U Beogradu je krajem marta održana četvrta Akademija zeleni horizonti, čiji su organizatori Polekol i Green European Foundation – GEF.
Proteklih godina Akademija zeleni horizonti se bavila narativima, osnaživanjem kolektiva i ekstraktivizmom i neokolonijalizmom, a ove godine okrenula biodiverzitetu. Stručnjaci i aktivisti su 28. marta u KC Grad diskutovali o tome šta su rizici a šta dobre strane i kakva su življena iskustva primene mera za dekarbonizaciju i, uopštenije, novog evropskog zakonodavstva iz oblasti zaštite životne sredine. Da li je priroda „za stolom“ kad se odlučuje o njenoj dobrobiti? Šta je budućnost EU Strategije zaštite biodiverziteta do 2030. godine? Šta Balkanu donose Zakon o obnovi staništa i Strategija biodiverziteta, Evropski zeleni dogovor, ali i Zakon o kritičnim sirovinama? Kakav je uticaj korporativnog lobiranja na ekološke zakone? Kako se odvijaju lokalne borbe protiv eksploatacionih industrija i kako ojačati ekološke pokrete i njihovo učešće u donošenju odluka oko hidroenergije, vertroparkova ili, na primer – kritičnih minerala za energetsku tranziciju?
Treba izvršiti pritisak na donosioce odluka
Iako je 73% populacija vrsta na svetu u opadanju, još imamo vremena da ovaj trend preokrenemo, ocenio je Vanja Jakšić iz WWF Adria na prvom panelu javne tribine „Lažna dilema: klima ili priroda“. On je naglasio da treba izvršiti pritisak na donosioce odluka i suočiti ih sa stanjem stvari. Nataša Đereg iz Nacionalnog konventa za EU je iznela da zakonodavstvo u Srbiji zaostaje za onim u EU, a da ono što smo usvojili ne primenjujemo ako treba.
Belma Šestović iz organizacije Wildlife Montenegro i Crne Gore je konstatovala da i Crna Gora kasni sa implementacijom EU zakonodavstva i ukazala na to kako centralizovano upravljanje u ovoj zemlji unazađuje politike u oblasti zaštite životne sredine. Njihovo sprovođenje je teško i u Bosni i Hercegovini, ali zbog komplikovanog političkog sistema, objasnio je Igor Kalaba iz Centra za životnu sredinu (Bosna i Hercegovina). Govornici su istakli da su istraživanja geografskih oblasti koje bi trebalo zaštititi i obnoviti teku toliko sporo da se, dok dođe vreme da za proglašavanje zaštite, priroda već izmenila. Skrenuli su pažnju i na to da na teritorijama koje čekaj zaštitu često dolazi do nelegalne i komerijane gradnje vođene profitnim interesima. Završna razmatranja bila su posvećena kritičkom razmatranju pojedinih zakona EU koji regulišu oblast zelene energetrske tranzicije biodiverziteta. Konstatovano je da i EU ima problema sa promenom sistema, kao i da se u sektoru energetike paralelno donose zakoni koji će imati isključivo loš uticaj na biodiverzitet, a skrenuta je pažnja i na to da se zemlje na periferiji EU, kao što su zemlje zapadnog Balkana, implicitno smatraju nedovoljno važnim da bi se čuvale. Deo panela govornice i govornici su, ipak. posvetili i tome da ukažu na uspehe koji se u ovoj oblasti postižu uprkos svim preprekama.
Na drugom panelu se razgovaralo o vezama ekosistema, lokalnih zajednica i dekarbonizacije. Svoja znanja i iskustva publici su preneti Ivan Milosavljević (Rendžeri Istočne Srbije, Srbija), Andrej Ralev (Bankwatch SEE, Bugarska), Milja Vuković (Plava i zelena inicijativa, Srbija), Aleksandar Dragićević (ekološki aktivista, Crna Gora) i Marko Mirč (Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Srbija).
