GORNJI MILANOVAC
JKP Gornji MIlanovac je jedan od primera gde se ceo problem svaljuje na građane, umesto da se rešava sistemski. Oni su još u junu pozvali građane da štede vodu kako bi se izbegli problemi sa vodosnabdevanjem i zaštitili vodni resursi. Tom prilikom su naveli u zvaničnom saopštenju da se voda “ne može skladištiti u magacinu, čuvati u podrumu kao zimnica i ne može proizvesti ako je nema u reci ili drugoj vodenoj površini”, i da je njena vrednost višestruko veća od cene koštanja.
Upozorenje na prekomernu potrošnju (140 l/s dnevno i više) stiglo je od JP Rzav. Prema njihovim podacima potrošnja vode se za 15 dana uvećala 40%, a kao glavni razlog naveli su zalivanje poljoprivrednih kultura i travnjaka, punjenje bazena i hidroforskih sistema, pranje dvorišta. Uputili su apel inspekcijskim službama da obilaze i upozoravaju za nesavesno i neracionalno trošenje vode, posebno u rubnim delovima grada (sela Brusnica, Grabovica, Nevade, Velereč, Grobnice, Lunjevica i naselje Rudnik)
Činjenica je da je u Gornjem Milanovcu infrastruktura u očajnom stanju, i da se čak polovina zahvaćene vode izgubi kroz bušne cevi, a da se ulaganje u ovu oblast ne nazire.
ARILJE
Štab za vanredne situacije u Arilju, koje se takođe snabdeva iz reke Rzav, je u istom periodu izdao zvanično saopštenje kojim se apeluje na građane da vodu koriste isključivo za osnovne potrebe kao što su piće, kuvanje i održavanje lične higijene, a da sve ostale aktivnosti poput zalivanja bašti, pranja automobila i hlađenje betoniranih površina predstavljaju nenamensku i neracionalnu potrošnju vode za piće. JKP Zelen pozvalo je stanovništvo na solidarnost i odgovornost uz upozorenje na moguće restrikcije i da će nadležna inspekcija sprovoditi neophodne mere kako bi se obezbedila redovna isporuka svim korisnicima.
Slična je bila situacija i u opštinama Požega i Čačak koje takođe koriste izvor reke Rzav za vodosnabdevanje.
POŽEGA
Kako su naveli krajem jula iz JKP “Naš dom” Požega: “Jako je visoka i nenamenska potrošnja, pa je sistem za distribuciju preopterećen što izaziva kvarove i prekide u isporuci, jer mreža nije projektovana za tu potrošnju vode”. Kažu da je jun mesec bio rekordan od kad se meri potrošnja vode u Požegi, ali da je alternativno izvorište spremno i da neće biti neće biti restrikcija. Građani Požege javljaju da se restrikcije ogledaju u smanjenom pritisku u ranim jutarnjim i u kasnim popodnevnim i večernjim časovima. Nekada se taj smanjeni pritisak pretvori u potpunu nestašicu.
ČAČAK
1800 domaćinstava iz 10 čačanskih sela koja se nalaze na desnoj obali Zapadne Morave krajem jula je bilo tri dana bez vode, zbog velike havarije na sistemu (izvorište Kukići). Pretpostavka je da je do kvara došlo delom i zbog povećanog korišćenja vode, te da je potrošnja bila veća nego što sistem može da podnese.
SOPOT
JP Sopot je od 06. juna uvelo svakodnevne restrikcije vode od 18 do 06č, zbog velike nenamenske potrošnje koja je prevazilšla proizvodne kapacitete vodovoda. Oni su apelovali na sve korisnike da vodu za piće ne koriste za punjenje bazena i sisteme za zalivanje. U isto vreme Zbor građana opštine Sopot obratio se opštini sa zahtevom da se preduzmu konkretne mere u vezi sa višegodišnjim problemom distribucije i snabdevanja vodom tokom letnjih meseci.
