Povodom Svetskog dana voda, inicijativa Pravo na vodu organizovala je tribinu „Voda: Izvor profita ili izvor života?“ u saradnji sa Oslobođenim Studentskim kulturnim centrom, otvarajući važna pitanja o dostupnosti pijaće vode, komercijalizaciji i sve češćim pokušajima privatizacije ovog ključnog javnog dobra. Događaj je okupio studente, stručnjake, aktiviste i zainteresovane građane u cilju razmene znanja i jačanja društvenog dijaloga o pravu na vodu.
Na tribini su govorili dr Aleksandar Stevanović, doktor socijalne medicine, Iskra Krstić, istraživačica iz Polekola, i Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu, dok je panel moderirala Miroslava Nikolić.
Ekološke borbe kao prostor solidarnosti
Diskusiju je otvorila Žaklina Živković, istakavši značaj povezivanja lokalnih, nacionalnih, regionalnih i globalnih ekoloških borbi. Ona je naglasila da zagađenje, privatizacija i prekomerna eksploatacija vode pogađaju različite društvene grupe, te da je izgradnja solidarnosti među njima ključna za očuvanje javnih dobara i zaštitu životne sredine.
Javno zdravlje i poverenje u institucije
Govoreći o zdravstvenim aspektima, dr Aleksandar Stevanović ukazao je da je voda iz vodovoda u većem delu Srbije zdravstveno ispravna za piće. Ipak, nedostatak poverenja u institucije često usmerava građane ka kupovini flaširane vode, koja je znatno skuplja, a ne donosi dodatne zdravstvene benefite u odnosu na kontrolisanu vodu iz javnih sistema.
Izazovi privatizacije i zaštita javnih dobara
Iskra Krstić govorila je o vodi kao osnovnom ljudskom pravu koje je sve češće predmet tržišnih interesa. Posebno je upozorila na rastući problem uzurpacije vodnih dobara i procese privatizacije koji se sprovode kroz različite modele javno-privatnih partnerstava, naglašavajući potrebu za većom transparentnošću i zaštitom javnog interesa.
Zaključak tribine
Učesnici tribine saglasili su se da voda mora ostati dostupna svima i da privatni interesi ne smeju imati prednost nad pravom na čistu i bezbednu pijaću vodu. Kao ključni pravci delovanja istaknuti su jačanje javnih sistema vodosnabdevanja, ulaganje u zaštitu prirodnih izvora i podizanje svesti o značaju očuvanja vode kao zajedničkog dobra.
Poruka sa tribine bila je jasna: voda nije roba – ona je pravo, a borba za njenu dostupnost i zaštitu ostaje zajednička odgovornost društva.