Prva javna tribina pod nazivom „Brana Svračkovo – spas ili pretnja?“, u organizaciji Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“, održana je u oktobru u Arilju. Cilj tribine bio je da se otvore pitanja bezbednosnih, ekoloških, ekonomskih i društvenih posledica koje bi izgradnja brane Svračkovo mogla imati po Arilje i okolna mesta, kao i da se građanima omogući pristup relevantnim informacijama i otvorena rasprava sa stručnjacima.
Na tribini su govorili prof. dr Zoran Stevanović, hidrogeolog i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Zoran Đajić, geolog i osnivač udruženja „Kamena kolonija“, Milan Ćulibrk, novinar i bivši glavni urednik NIN-a, i Žaklina Živković, izvršna direktorka organizacije Polekol i članica inicijative „Pravo na vodu“.
Predstavnik društva „Rzavljani“, Mišo Jevgenijević, istakao je da borba za Rzav traje još od samog početka planiranja brane, ali da građani decenijama nisu imali mogućnost da učestvuju u donošenju odluka koje direktno utiču na njihov život, sigurnost i prirodu.
Dugotrajna i sporna gradnja
Brana Svračkovo prvi put je zamišljena još 1970-ih godina, dok je glavni projekat završen 1997. godine. Gradnja je započeta 2012, a završetak je tada bio planiran za 2017. godinu. Ipak, 2025. godine radovi još uvek nisu završeni, dok se kao novi rok navodi 2027, pa čak i 2028. godina – što znači da bi gradnja trajala više od 16 godina.
Stručna upozorenja i rizici
Profesor Stevanović ocenio je da je izgradnja brane nepotrebna i rizična, upozorivši na ozbiljne hidrogeološke posledice po vodosnabdevanje i ekosistem. On je naglasio da postoje alternativna rešenja za obezbeđenje vode koja su ekonomski i ekološki održivija.
Geolog Zoran Đajić ukazao je da se planirana lokacija nalazi u tektonski aktivnoj zoni, sa brojnim rasedima i pukotinama, što predstavlja veliki rizik za stabilnost brane i bezbednost stanovništva nizvodno.
Ekonomske sumnje i rast troškova
Novinar Milan Ćulibrk podsetio je da je vrednost izgradnje brane porasla sa prvobitno planiranih 57 miliona evra na više od 150 miliona evra, uz mogućnost daljeg rasta troškova, što, kako je istakao, otvara pitanje malverzacija i odgovornosti nadležnih institucija.
Pravo na vodu i javni interes
Sa društveno-ekološkog aspekta, Žaklina Živković istakla je da se pravo na čistu i dostupnu pijaću vodu mora braniti svakodnevno, podsećajući da Arilje već godinama ima problem sa restrikcijama i gubicima vode u mreži. Upozorila je i na opasnost privatizacije vodosnabdevanja, te istakla potrebu za većim ulaganjima u javna komunalna preduzeća i održivo upravljanje postojećim vodnim resursima.
„Rešenje nije u novim akumulacijama, već u transparentnom i odgovornom upravljanju vodom kao zajedničkim dobrom“, naglasila je Živković, dodajući da klimatske promene dodatno ugrožavaju kapacitete prirode da stvara čistu vodu, vazduh i život za sve.
Građani traže učešće i odgovore
Tribina je, prema oceni organizatora, prevazišla očekivanja i pokazala da su građani Arilja zabrinuti i zainteresovani za budućnost Rzava. Društvo „Rzavljani“ najavilo je da je ovo tek početak serije aktivnosti koje će se baviti pitanjem vodosnabdevanja i izgradnje brane Svračkovo, uz poruku da će nastaviti da insistiraju na pravu građana da budu informisani i uključeni u sve odluke koje se tiču njihovog života i prirodnog okruženja.
Foto: Srećko Pantović