pored toga, kao sprona tačka pokazalo se i odsustvo poverenja u sve aktere u procesu pravljenja pravedne energetske tranzicije – vlast, sindikate, civilno društvo. Nedostatak znanja i korupcija su velikim delom uticali na to nepoverenje, ali i nepostojanje konkretnih rešenja.

• Kao svetao primer ipak postoje neke organizacije civilnog društva, koje su zaista aktivne i pre bih ih nazvala aktivistima. To su uglavnom mlađi stanovnici Lazarevca koji su spremni da dignu svoj glas i o tome razgovaraju. Međutim, njima nedostaju finansijski i ljudski kapaciteti, ali i razumevanje i podrška ostatka lokalne zajednice – kaže Pupovac.

Na kraju, istraživanje pokazuje da Lazarevčani imaju vrlo negativnu percepciju budućnosti.

Sliku situacije u komšiluku, u Bosni i Hercegovini, kada govorimo o pravednoj energetskoj tranziciji, predstavila je nezavisna istraživačica političke ekologije Alma Midžić. Ona je, najpre, podsetila da sindikati moraju biti naši saveznici.

• Nedavno smo imali proteste rudara iz sedam rudnika u Bosni i Hercegovini, gde je pokazana velika solidranost naših sugrađana sa njima, jer ljudi gledaju na njih kao na one koji su izgradili ovu zemlju.

Kako dodaje, problem je što u ovom polju postoje različiti interesi koji se najčešće kose sa opštim dobrom. Takođe, dodala  je i zamerku pojedinim politikama Evropske unije smatrajući ih “socijalno neosetljivim”.

• Iz tog razloga je udruženje “Eko akcija” u poslednjih pola godine imalo seriju participativnih događaja sa raznim akterima, pre svega sa civlnim društvom, gde je zajednički donet jedan progresivni dokument koji se zove “Manifest za energetsku budućnost BiH”.

Midžić dodaje da je jedan od bitnih načela ovog dokumenta da ceh tranzicije ne smeju platiti ljudi iz industrija koje su gradile zemlju, već da “plodove moraju uživati svi pojedinci i sve zajednice”.

Na kraju, učesnici tribine su pokušali da daju odgovore na to kako ući u ovakvu vrstu tranzicije i u njoj ujediniti različite ljude, interese i incijative. Maja Pupovac ističe da su mladi ti koji imaju šansu na tom putu, kao i aktivisti koji istrajavaju uprkos pritiscima.

• Tamo gde su stvari pesimistične, na nama je odgovornost, da nekim budućim komunikacionim strategijama od strane države, EPS-a, sinidkata, civilnog društva, iskomuniciramo poruke koje nisu negativne. Hajde ljudima da kažemo koje su dobiti od toga što će izbaciti ugalj, da će im zdravlje biti bolje – navela je ona.

Kao jedno od ključnih tačaka i Alma Midžić dodaje menjanje narativa u vezi sa energetskom tranzicijom, ali i razgovor i rad sa ljudima.

• Ono što mi zahtevamo, a što je važno u kontekstu pravdne energetske tranzcije, je i demokratizacija upravljanja ključnim resursima i našim javnim preduzećima – zaključila je ona.

Podsećamo, tribinu “Pravedna tranzicija: između gorke pilule i slatkih snova” organizovala je Zelena evropska fondacija u saradnji sa orgnazicijom za političku ekologiju Polekol.