Prirodu čuvaju jake i hrabre žene

Inspirativna panel diskusija “Upoznajte čuvarke prirode” održana u Goethe institutu Beograd, bila je prilika da Mreža žena za zaštitu priode i životne sredine predstavi svoje članice i svoj rad.

Dogaðaj smo otvorile zajedničkim gledanjem dokumentarnog filma “Prirodi u spas” o Mreži žena i njenom razvoju i ulozi u ekološkom pokretu. Dokumentarni film, snimljen je na VI sastanku Mreže održanog na Homolju, pored oslikavanja njenog duha i priča naših aktivistkinja, suočava sa aktuelnom situacijom devastacije i zagaðenja usled istraživanja kanadske rudarske kompanije Dandee u Istočnoj Srbiji. 

Članice Mreže održavaju godišnje sastanke na mestima važnim za ekološku borbu i njihovo prvo okupljanje bilo na Staroj planini inspirisano zaštitom reka. U proteklom periodi bile su na Fruškoj gori, Gružanskom jezeru, Zlataru i Homolju, i bavile se temama šuma i njihovom upravljanjem, uticajem klimatskih promena na žene i poljoprivredu, položajem žena u pokretu, rodno odgovornim budžetiranjem i na poslednjem sastanku ekstraktivizmom.

Nakon premijere filma učesnike je srdačno pozdravio direktor Goethe insituta Beograd rečima da su mreža žena i očuvanje prirode logična poveznica i da to zbog čega smo se okupili predstavlja važnu temu na globalnom nivou, ali primećuje da je posebno važna i prisutna u Srbiji. Učesnicama se obratila i Zorica Milisavljević, koordinatorka ekološkog programa zahvaljujući kojoj je i došlo do saradnje između Mreže žena i Goethe instituta Beograd.

Posle uvodnog obraćanja moderatorke Nataše Jančić iz Polekola, usledio je panel na kom su govorile Dragana Arsić iz pokreta Odbranimo šume Fruške Gore, Marija Simić Savić iz udruženja Ekomar, Ana Džakić iz organizacije Bela čaplja, Sandra Jovanović – ekološkinja i braniteljka ptica i Ana Karanović – osnivačica firme Ukusi Kopaonika. Ove hrabre žene razgovarale su o tome šta ih je pokrenulo da se bave temom žaštite prirode i životne sredine i sa kakvim su se izazovima i predrasudama susretale, kakvo iskustvo nose sa terena, i kako izgledaju aktivističke borbe.

Dragana Arsić osvrnula se na početak nastanka pokreta Odbranimo šume Fruške Gore, na sve izazove i teške trenutke kroz koje su aktivisti i aktivistkinje prolazili tokom ekološke borbe za očuvanje ove šumske oaze. Njen pokretač je borba za javni interes, koja je uslov za opstanak ljudi. Istakla je da nam je potrebno društvo jakih institucija i vladavine prava, i da šume nemaju ruke da se brane i noge da pobegnu, ali imaju nas da ih branimo.

Marija Simić Savić je osnivačiva organizacije Ekomar iz Kragujevca, a njihova oblast delovanja je prvenstveno zaštita voda. U početku su se bavili edukacijom dece o zaštiti životne sredine, a kasnije, kako se širila organizacija počeli su da se bave temama zagađenja na lokalu. Za temu ugroženih vodoizvorišta uspeli su da zainteresuju JKP Šumadija Kragujevac koji su ih podržali u radu i želji da nađu zajedničkii jezik sa donosiocima odluka za pokretanje i promene zakona.

Ana Džakić govorila je o bari Revi koja nalazi na levoj obali Dunava i organizaciji Bela čaplja koja je osnovana 2018. godine sa idejom da se na ovom području napravi Dunavski park za rekreativne aktivnosti u prirodi. Kada su gradske vlasti 2020. godine počele da odlažu građevinski otpad na područje bare Reve, oni su prirodno stali u njenu orbranu. Krenulo je sa protestom, usledila je blokada kamiona, a onda i kamp koji je trajao 24 dana. Zahvaljujući podršci građana i drugih udruženja uspeli su da odbrane Revu, a sada rade na tome i priželjkuju da ovo značajno vlažno stanište dobije status zaštićenog područja. 

Sandra Jovanović, ekološkinja i braniteljka ptica se deset godina bavila temom nelegalnog hvatanja ptica, tzv. krivolovom, radeći u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Objasnila je kako izgledaju noćni tereni u potrazi za vabilicama, koje krivolovci koriste u lovu na prepelice. Jedna je od retkih devojaka koja se bavila takvom vrstom aktivizma kaže da sada ženski tim raste, a da Srbija o ovoj borbi napreduje sitnim koracima.. 

Ana Karanović, iz sela Rudnica na Kopaoniku, nakon studija biologije u Kragujevcu vratila se u svoje rodno mesto i započela proizvodnju zdrave hrane, bez pesticida. Kaže da Kopaonik ima mnogo toga da ponudi i pored ski turizma, ali da ima i mnogo ekoloških problema sa kojima se suočavaju. Pošto lokalna samouprava nije na strani porirode neke borbe ih tek očekuju.

U drugom delu razgovora učesnice panela su se osvrnule na rad i rast Mreže od njenog osnivanja do danas, prisetile su se najdirljivijih momenata sa zajedničkih aktivnosti i istakle šta im je članstvo i umrežavanje donelo u ličnom i profesionalnom životu.  Vednost mreže je što okuplja žene koje se bave zaštitom životne sredine na različite načine, bilo da je u pitanju organizacija, neformana grupa, ili jedna aktivistkinja – sve nas povezuje ljubav prema prirodi. Prve članice mreže bile su dokazane borkinje, a kako je ovo aktivizam visokog rizika, ženama je bio potreban predah i neformalni susret kako bi se međusobno osnažile, podržale i mogle da nastave borbu. Sastanci mreže uvek su konstruktivni i produktivni, a žene odlaze bogatije novim infomarmacijama i svesnije problema koji postoje u našoj zemlji i lokalnim zajednicama. 

Mreža je zajednica koja te rasirenih ruku i srca prigrli, koja ume da te podigne na noge, daje ti energiju da se pokreneš i da činiš pravu stvar, gde možeš da čuješ savet, pohvalu, konstruktivnu kritiku, gde će ti uvek neko reći: Ti to možeš! 

Na kraju druženja panelistkinje su konstatovale da mrežu čine jake i hrabre žene koje idu preko svojih snaga i koje rade to iz najčistije ljubavi.

Ovde možete pogledati snimak celog razgovora

Aktivnosti su deo projekta „UdruŽene” podržanog kroz EKO-SISTEM program podrška reformama u životnoj sredini, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), a podržava Švedske.