Aktivistkinje iz regiona Mirishahe Sila, Nataša Gligorijević, Nina Pantović i Gresa Hasa su tokom okruglog stola u organizaciji Prizma Medium naglasile da je ekofeminizam pokret koji vodi borbu protiv klimatskih promena i socijalne nejednakosti, kao srodna pitanja sa borbom protiv patrijarhalne dominacije u društvu.
Aktivizam žena za zaštitu životne sredine, zagovarajući ideju ekofeminizma, širi se iz dana u dan u zemljama regiona, iako ima prostora za dalje osnaživanje, rečeno je na okruglom stolu održanom u Prizrenu. Učesnice su detaljnije objasnile kako ekofeminizam povezuje dominaciju i ugnjetavanje žena, sa raširenom (zlo)upotrebom prirode kroz patrijarhalne metode i stavove.
Na otvaranju okruglog stola, organizatorka ovog skupa, Adelina Hasani iz Prizma Medium, istakla je da je ženski aktivizam uopšte otvorio novu diskusiju o ekofeminizaciji i zaštiti životne sredine, otkrivajući kako je nasilje nad ženama usko povezano sa uništavanjem životne sredine. „Ekofeminizam ima za cilj da se bori protiv dominacije, odnosno dominacije muškaraca nad ženama, ali i dominacije muškarca nad prirodom“, rekla je ona, upoznajući prisutne sa nekim od nalaza istraživanja o ovom pitanju koje će u celini biti objavljen u narednim nedeljama.
Aktivistkinja Mirishahe Sila ukazala je da je odnos čoveka prema prirodi opresivan odnos, isti kao i odnos polova u društvu. „Na isti način na koji su ljudi tokom industrijskog razvoja doživljavali prirodu kao nešto što nam je na usluzi, kao nešto što treba eksploatisati i koristiti za naš razvoj, kao pasivnog aktera, na isti način u društvu se stvaraju odnosi, muškarci u ovom slučaju koji su imali moć vide žene kao pasivnu klasu koja se eksploatiše u patrijarhalne svrhe. U ovom slučaju, na primer, reprodukcija žena se posmatra na isti način kao što se posmatra reprodukcija zemlje, pa se ona koristi za interese određene klase“, rekla je ona.
Nataša Gligorijević objasnila je da su u poslednje tri godine pokrenuta mnoga ekološka pitanja, ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama regiona. Prema njenim rečima, iako su žene aktivne u ovim promenama, njihov glas se ne čuje dovoljno.
„Terenski rad je pokazao da kada god pitate ženu u malim sredinama u Srbiji koja učestvuje u zaštiti šuma, reka, odnosno prirode, njihov odgovor je sličan: kažu da nisu uradili ništa izvanredno. Žene su gotovo uvek u prvim redovima ekološkog angažmana, ali nisu vidljive. Naročito danas, kada su ekološka pitanja dostigla društveni ali i politički zamah, sada se odjednom muškarci pojavljuju kao agenti promena i njihov glas se obično čuje u medijima. Tako se bar dešava u Srbiji. S obzirom na to, u jesen 2020. godine osnovana je Ženska mreža za prirodu, rekla je ona, istakavši da stvaranje ovakve mreže pozitivno utiče na ceo ekološki pokret u Srbiji, ali i na saradnju u regionalnom nivou.
Aktivistkinja Nina Pantović navela je iskustvo višednevnog protestnog kampa u odbrani reke Komarnice sa ciljem da se zaustavi projekat izgradnje velike hidroelektrane. Prema njenim rečima, u ovom slučaju se još jednom pokazalo da žene mogu biti pametne, ali i ljute i neustrašive. Prema njenim rečima, da bi se ljudi postavili na pravu stranu potrebno je samo probuditi osećaj ljubavi prema svom životnom okruženju. „Emotivno povezujemo ljude sa rekom Komanicom, jer tu počinju i rješavaju se problemi. „Samo moramo da probudimo emociju ljubavi u ljudima, jer se mnoge stvari dešavaju iz mržnje“, rekla je Pantović.
Gresa Hasa iz Albanije je rekla da po njoj koren ekoloških i rodnih problema leži u sistemu hijerarhijskih vrednosti, gde ekonomska i patrijarhalna supremacija dominiraju društvenim životom i prirodom. Ona je podvukla kako su čak i inicijative u odbrani prirodnih vrednosti, poput primera reka Vjose i Valbone u Albaniji, uprkos relativno uspešnim rezultatima, ostale u senci patrijarhalnog pristupa i sa nacionalističkim notama. Hasa je ipak istakla kako ekološki aktivizam nije još jedna oblast koju zauzimaju muškarci koji se bore jedni protiv drugih, već ona uključuje sveobuhvatan napor koji nije vođen mržnjom, osvetom ili željom za dominacijom – u centru ove borbe je ljubav i ravnopravnost.
Na kraju diskusije, aktivistkinje su izrazile uverenje da žene u regionu treba da ostanu jedinstvene u svojim opredeljenjima za zaštitu životne sredine. Istovremeno, donosiocima odluka su poručile da se pitanja životne sredine moraju rešavati kroz prizmu rodne ravnopravnosti.