Inicijativa Pravo na vodu primila je čak 16 prijava od strane stanovnika opštine Sopot. Građani se žale da pojedini delovi Sopota nisu imali vodu i po 24 časa, a pojedinci i po nekoliko dana. Obaveštenja sa zvanične stranice JP Sopot se ne podudaraju sa realnim stanjem na terenu, u pogledu vremena i dužine trajanja restrikcija. Pritisak je loš, kao i kvalitet vode kada dođe. Kažu da su svedoci nenamenske potrošnje vode od strane institucija opštine, za aktivnosti koje nisu nužne za normalno funkcionisanje, i sve to znajući da najugroženija područja nemaju vodu ni po više dana za redom.
Najproblematičniji delovi na teritoriji opštine Sopot su u područjima: Karaula, Brestovi, Mali Požarevac, Sibnica, Drlupe, Rogača, Nemenikuće, Drumine i Popović.
MLADENOVAC
Jun i jul mesec u opštini Mladenovac obeležili su brojni kvarovi na vodovodnoj mreži. Svakih par dana stizala su obaveštenja stanovnicima da u različitim mesnim zajednicama neće biti vode. 13. jula zamolili su građane da se ponašaju savesno i da vodu iz gradskog vodovoda ne koriste nenamenski kako bi sistem ostao stabilan. Sami građani se žale da je situacija svake godine sve gora, a da su ove godine pojedini delovi Mladenovca ostajali bez vode i po 20 sati.
LAZAREVAC
Lazarevčani se žale da probleme sa vodosnabdevanjem imaju više od deset godina, najviše zbog loše mreže i velikih gubitaka na magistralnom cevovodu (oko 60%). U letnjem periodu voda se isključuje svaku noć, oko 23 časa, a dođe oko 6 časova ujutru. Nekad se dešava da nestane i u toku dana. Kvalitet vode je takođe upitan, jer obično posle dolaska bude žuta sa ukusom i mirisom pa se nakon nekog vremenam razbistri. Opština u tim situacijama ne obezbeđuje građanima cisternu sa vodom. Najčešće objašnjenje koje dobijaju od nadležnih službi, je da je pukla magistralna cev.
Opšti utisak na osnovu prijava meštana je da se ne ulaže novac u zamenu cevi, da je loša organizacija i politika komunalnog preduzeća, da nema dovoljno novca i ljudi. Sa druge strane, građani tvrde da su računi za vodu veliki i da je cena vode možda i najskuplja u Beogradu, pa čak i Srbiji. Pored vodomera u stanu tj vode koju potroše, građani Lazarevca plaćaju i tzv. ,,rastor“ gubitak vode.
ARANĐELOVAC
Banja
Tokom avgusta meseca zbog kvarova na vodovodnoj mreži redovno nema vode. Voda se isključuje često pa mnogi na selu (na 7 km od centra grada) nemaju vodu po dan-dva vode uopšte. Meštani kažu da nadležne službe rade na problemima konstantno, ali se ne rešavaju suštinski problemi pa se kvarovi ponavljaju. Dodaju da vode ima za velike firme i fabrike u gradu, kao i za gradnju “Bekatown” i tržnog centra. Dok za to vreme obični ljudi peru sudove kišnicom i nose kofe u WC.
TOPOLA
11. avgusta Javno komunalno stambeno preduzeće „Topola“ izdalo je saopštenje da počinju celodnevne restrikcije vode u Topoli, posle više apela na racionalnu potrošnju vode. Navode da su se zbog velike potrošnje rezervoarski kapaciteti smanjili, i da su prinuđeni da sa sistema vodosnabdevanja isključe naselja na dovodu da bi se napunili rezervoari.
Nama se javila meštanka sela Žabare i kaže da je stanje sa restrikcijama u Topoli svakog leta isto, poslednjih 20 godina, a da su ove godine restrikcije počele u julu i da period bez vode varira od 10č pa do 10 i više dana.
BATOČINA
Inicijativi Pravo na vodu javilo se desetak građana Batočine. Isključenja vode počela su 21.06.2025. i ponavljaju se svakog dana od 22:30č uveče do 06č ujutru.
Kažu da se Batočina snabdeva vodom iz Velike Morave, preko Brzana, kao i grad Kragujevac. Dispečari JKP Vodovod Kragujevac svakog dana navode druge razloge za isključenje, a građani sumnjaju da su im restrikcije uvedene da bi obezbedili vodu za grad. Tvrde da iako je i ranijih godina bilo restrikcija, nikada nije bilo ovako strašno!
