Od 5. do 7. septembra, na Kopaoniku se okupilo četrdeset žena, članica Mreže žena za prirodu i životnu sredinu, povodom trodnevnog seminara „Žedne pravde – Ženski glas za vodu“. Tema je bila više nego aktuelna: pravo na vodu, klimatske promene i lokalne borbe za očuvanje prirodnih resursa.
Kopaonik nije slučajno izabran. Nekada bogat izvorima čiste vode, danas je simbol problema koji se gomilaju: od nelegalnih gradnji, preko mini hidroelektrana, do nestašice vode u obližnjoj Raški. Upravo ti kontrasti činili su snažnu pozadinu ovog susreta.
Nedostatak kanalizacije u Nacionalnom parku Kopaonik
Na teritoriji Nacionalnog parka Kopaonik, kanalizacioni sistem nije uspostavljen, zbog čega se otpadne vode direktno slivaju u reku Rašku. Iako su radovi na rešavanju ovog problema započeti, oni nisu doveli do trajnog rešenja, a obećanja nadležnih institucija ostala su neispunjena.
Zagađenje zbog rudarskih aktivnosti
U selu Rudnica nalaze se dva velika jalovišta nastala usled rudarskih aktivnosti u rudniku cinka. Analize zemljišta pokazale su prisustvo teških metala, što stvara ozbiljan rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Takođe, u planu je izmeštanje jalovišta, a postoji i mogućnost otvaranja novih rudnika zlata, olova i cinka, uz izgradnju brze pruge, što bi moglo biti korišćeno kao paravan za širenje rudarske industrije.
Problemi s vodosnabdevanjem
Kopaonik, koji je nekada bio bogat izvorskom vodom, danas se suočava s problemom presušivanja vodoizvorišta usled klimatskih promena. Raška se već više od decenije bori sa restrikcijama vode, a stanje u vodosnabdevanju je alarmantno. Mreža je u lošem stanju, s gubicima većim od 40%, što dovodi do čestih restrikcija, posebno u višim delovima opštine tokom letnjih meseci. Cevi nisu redovno održavane, što dodatno pogoršava situaciju.
U nastavku prvog radnog dana, Žaklina Živković iz Polekola otvorila pitanje bezbednosti i prostora za delovanje žena u ekološkom aktivizmu, ističući kako se prostor za slobodan i bezbedan rad aktivistkinja sve više sužava. Učesnice su odmah ušle u diskusije koje su pokazale koliko su borbe za životnu sredinu i vodu neraskidivo povezane sa borbom za osnovna ljudska prava.
Drugi dan je započeo terenskom posetom Nacionalnom parku Kopaonik. Učesnice su imale priliku da vide posledice lošeg upravljanja prirodom. Poseban utisak ostavila je poseta mini hidroelektrani na Samokovskoj reci, izgrađenoj 2017.godine, neposredno pre zakonske zabrane MHE u zaštićenim područjima. Na licu mesta bilo je jasno koliko ovakvi projekti narušavaju ekosistem i zajednice koje od tih reka zavise. Prof. dr Snežana Simić podelila je sa učesnicama iskustvo praćenja stanje životne sredine na Kopaoniku. Simić sa drugim naučnicima sa Prirodno-matematičkog fakulteta vrši monitoring u Nacionalnom parku od 1996. Godine. Od tada do danas, pokazalo se da se u ovom zaštićenom području ne poštuju osnovni postulati zaštite, posebno u drugoj i trećoj zoni. Poslednjih godina primetna je sve veća degradacije vodenih ekosistema, i po pitanju količine vode i zagađenja.
Istaknuti su sledeći problemi:
Pretnje od izgradnje mini hidroelektrana
Na području opštine Raška postoji pretnja od izgradnje mini hidroelektrana, što izaziva zabrinutost među meštanima i ekološkim organizacijama. Prošle godine, opština je donela odluku kojom je zabranila držanje domaćih životinja u Nacionalnom parku, što je dodatno podstaklo nezadovoljstvo lokalne zajednice.
