Vodna kriza nema granice i traži odgovorne politike
Sastanak sa evroparlamentarcima i skupština Evropskog pokreta za vodu
Brisel
Inicijativa Pravo na vodu je učestvovala na sastanku u Evropskom parlamentu i godišnjoj skupštini Evropskog pokreta za vodu (European Water Movement). 25 delegata organizacija iz Francuske, Španije, Italije, Nemačke, Belgije, Bosne i Hercegovine, Holandije i Srbije su od 13. do 15. aprila u Briselu razgovarali o zaštiti voda evropskog kontinenta, potrebnim izmenama politika, kao i pravednom i univerzalnom ostvarivanju ljudskog prava na vodu.
Domaćini sastanka u Evropskom parlamentu bili su evroposlanici iz Španije Migel Urban i Ernest Urtasun, a interesovanje za temu su pokazali i francuski poslanik Pjer Laruturu i danska poslanica Kira Mari Peter-Hansen. Sastankom je predsedavala naša Iva Marković ispred sekretarijata Evropskog pokreta za vodu, a iskustva iz Srbije predstavila je naša članica Iskra Krstić. Na sastanku je potcrtano da pored zagađenja i privatizacije ne smemo ignoristi efekte klimatskih promena – poplave, suše i generalnu nestabilnost vodnih režima, kumulativno sve ovo utiče razorno kako na ekosisteme tako i na ljudske zajednice. Usvojen je zaključak da treba osigurati sveobuhvatan pristup zaštiti vodnih dobara u svim politikama i formulisati strategiju za pomoć ranjivim grupama. Pored toga potrebano je osigurati širu podršku različitih nosioca prava na vodu, slično kampanji koja je pre deceniju rezultovala prvom uspešnom Evropskom građanskom iniciajtivom koju je potpisalo preko dva miliona Evropljana.
Naglašeno je i da kvalitet vode u vodnim telima i vodnoj infrastrukturi širom sveta opada zbog zagađivača čijem finansijskom profitu je dat prioritet nad interesima prirode i društva. Kao najveći zagađivači na evropskom kontinentu, istaknuti su farmaceutska i rudarska industrija, a pored njih neprocenjivu štetu stabilnosti vodnih režima i ekosistema nanose i nekontrolisana urbanizacija, eksploatacija vodnog zemljišta u urbanističke, poljoprivredne i svrhe građevinske industrije, te deforestacija. Kritički su razmatrane postojeće strategije za prevazilaženje energetske krize i zelenu tranziciju, sa svešću o disbalansu interesa između zemalja centra svetskog kapitalističkog sistema i perifernih zemalja, uključujući i naš region. Očekujemo da se još poslanika Evropskog parlamenta aktivno pridruži borbi za pravo na vodu.
Drugi deo sastanka bio je rezervisan za konstitutivna pitanja Evropskog pokreta za vodu. Članice u Briselu su neposredno razmenile iskustva u proteklih 18 meseci, sa naglaskom na terenskoj borbi i zalaganju za pravednu legislativu na internacionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou. Evropski pokret za vodu namerava da proširi saradnju sa progresivnim organizacijama, uključujući aktivističke pokrete širom kontinenta i planete, ali i sindikate, naučne i zdravstvene organizacije. Među zadacima mreže je i rad na prevazilaženju medijske blokade o realnoj vodnoj krizi i kreiranje zajedničke kampanje. Trenutno su, čak i u zimskom i u prolećnom periodu, evropske zemlje poput Španije pogođene sušom, restrikcije vode dešavaju se čak i u Holandiji, a u Srbiji sa zebnjom očekujemo predstojeće leto. Neophodno je pravilno informisanje evropskih i nacionalnih institucija i šire javnosti o aktuelnim problemima sa vodom, ali i svaki vid podrške saborcima za zaštitu voda, pogotovo u regionu Balkana gde su izloženi višestrukim pritiscima o čemu su svedočile naše delegatkinje i predstavnica iz Bosne i Hercegovine. Najavljen je nastavak saradnje sa Narodnim forumom za vodu (People`s Water Forum), u okviru kojeg smo zajednički sastavili Manifest vodne pravde i delovali i na skorašnjoj UN konferenciji.
U novi sekretarijat Evropskog pokreta za vodu reizabrana je naša Iva Marković, sa zamenicom Iskrom Krstić. Ostali članovi sekretarijata i zamenici su Atenais Georges iz Nemačke, Dante Maskio iz Španije, Lučo Đentili i Filipo Belini iz Italije, Nikola Tiso i Pjer Lene iz Francuske. U članstvo Pokreta je primljena i nova organizacija ACT – Atelje za društvene promene iz Bosne i Hercegovine. Utvrđene su i radne grupe za problem ugrožavanja vodnih dobara i klimatskih promena; legislativu, javne politike i ljudsko pravo na vodu; i praćenje procesa oko najavljenog Plavog Dogovora EU (EU Blue Deal), koji će biti obelodanjen na jesen. Sledeći godišnji sastanak bi trebalo da se održi u Lionu, gradu koji je poznat po demokratksom vraćanju vodosnabdevanja iz ruku privatnika u javni sektor.
Nastavićemo da se povezujemo sa organizacijama iz celog sveta koje se zalažu za sprovođenje ljudskog prava na vodu, zaštitu vodnih dobara, javno i demokratsko upravljanje vodama, a protiv ekstraktivističke privrede, neokolonijalizma, privatizacije i zagađenja prirodnih dobara.