KRALJEVO
Selo Vrba kod Kraljeva od 28. juna ima restrikcije vode. Vodu nemaju od 18 č po podne do 7 č ujutru. Neki delovi sela nemaju vodu po 5-6 dana. Kada voda dođe, pritisak je toliko slab da je nemoguće koristiti uređaje poput mašine za veš i bojlera, niti je moguće istuširati se. Još je lošija situacija u susednim selima poput sela Gračac gde su restrikcije oštrije.
Dedevci – Stanovnici nam javljaju da u početku vode nije bilo po nekoliko dana, sada dolazi povremeno, i grad Kraljevo im šalje cisternu. Dodaju da je vodovod seoski, sa oko 50-ak korisnika, kao i da vodna zajednica ne funkcioniše i da je nemoguće ograničiti potrošnju vode i zavesti red po pravilniku vodne zajednice. Slična je situacija i u susednom selu BUKOVCI.
Ušće na Ibru – Sa pojavom visokih temperatura dolšlo je do potpunog gubitka vode jer je reka na kojoj je vodozahvat na biološkom minimumu, a potencijalna nova vodoizvorišta u vidu bunara nisu ni blizu stavljanja u funkciju.
U mestu Rudinci voda sa lokalnog vodovoda je higijenski neispravna i ne preporučuje se za piće. Krajem jula, uzeti su uzorci za analizu sa dve lokacije (javne i privatne česnme) i oba uzorka su pokazala da u vodi ima koliformnih bakterija fekalnog porekla, poput ešerihije koli i klebsijele (bakterije koje mogu izazvati razna oboljenja: povraćanje, dijareju, grčeve, povišenu telesnu temperaturu, pa čak i upalu pluća).
VRNJAČKA BANJA
Vrnjačka banja i okolina imaju restrikcije od početka toplih dana, i tako je svake godine, bez izuzetka, decenijama unazad. U pojedinim delovima grada voda je nestajala dva puta nedeljno bez najave. Zbog sve veće izgradnje višespratnica, nadležne službe su prinudjene da pojačaju pritisak vode i onda dolazi do pucanja cevi, viška vazduha u bojleru, izbijanja česmi i slično.
Meštani Novog Sela i Vraneša nam pišu da često nema vode ceo dan, da nestane ujutru, i dolazi samo noću (od 3 do 6č). I dok niži delovi grada imaju problem sa visokim pritiskom, u višim delovima, i kad dođe voda, pritisak je toliko slab da ne mogu da upale uređaje, voda je prljava i ustajala i nije za piće.
Kao glavni problem sa vodosnabdevanjem navode nerešen status vodovoda koji je „prisvojen“ od strane novog vlasnika, a cena vode je povećana. Naglašavaju da zbog preterane urbanizacije i prioritizacije vodosnabdevanja zgrada i turističke ponude opštine (akvaparkovi, javni bazeni, festivali), ljudi koji žive na selu i u višim delovima su ostavljeni bez vode.
SOKOBANJA
Prema rečima meštana Sokobanje, U gradu nema zvaničnih restrikcija, ali visoke zone su povremeno bez vode.
Mnogo veći problem je u selima, sva su u problemu, neka uošte nemaju vode, a ona najbolje organizovana (npr. Resnik, Dugo Polje) imaju restrikcije tako da vode ima od 6-9 i 18-21č.
Stanovnici Sokobanje imaju slab pritisak vode ili je nemaju uopšte iako je vodovod nov. Sumnjaju da je razlog ekspanzija gradnje, hoteli sa bazenima i akva park. Selo Čitluk kod Sokobanje nema seoski vodovod, a bunari su presušili.
