Predstavnica Polekola je učestvovala u konferenciji Free Flow u Groningenu, na kojoj je 450 učesnika razmenilo iskustva, saznanja i planove za oslobađanje vodotokova od štetnih prepreka.
Kada u našoj zemlji ili regionu neko kaže da je spreman da ukloni branu iz reke, u javnosti to zazvoni kao ratni poklič vredan epske fantastike. Bilo da izazove simpatije i utisak da je govornik/ca natprirodno hrabra osoba spremna da gine za prirodu – ili antipatije i spremnost da joj se govornici nalepi etiketa ekoteroriste, kočničara progresa i strane izdajnice – sam pomen „vađenja cevke iz reke“ deluje kao teško ostvarivo obećanje ili radikalna pretnja.
Oni koji se u regionu drznu da sprečavaju preprečivanje prirodnih vodotokova hidrotehničkim objektima, mahom malim hidroelektranama, mogu da očekuju da ih, kao žene Kruščice, isprebija specijalna policija, da u fizičkom obračunu sa investitorom-devastatorom lome ruke kao predsednik MZ Rakita Desko Stojanović, da ih („malo“) kidnapuju kao TV ekipu koja je pokušala da dokumentuje suvo korito Rupske reke na Ostrozubu, da se smrzavaju mesecima na straži da bi sprečili izgradnju sasvim nelegalnog objekta; da im prete, da dobijaju SLAPP tužbe kao mlade aktiviskinje za spas Kasindolske rijeke ili „obične“ prekršajne i krivične tužbe, koliko god i pravo i pravda bili na njihovoj strani.
Free Flow konferencija je okupila preko 450 stručnjaka
Sa tim iskustvom je neobično otići na međunarodni sastanak posvećen uspešnom uklanjanju brana sa vodotokova; štaviše, okupljanju na kom je proslavljeno uklanjanje preko 500 barijera koje su štetile ekosistemima evropskog kontinenta, koliko ih je uklonjeno 2023. godine.
Upravo takvom samitu delegacija Polekola je učestvovala u Groningenu sredinom aprila. U ovom gradu na severu Holandije se, naime, u okviru konferencije pod nazivom Free Flow okupilo preko četiri stotine pedeset aktivista, biologa, hidrologa i stručnjaka iz oblasti tehnike i tehnologije. Ciljevi konferencije su bili da se razmene iskustva iz dosadašnjeg rada na uklanjanju prepreka i obnavljanju ekosistema reka, informacije o planovima i strategijama, kao i saznanja iz oblasti monitoringa procesa planiranja, uklanjanja i obnove ekosistema.
Stručnjaci i aktivisti u ovome imaju podršku nezavisnih organizacija civilnog društva, a u nekim slučajevima i nacionalnih i lokalnih administracija. Važno je naglasiti da sama Evropska Unija planira obnovu čitavih 25.000 kilometara vodotokova. Do saznanja da je to potrebno „na Zapadu“ su došli na teži način – zahvaljujući tome što je u mnogim regionima i zemljama biodiverzitet reka i okružujućih teritorija usled industrijalizacije i urbanizacije potpuno satrt. „Uputstvo za uklanjanje barijera za obnovu reke“ („The Guidance on Barrier removal for river restoration“), studija Evropske komisije, pokazuje da na rekama u EU prepreke prosečno postoje na svakih kilometar i po. Ima ih oko milion i dvesta hiljada. Prema studiji AMBER – Adaptive Management of Barriers in European Rivers, reke evropskog kontinenta su najfragmentiranije u svetu. Oko 1250 prepreka nalazi se u zaštićenim područjima, a čak 150.000 prepreka smatraju se nepotrebnim, uglavnom zbog zastarelosti.
Kako navodi koalicija Dam Removal Europe, koalicija sedam ekoloških grupa, uključujući WWF (World Wide Fund for Nature) i The Nature Conservancy (TNC), brane i druge prepreke remete kontinuitet ekosistema i loše utiču na populacije rečnih životinja, od kojih su mnoge već ugrožene. Nekoliko istraživanja objavljenih u proteklih nekoliko godina osvetlilo je razmere ovog problema. Tako je, recimo, WWF-ovo istraživanje Living Planet Report pokazalo da su se populacije skoro 70% vrsta ptica, vodozemaca, riba i gmizavaca smanjile u odnosu na 1970. godinu. Populacije migratornih riba u EU su u istom periodu opale za 93%, a 42% vrsta slatkovodnih riba je danas ugroženo.