Izgradnja hidrocentrala u Jošanjičkoj banji i Rudničkoj reci
U Jošanjičkoj banji izgrađeno je 18 hidrocentrala na rekama Jošanica, Samokovka i nekoliko manjih vodotokova. Na Rudničkoj reci izgrađene su dve hidrocentrale, a trenutno se gradi treća. Iako su se meštani protivili ovoj izgradnji, investitori su dobili produžene dozvole, dok su lokalni stanovnici kažnjeni novčanim sankcijama.
Zagađenje reka i izgradnja novih elektrana
Na reci Ibru postojala je velika hidroelektrana, ali je trenutni vodostaj vrlo nizak, što negativno utiče na ekosistem. Najava izgradnje nove hidroelektrane dodatno pogoršava situaciju, a reka više ne liči na svoje nekadašnje stanje.
Drugi deo izleta prošao je u pozitivnijoj atmosferi, jer su učesnice posetile lepo uređeno izletište Đorov most, gde su mogle da vide prirodu u svom najlepšem obliku. Okrepile su se domaćim proizvodima “Ukusi Kopaonika” koje su priredile naše domaćice. Nakon toga, Jelena Blažić iz organizacije Mamin gaj govorila je o permakulturnim praksama u poljoprivredi, sa fokusom na održivo korišćenje vode. Razgovor se spontano proširio na temu upotrebe pesticida i industrijskih đubriva, i kako ovakve prakse utiču na kvalitet zemljišta, ali i vode.
Seminar je imao i posebnu gošću iz Španije, Sandra Tous Rodriges iz Evropskog pokreta za vodu, koja je kroz primere iz Evrope pokazala kako izgleda borba za pravično upravljanje vodom na globalnom nivou. Njeno izlaganje je podsetilo da se borbe koje vodimo lokalno odvijaju i drugde i da smo deo mnogo šire slike.
Dan je završen predavanjem prof. Marije Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koja je govorila o klimatskim promenama i snabdevanju vodom. Posebno su bile upečatljive brojke: gubici površinskih i podzemnih voda, 70% ukupnih zaliha koje odlaze na poljoprivredu, i sve češće restrikcije koje pogađaju domaćinstva u Srbiji.
Ćosić je naglasila da klimatske promene već danas imaju značajan uticaj na vodosnabdevanje u Srbiji. Prosečna temperatura vazduha u Srbiji porasla je za više od 1℃ u poslednjih 50 godina što je dovelo do češćih i intenzivnijih toplotnih talasa i suša, neravnomernih padavina i povećane potrošnje vode. Na kraju predavanja je zaključila da će klimatske promene u narednim decenijama zahtevati nove strategije upravljanja vodama u Srbiji. Precizna poljoprivreda, izgranja akumulacija, uvođenje savremenih sistema za vodosnabdevanje i efikasnije korišćenje vode u industriji i domaćinstvima biće ključni za obezbeđivanje stabilnog vodosnabdevanje.
Trećeg dana fokus je bio na jačanju kapaciteta samih učesnica. Kroz interaktivnu radionicu koju je vodila Ivana Bojović iz kompanije Hansen Beck, razgovaralo se o tome kako bolje komunicirati sa zajednicom, medijima i donosiocima odluka. Bilo je reči o poverenju, jasnoći poruke i snazi glasa žena koje se bore za prirodu.
Za kraj ovog trodnevnog skupa, predstavljen je izveštaj Komiteta Mreže žena za prirodu i životnu sredinu i dogovoreni su zajednički planovi za naredni period. Iako su učesnice došle iz različitih sredina, sa različitim iskustvima i borbama, sve su otišle sa Kopaonika sa osećajem da nisu same i da je njihov glas važan. Seminar „Žedne pravde-Ženski glas za vodu“ bio je još jedno podsećanje da žene širom Srbije ne čekaju promene – one ih pokreću.
Seminar je organizovalo udruženje Ekomar, uz podršku Polekola i Eko heroja, a u okviru projekta “Žedne – inkluzivne prakse za održivo vodosnabdevanje u vreme klimatskih promena”, i deo su programa EKOSISTEM koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.