SVRLJIG
U Svrljigu je problem sa vodosnabdevanjem višedecenijski, meštani imaju restrikcije svake godine, ali ove godine su počele ranije nego inače, krajem maja-početkom juna. Plan isključenja se često menja, u zavisnosti od stanja na terenu. Viši delovi grada nisu imali vodu i po 2 nedelje krajem juna, a sada imaju vodu svakog drugog-trećeg dana ujutru, na po nekoliko sati. Druge delove grada isključuju svakog drugog dana od 17č do 10č sledećeg dana. Curenja su prisutna na nekoliko mesta od izvorišta do kuća, jer su instalacije stare preko 40 godina, i protok vode je smanjen. Magistralni vod od 19,2km od azbesta i novoizbušeni bunar nije stavljen u funkciju, već je u fazi ispitivanja iako je još prošle godine mogao da bude priključen na sistem. Opština je od Vlade dobila pomoć u vidu 8 plastičnih rezervoara zapremine 1000l onih belih kockastih.
SUVA PLANINA
Sredinom jula oko hiljadu krava i 300 konja na Suvoj planini ostalo je bez vode. JKP Mediana obezbedila je cisterne sa vodom za stočare, ali u drugoj nedelji avgusta pojilišta su ponovo presušila.
NIŠKA BANJA
Ostrovica, Šutevac
Veliki broj bunara u ovom kraju je presušio kao i lokalne manje reke. Meštani se žale da su lokalne samouprave nezainteresovane za rešavanje problema sa vodosnabdevanjem. Što se tiče restrikcija, pravila nema, a ni obaveštenja od nadležnih. Bez najave se prekine vodosnabdevanje i posle 24 časa voda bude puštena.
MEROŠINA
Svake godine, od proleca do zime traju restrikcije. Građani pišu da im vodu uključuju samo jednom dnevno, uglavnom noću, da oni koji žive na višim spratovima u zgradi noću sede i čekaju dok voda probije do njih. Svi u tom trenutku toče i uključuju aparate pa vode ima najviše sat vremena.
OBLAČINSKO JEZERO
Godinama unazad meštani imaju problema sa vodosnabdevanjem, a ove godine se desiloi da nemaju kap vode ni po dve nedelje. Voda iz vodovoda je tehnicka.
PROKUPLJE
Restrikcije u Prokuplju svake godine počinju u avgustu, kad su jake suše. Ove godine počele su ranije. Problem datira 20 godina unazad.
Prema rečima meštana, ne primenjuje se predviđen raspored isključivanja, tako da neki delovi i do 7 dana nemaju vodu, uglavnom zbog zloupotrebe manjinske zajednice koja se naknadno priključla na seoski vodovod i kontroliše ventile i prazni noću rezervoare.
Zbog lošeg stanja vodovoda, voda je sumnjivog kvaliteta.
Jedan meštaninam nam se požalio da voda u selu Zlata je manje-više konstantno isključena, osim u slučajevima kada ljudi ostanu bez pijaće vode tada se pusti kako bi meštani mogli da napune flaše, balone i burad. Brzinski se nakon toga daje životinjama, a ako ostane vode zalivaju se bašte. “Navodni problem, koji se među starosedeocima sela pominje je taj šo nemaju nacrt vodovodne mreže. Jedna vodovodna cev snabdeva više sela u okolini, i kada se isključi dotok vode za jedno selo, u drugom selu vode ima, i obrnuto. Pretpostavlja se i da se voda negde izliva pošto su ceviu stare”, dodaje.
ŽITORAĐA, Selo Dubovo
Meštani sela Dubovo kažu: “Bila nam je potrebna pumpa za vodu, koje selo poseduje, ali nam zbog političke situacije nije omogućeno da je koristimo.”
Mole za pomoć i dodaju da nemaju opštinsku vodovodnu mrežu, postoje stare ortačke, koje su njihovi preci gradili i one su dotrajale.
GADŽIN HAN
Sa nestašicom vode suočavaju se stanovnici sva 34 naseljena mesta na području opštine Gadžin Han, a pojedina sela na većoj nadmorskoj visini vodu imaju svega dva, tri sata u toku 24 sata. Restrikcije su takve da se ne zna kada će nestati voda niti kada će doći. Problemi sa vodosnabdevanjem ove godine su počeli u maju mesecu. U poslednjih 5 godina smanjene su godišnje količine padavina, a snega gotovo i da nema, pa je i izdašnost izvorišta smanjena čak za 80%. Nažalost, iako postoje planovi, opština ne ulaže u rezervna vodoizborišta kao što je Veliki Krčimir, niti planira potencijalno povezivanje sa niškim ili doljevačkim vodovodom. Opština je obezbedila cisternu od 1000 litara kojim obilaze sva sela kako bi obezbedili meštanima vodu za piće.
