Koliko su javne česme zaista dostupne građanima Beograda? Da bismo dobili odgovor na to pitanje, Polekol i biciklistička inicijativa Mačije oko organizovali su akciju „Bicikliranje i česama čekiranje“, tokom koje su biciklisti obišli javne česme širom grada i proverili njihovo stanje na terenu.
Tokom akcije obišli smo 186 od ukupno 205 evidentiranih javnih česama u Beogradu. Zabeležili smo da je 150 česama u funkciji i da na njima ima vode, 31 česma nije u upotrebi, dok pet česama uopšte ne postoji na navedenim lokacijama. Za preostalih 19 česama nismo uspeli da prikupimo podatke.
Pored samog stanja česama, akcija je ukazala i na problem njihove dostupnosti. Biciklisti su na više lokacija nailazili na česme kojima građani praktično ne mogu da pristupe. Neke se nalaze iza ograda i rampi, poput česme kod objekta Ministarstva unutrašnjih poslova, dok su druge toliko skrivene da ih je teško pronaći čak i uz preciznu lokaciju. Javna česma koja nije dostupna građanima ne može da ispuni svoju osnovnu svrhu – da obezbedi pijaću vodu u javnom prostoru.
Mapiranje je pokazalo i značajne teritorijalne nejednakosti. Na celoj levoj obali Beograda, kao i u Batajnici i na Ceraku, nalazi se svega po jedna javna česma. Takva raspodela ukazuje da pristup pijaćoj vodi u javnom prostoru nije podjednako obezbeđen svim stanovnicima grada, naročito u rubnim i perifernim delovima Beograda.
Na velikom broju lokacija uočeni su problemi sa održavanjem. Pojedine česme su zapuštene i prljave, na nekima su slavine oštećene ili neispravne, dok je na delu česama istaknuto upozorenje da voda nije za piće. Uočene su i razlike u pritisku vode u odnosu na period najvećih letnjih vrućina, što dodatno ukazuje na potrebu za redovnim održavanjem i sistemskim praćenjem njihovog stanja.
Iako je zvanična sezona rada javnih česama završena, klimatske promene i sve češći toplotni talasi pokazuju da potreba za dostupnom pijaćom vodom ne prestaje krajem leta. Naprotiv, visoke temperature sve češće se beleže i tokom septembra i oktobra. Zato smatramo da sezonu rada javnih česama treba produžiti i prilagoditi stvarnim vremenskim uslovima. Voda u javnom prostoru nije luksuz niti dodatna pogodnost – ona je osnovna potreba i važan element javnog zdravlja, posebno u gradu koji se suočava sa sve intenzivnijim posledicama klimatskih promena.