I ljudi su deo ekosistema
Kritikovana je strategija izgradnje obnovljivih izvora energije u zonama bogatog biodiverziteta. Govornici su istakli da energetski projekti iskravaju brže nego što stručnjaci i meštani mogu da ih kritički razmotre i organizuju se protiv štetnih projekata. Andrej Ralev je naglasio da u hijerarhiji rilagođavanja energetskih projekata potrebama biodiverziteta ima mnogo slepih tačaka. Naročito je kritikovao mehanizam ofsetovanja, konstatujući da „na prirodu ne može da se stavi cena“. Marko Mirč se nadovezao, iznevši ocenu da priroda ne bi smela da se komercijalno vrednuje, ali i ukazavši na to da sagovornike koji ne dele iste vrednosti možemo pridobiti objasnivši im da je jeftinije zaštititi neku teritoriju unapred nego kasnije plaćati za njenu revitalizaciju (koja će biti potrbna prema novom EU zakonodavstvu). Dragićević je u tom svetlu naveo primer crnogorskih vlasti, kojima su aktivisti uspeli da objasne koliko neinvestiranjem u šume gube ekonomski.
Milja Vuković je naglasila da bi ljudi trebalo da osveste da nisu odvojeni od ekosistema, već njihov integralni deo, te se založila za edukaciju mladih i opisala svoja iskustva. Ivan Milosavljević je publici približio Homolje kao zonu izuzetnog biodiverzitetskog bogatsva, koja je ipak ugrožena profitnim interesima rudarskih korporacija, i pozvao na napore u tome da se Homolje sačuva. „Ljudi na balkanu su blizi prirodi, nego ljudi sa Zapada“, ocenio je. „Važno je da pričamo o prirodi, ne o klimatskim promenama jer to ne rezonuje sa ljudima odavde, može se povezati priroda i uticaj klimatskih promena, ali ne vredi pričati samo o pojmu klimatskih promena“, smatra Milosavljević. Kritikujući razvojne strategije EU, Mirč je naglasio da u zemlje koje najviše na svetu eksploatišu prirodna dobra spada 30 evropskih zemalja, a Dragićević je istakao da ni za jednu od zemalja regiona neće biti budućnosti „Ako pod hitno ne započne proces dekolonijalizacije“, da bi zemlje regiona postale otpornije na pritiske interesnih grupa iz inostranstva.
Ptičji raj na levoj obali Dunava
Dok je program tokom prvog dana konferencije bio otvoren za javnost, tokom drugog dana učesnici iz regiona i zemalja EU su seposvetili zatvorenom programu. Nakon sesije upoznavanja i razmene iskustava bili su u prilici da saslušaju predavanje Sandre Jovanović o regulativama EU namenjenim ublažavanju klimatskih promena i jačanju biodiverziteta. Jovanović je u prvom delu izlaganja skicirala štetu i rizike od klimatskih promena, da bi se u drugom delu fokusirala na dokumente kao što su Zelena agenda i Evropski zeleni dogovor, Zelena agenda za Zapadni Balkan, Direktiva o očuvanju divljih ptica, Zakon o obnovi prirode i drugi.
Popodne 29. marta učesnice i učesnici su proveli u studijskoj poseti Bari Reva, budućem parku prirode na levoj obali Duava u Beogradu. Bara Reva je prirodno stanište na levoj obali Dunava, udaljeno desetak kilometara od centra Beograda. Dom je preko 300 biljnih i životinjskih vrsta, uključujući i mnoge zaštićene, a u njoj se gnezdi i retki orao belorepan, zbog čega spada u međunarodno prepoznata IBA područja.
Aktivisti iz lokalne organizacije Bela čaplja 1165 su učesnike konferencije uputili u borbu za odbranu ovog vlažnog staništa, koje je 2021. godine ugroženo istovarivanjem tona građevinskog otpada. Od šuta koji je u Baru Revu istovaran već se bila napravila planina dugačka skoro deset kilometara i velika 30 hektara kada su građani stali ispred kamiona i sprečili dalju devastaciju. Oni su organizovali protestni kamp i medijsku kampanju za zaštitu koja je urodila plodom. Umesto deponije od 80 hektara, koja je prethodno planirana, aktivisti se nadaju da će Reva postati zaštićeno područje.
Zavod za zaštitu prirode je u novembru 2021. nadležnim institucijama predložio da se područje bare Reva i njena neposredna okolina i deo plavnog područja najpre identifikuju kao i definišu kao javna zelena površina grada Beograda, a u aprilu izradio Studija zaštite područja „Bara Reva“. Institucije od tada ćute kao zalivene. Aktivisti, ipak, ističu da Reva živi. Učesnici akademije su i svojim očima videli jedno od četiri aktivna gnezda orla belorepana, saznali da je Bara Reva deo evropske bicilističke mreže i da se u njoj često organizju stručne ekskurzije i ornitološka okupljanja.
Ovaj događaj je organizovala Zelena evropska fondacija uz podršku Polekola i finansijsku podršku Evropskog parlamenta.