Meštani sela Toponica Zaplanjska, Vilandrica, Taskovići i Grkinja kažu da voda nestaje kako bi se napunio rezervoar, i da problem nije u manjku vode, nego u zastarelom vodovodu sa čeličnim cevima koje popucale na više mesta tako da su gubici vode od kaptaže do sela veliki. Rekonstrukcija vodovoda započeta je pre nekoliko godina, ali projekat nikad nije završen zbog nedostatka političke volje i međuljudskih odnosa.
LESKOVAC
6 sela sa administrativnog područja Leskovca
Javili su nam se meštani sela Donje Brijanje i drugih iz Grada Leskovca, zbog dugotrajnog i ozbiljnog problema nedostatka pristupa sigurnoj pijaćoj vodi. Selo Donje Brijanje broji 1.002 stanovnika (po popisu iz 2022), među kojima su brojne porodice sa decom, stariji i meštani romske nacionalnosti. Prema njihovim rečima, vodovodna mreža ne postoji. Svako domaćinstvo koristi sopstvene bunare, ali je većina bunara presušila ili daje tzv. „crvenu vodu“, za koju je analizama potvrđeno da sadrži fekalne bakterije i da nije za ljudsku upotrebu. Područje Donjeg Brijanja i donjeg Brestovca (opština Leskovac) decenijama unazad poznato je po endemskom nefritisu – hroničnom oboljenju bubrega koje se direktno vezuje za neispravnu vodu. Uprkos tome, nadležne institucije nisu preduzele ništa. Situacija sada direktno ugrožava javno zdravlje, posebno dece i starih, kao i osnovno ljudsko dostojanstvo.
Razgojna
U leskovačkom selu Razgojna meštani od maja imaju problema sa vodom zbog suše. Selo ima tri potoka, vodu dobijaju iz bunara, ali ne postoji vodovodni sistem. Stanovnici donjeg dela sela imaju sve manje vode jer se prema rečima meštana voda neracionalno troši za navodnjavanje plastenika.
LEBANE
Mesto je podeljeno na pet reona. Svaki reon ima vodu na 6 sati. Ovo je problem koji se javlja svake godine. Građani su ogorčeni jer se kako kažu “Novac ulaže u vidikovce, izvođače na lokalnom festivalu, ne u osnovne ljudske potrebe.” Dodaju da projekat izgradnje vodozahvata koji bi rešio problem postoji, ali se nikad nije realizovao. Snadbevanje se vrši i iz neadekvatnih arterskih bunara.
Predviđeno rešenje za ovaj problem je još apsurdnije, jer predviđa izgradnju akumulacije Ključ sa branom visokom 70 metara koju treba da puni reka Šumanka koja presušuje. Za samo delić troškova ove zamišljene (i suve) akumulacije, problem se može rešiti magistralnim cevovodom od akumulacije Barje.
VRANJE
U selu Balinovac kod Vranja, svake godine kad su jake suše restrikcije vode budu u avgustu, a ovog leta su počele ranije. U pitanju je prirodan izvor sa kog se snabdeva 25 domaćinstava. Voda se čuva samo za piće, dok se sudovi i garderoba ručno peru vodom iz rečnog bunara.
DIMITROVGRAD
Krajem juna na teritoriji opštine Dimitrovgrad proglašena je vanredna situacija zbog problema sa vodosnabdevanjem.
Meštani viših delova Dimitrovgrada (kao što su sela Željuša, Gojin Dol i Lukavica), često su u popodnevnim časovima ostajali bez vode (na po 6 do 8 sati), a zbog nedevoljnog pritiska u cevima, nisu mogli da koriste veš mašine i bojlere. Ovaj problem se ponavlja svakog leta, a višegodišnje suše dovele su do toga da su rezerve vode manje čak 80 %. Zbog toga je Štab za vanredne situacije doneo odluku kojom se zabranjuje upotreba pijaće vode za zalivanje plastenika, bašti, travnjaka, punjenje bazena i kupanje, kao i za pranje motornih vozila. Građani nam javljaju da postoje delovi grada koji uvek imaju vodu, a da veliki problem predstavljaju korisnici koji imaju priključke van vodomera.