Uklanjanje brana je ekonomski opravdano
Programi za uklanjanje brana i drugih prepreka razvijaju se u proteklih dvadesetak godina. Iako su za njihovu implementaciju ključni entuzijazam i idealizam aktivista i naučnika, saradnja koju u tome pružaju institucije motivisana je, kao i uvek, krajnjom ekonomskom praktičnošću. Naime, ako se dopusti dalje urušavanje ekosistema širom Evrope, nestanak biodiverziteta će dodatno loše uticati i na profitabilne aktivnosti poput poljoprivrede, a od vlada će zahtevati još skuplje tehničke mere u odbrani stanovništva od posledica klimatske krize nego što su u stanju da ih pruže zdravi ekosistemi.
Na Free Flow konferenciji smo potvrdili da se najčešće uklanjaju stare prepreke, ali i neefikasne hidroelektrane koje i dalje ubiraju subvencije.
WWF, jedna od članica koalicije, navodi da se uklanjanjem brana: vraća kontinuitet rečnim tokovima i obnavlja njihova ekološka funkcija, čuvaju populacije ribljih vrsta, popravlja kvalitet vode (voda bržih tokova je hladnija, sadrži više kiseonika i otpornija je na eutrofikaciju). Pored toga, obnavljanje prirodnih tokova smanjuje rizike od suša i nestašica pijaće vode, a i troškove održavanja nepotrebnih brana i njihovog prilagođavanja standardima bezbednosti.
Upravo iz praktičnih razloga EU je usvojila Zeleni dogovor (Green Deal) i Strategiju EU o biodiverzitetu 2030 (EU Biodiversity Strategy 2030) čiji je jedan od ciljeva da se u Uniji do 2030. uklanjanjem barijera i obnavljanjem plavnih područja obnovi najmanje 25.000 km slobodnih tokova reka. To je cilj i Predloženog zakona o obnovi prirode, o kom se Evropski parlament (u jednoj od tura glasanja) izjasnio pozitivno početkom marta 2024. Pored pošumljavanja, ovaj sporazum o zakonu podrazumeva revitalizaciju vlažnih staništa vraćanje reka u stanja slobodnog toka, u okviru programa obnove svih ugroženih ekosistema u EU do 2050.
Više od 500 prepreka uklonjeno iz evropskih reka u 2023. godini
Tokom Free Flow konferencije okupljenima se obratilo 125 govornica i govornika, čija su izlaganja bila podeljena u tematske celine. Saznali smo, između ostalog, da je od pomenutih 500 prepreka prošle godine najviše brana, 156, uklonila Francuska. Nešto manje su uklonile Španija, Švedska i Danska. Ukupno uzev, uklonjeno je 50% više prepreka nego prethodne godine.
Ne graditi nepotrebne prepreke je mnogo jeftinije nego ih izgraditi time izazvati štetu privredi i naseljima, naglašeno je na konferenciji. Kako već deceniju i po pokušavaju da objasne domaći aktivisti, to je i jeftinije nego rasipati novac i vreme na njihovo rušenje u budućnosti.
Uz to, uklanjanje prepreka ne podrazumeva njihovo jednostavno rušenje. Svako uklanjanje zahteva opširne pripreme: projekte postojećeg stanja, projekte rušenja, prijave radova, angažman radne snage i mehanizacije… Važan segment uklanjanja barijera je procena statusa rečnog sedimenta koji se taloži iznad svake brane, a koji ne može da se samo pusti da ga voda odnese (kao školjku od Lade).
Naučnici i predstavnici nekih od sponzora konferencije su predstavili savremene tehnologije za proračune i projekte uklanjanja prepreka, kao i AI softvere za evaluaciju obnove ekosistema.
Razgovaralo se i o društvenopolitičkom aspektu, sa velikim naglaskom na prava lokalnih zajednica. Dok su predstavnici organizacija iz ranije industrijalizovanih zemalja razmatrali činjenicu da se pojedine lokalne zajednice protive uklanjanju starih brana koje su stekle kulturnoistorijski status, pedstavnica Polekola je zainteresovane upoznala sa pravim ratom protiv reka i aktivista koji se vodi u Srbiji i regionu.
Naslovna fotografija: © Arthur de Bruin Soca Slovenia