BRUS
Prema rečima stanovnika Brusa, sela u ovoj opštini imaju lokalne kaptaže koje se brzo prazne zbog potrebe za polivanjem zasada malina i kupina i smanjenog priliva vode u kaptaže zbog suše, tako da praktično od juna imaju probleme sa vodosnabdevanjem. Dešava se da meštani danima nemaju vodu ni za piće i prepušteni su sebi samima. Problem je i što ispravnost te vode niko ne proverava pa meštani nisu sigurni da li će imati neke posledice po zdravlje.
U selu Kovioci na teritoriji opštine Brus, meštani kažu da kada počnu restrikcije, vode nema po mesec dana, ni kapi. Opština ne šalje cisterne, a iz JKP im daju informacije koje nisu u skladu sa realnim stanjem.
ALEKSANDROVAC
U susednom Aleksandrovcu je slična situacija. Od jula meseca meštani po šest sati dnevno nemaju vodu. Voda iznenada nestane. Ova situacija je neobična imajući u vidu da Aleksandrovac ima pristup više vodoizvorišta, što lokalnih što regionalnom sistemu Ćelije, što možda ukazuje na loše stanje infrastrukture.
BOLJEVAC
Restrikcije u Boljevcu su periodične, najverovatnije zbog kvarova na vodovodnoj mreži. Meštani kažu da iz komunalnog preduzeća saopštavaju da se voda na pojedinim mestima isključuje zbog „nedostatka vode“, ali da su sa druge strane kvarovi učestali, da je vodovodna mreža od azbesta koji je kancerogen i posle toliko godina od ugradnje porozan, pa voda curi na više mesta. Takođe, u instalaciji je dosta opiljaka korozije koji se vodom transportuju do svake slavine.
BOR
Iako nema zvaničnog saopštenja o restrikcijama vode na teritoriji opštine Bor, na zvaničnom sajtu JKP Vodovod Bor od početka juna do kraja jula bilo je preko 40 obaveštenja za građane o nestanku vode iz razloga: zamena vodomera, planirani radovi na mreži i kvarovi na mreži.
TUTIN
Prema rečima stanovnika Tutina, voda nije za piće više od deset godina, a lokalnu upravu to ne zanima. Kada su im se obratili za pomoć, rekli su im da “ni u Turskoj ne piju vodu sa vodovoda”.
PRIJEPOLJE
Prema izveštaju o poslovanju JKP „Lim“ Prijepolje, krajem juna, sa porastom temperatura, potrošnja vode u Prijepolju je naglo skočila, što je ugrozilo snabdevanje na višim i perifernim delovima mreže. Dobili smo informacije da do sada nije bilo planskih isključenja vode za krajnje korisnike, ali je u pojedinim naseljima u vremenu od 17 do 22 časa dolazilo do nestašce, jer izdašnost izvora na postrojenju Seljašnica nije dovoljna da zadovolji potrebe svih. Voda se u seoska područja doprema cisternama. Do kraja jula naručeno je 225 cisterni pijaće vode, što je više nego duplo u odnosu na isti period prošle godine, kada su bile naručene 93. Ukupno je u prvih šest meseci bilo 33 intervencije na popravci kvarova na vodovodnoj mreži, što ukazuje na lošu infrastrukturu .Ne postoji zvaničan podatak koliki su gubici na mreži.
Kamena Gora nema regularno snabdevanje vodom. Voda se ukljucuje 2-3 puta nedeljno na 2-3 sata.
Brodarevo decenijama unazad meštani imaju probeme. Ove godine su restrikcije zbog suše i zbog nesavesnog korišćenja od strene nekih komšija koji, kako kažu, preseku cef i preusmere ih do svojih njiva.
U naselju Ravni situacija je dodatno otežana jer novoizgrađeni vodovod još nema upotrebnu dozvolu, pa se voda i dalje doprema iz rezervoara „Jezdovica kosa”.
NOVA VAROŠ
U Novoj Varoši su 15.08. Uvedene višečasovne restrikcije u isporuci vode za piće zbog, kako je saopšteno je iz Javnog preduzeća „3. Septembar“ zbog „izuzetno dugog sušnog perioda, koji je izazvao ozbiljne poremećaje u vodosnabdevanju“.
Nekoliko dana pre toga pred opštinu u Novoj Varoši došli su meštani sela Božetići i Akmačići. Prvi su izrazili nezadovoljstvo zbog zastoja radova u dovođenju vode sa vremla Trudovačke reke, tražeći nastavak izgradnje mreže u selima. Drugi su tražili odgovore o zagađenju vrela u selu.
MEDVEĐA
Iz JKP “Obnova” Medveđa obavestili su stanovništvo da će od od 26. jula 2025. godine biti uvedene restrikcije u isporuci vode, zbog smanjenih kapaciteta vodosnabdevanja i povećane potrošnje vode. U saopštenju se navodi da zbog velike suše i nedostatka vode, isključenja su moguća u bilo kom delu dana. Restrikcije će trajati sve do stabilizacije stanja na vodoizvorištima. Ovo nam je potvrdio i meštanin Medveće, koji kaže da su restrikcije svakodnevne, da počinju prepodne i traju do vecernjih sati.
VALJEVO
7.jula KP „Vodovod Valjevo“ obavestilo je potrošače koji se snabdevaju vodom sa lokalnog vodovoda Valjevska Kamenica da ne koriste vodu za piće, jer je kvalitet sirove vode narušen usled povećanog sadržaja mangana koji se ne može otkloniti klasičnim načinom prerade. Naveli su i daje ova pojava karakteristična za ovu sirovu vodu i da traje nekoliko letnjih meseci. U isto vreme javili su nam se i stanovnici Valjeva, podpovlenskih sela i Divčibara, da pored narušenog kvaliteta vode, ni izdašnost nije na dobrom nivou, te da ljudi nemaju dovoljno vode za stoku i da je takvo stanje decenijama unazad tokom letnjih meseci.
MALI ZVORNIK
U naselju Borina restrikcije su počele pre oko mesec dana. Vode nema od ponoći do 5 č ujutru. Imali su radove na vodovodnoj mrezi i jos uvek rade rekonstrukciju. Jedna meštanka nam se požalila da stanovnici tih naselja uglavnom ćute i umesto lokalnoj samoupravi, žale se ljudima koji ulčestvuju u protestima. Dodaje da je ironija da ljudi na obali Drine imaju probleme sa vodosnabdevanjem.
KOCELJEVA
“Restrikcije u selu Brdarica traju godinama, nepredvidive su i bez odredjenog pravila. Iskljucuje se po potrebi i bez prethodne najave. Neki delovi sela nemaju vode danima, neki na par sati svakih nekoliko dana. Razlog su navodno suše, ali u stvari je razlog neodržavanje vodovodne mreže, kao i fabrika Rauch koja se nalazi u Koceljevi.” kažu meštani.
MIONICA
Meštanka sela Rajković u Mionici nam se požalila da svakog leta, najmanje 20 godina unazad leti nemaju vode. U početku voda dolazi na dva tri dana, pa na deset, pa na dve nedelje, dok ne dođe do vanredne situacije kada opština angažuje vojsku da meštanima doprema vodu u cisternama. I sve se dešava na nekoliko kilometara od dve fabrike vode! Vodovodna mreža je poptuno zapuštena pa su kvarovi česti i zanemareni. njive su natopljene vodom a niko od nadležnih ne reaguje.
U selu Bukovac u istoj opštini, godinama imaju problema sa vodosnabdevanjem. I ovog leta su im nenajvaljeno isključili vodu, a meštani kažu da se desilo d su bili 10 dana bez vode. U proseku, vodu neprijatnog mirisa dobijaju svaki peti dan. I dok se u nekim mestima redovno dovoze cisterne sa vodom, to nike slučaj u Bukovcu.
LJIG
Problemi sa vodosnabdevanjem ponavaljaju se dve decenije unazad. Leti meštani pojedinih delova opštine imaju vodu samo noću. Viši delovi grada ostaju bez vode čim oslabi pritisak. Meštani uspevaju da prevaziđu ove letnje probleme tako što veliki broj imanja ima sopstveni bunar.
NOVI SAD
Tokom zime i ranog proleća U Novom Sadu su uvedeni noćni prekidi (od ponoći do 04–06č) zbog niskog vodostaja Dunava, regeneracije bunara i preopterećenja mreže. Restrikcije i dalje prisutne, skoro svakodnevno u trazličitim delovima grada i prigradskih naselja, ali prema informacijama sa sajta JKP Vodovod i kanalizacija, razlog su havarije i kvarovi na mreži.
ŽABALJ
Meštani Žablja javljaju da su ranije imali isključenja vode u trajanju od nekoliko sati svake prve srede u mesecu, dok su sada su restrikcije bez najave i nikad se ne zna dokle će trajati. U večernjim časovima je jako slab pritisak. Kažu da voda ima žutu boju, loš ukus i miris kanalizacije, često je masna i ne može se saprati sa kože. Bilo je prisutno i curenje pesticida u zemljište, kanalizaciju nemaju već samo septičke jame koje su zagadile podzemne vode i bunare.
INĐIJA
JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Inđije je početkom juna uputilo hitan apel građanima da smanje potrošnju, uz upozorenje da bi u suprotnom mogle uslediti višesatne restrikcije.
BEOČIN
Od 7. aprila do 7. jula tokom rekonstrukcije postrojenja za prečišćavanje bunarske vode, Beočin je imao samo tehničku vodu – pogodnu za higijenu i kuvanje, ali ne i za piće. I taman kada je vodosnabdevanje trebalo da se stabilizuje iz JKP Beočin početkom jula stiglo je obaveštenje da je usled visokih temperatura potrošnja tehničke vode u večernjim časovima udvostručena, te da će se od 01. avgusta primenjivati blok tarifa, ukoliko se upotreba vode ne smanji.
Građani javljaju da je u međuvremenu rok za završetak radova pomeren na još 15 nedelja, voda je poskupela, a kućni aparati su počeli da im se kvare zbog tehničke vode i slabog pritiska. Dodatni problem je što su cisterne sa vodom postavljena samo u centru Beočina, dok stanovnici okolnih sela (Rakovac, Brazilija, Čerević) ni nakon 4 meseca nemaju cisterne u svojim mesnim zajednicama iako su građani slali zahteve.
SUBOTICA
Inicijativi Pravo na vodu javili su se i građani Subotice koji su zbog suše ostali bez vode iz bunara krajem jula. Voda koju koriste u domaćinstvu nije za piće. Kažu da do njihovog dela grada nije stigla vodovodna mreža niti je u planu proširenje. Ista je situacija u Donjem Tavankutu, gde neka domaćinstva nemaju vodu u bunaru od juna meseca. Meštanin koji nam je pisao kaže da se obraćao gradskoj upravi i Crvenom Krstu, ali niko se nije odazvao.
NOVI KNEŽEVAC
“Od 10. Marta kada je bio prvi nestanak vode u ovoj godini do 07. Avgusta kada je bilo najskorije, građanima Novog Kneževca voda je isključivana čak 9 puta ili ukupno 32 sata i 10 minuta u rasponu od 151 dana”, požalio nam se jedan građanin. Dodaje da je najduže isključenje u toku jednog dana bilo 10 časova.
U nastavku piše da je nedavno ispitivanje vode koje su platili građani okupljeni oko Građanske inicijative po odluci Zbora građana, pokazalo je da je se u vodi iz pijačne česme nalaze alarmantno visoke koncentracije mangana i više vrsta fekalnih bakterija. Sa druge strane, voda koja stiže do domova stanovnika Novog Kneževca ne sadrži povećanu koncentraciju mangana, ali sadrži fekalne bakterije i količine kancerogenog arsena iznad maksimalnih dozvoljenih granica (0,044 mg/l od maksimalnog dozvoljenog 0,01 mg/l).