U periodu od 24. do 26. oktobra ove godine u Bijeljini je održano okupljanje aktivista i
aktivistkinja udruženih u regionalni savez “Odbranimo r(ij)eke Balkana” koji okuplja
organizacije i pokrete koji se suprotstavljaju štetnim projektima na našim rekama, šumama,
pašnjacima i u našim zavičajima.
U jeku sve intenzivnijih napada velikih stranih rudarskih kompanija, i sa Istoka i sa Zapada, na
prirodna bogatstva regiona, u prvom redu Srbije i Bosne i Hercegovine, od ključnog je
značaja zajedničko i solidarno delovanje aktivista i aktivistkinja i ovdašnjeg stanovništva u
borbi protiv planova koji su Balkan označili “žrtvenom zonom” kako rudarskih korporacija,
tako i ciljeva EU zelene tranzicije.
Kako globalna potražnja za litijumom, kobaltom i drugim tzv. kritičnim mineralima raste,
zemlje Balkana našle su se na mapi interesa velikih rudarskih i energetskih korporacija.
Evropska unija nas vidi kao “strateške partnere” u energetskoj tranziciji, ali stvarnost na
terenu izgleda sasvim drugačije. Sistem podređen domaćim i stranim moćnicima, duboko
ukorenjena korupcija, netransparentne koncesije i potpuni izostanak javnog učešća stvaraju
prostor za brutalnu eksploataciju i prirode i ljudi, plodno je tlo za realizaciju projekata koji
uglavnom nemaju ni ekološku ni socijalnu pa ni ekonomsku opravdanost za naš region.
Azra Berbić iz Fondacije Atelje za društvene promjene – ACT i Žaklina Živković iz Polekola,
tom prilikom su istakle da lokalno stanovništvo treba odlučiti u kojem pravcu će krenuti
lokalne zajednice. “Smatramo da je pogubno govoriti o razvoju ekonomije u pravcu
prihvatanja uloge moderne, rudarske kolonije, pri čemu će strane rudarske korporacije
uzimati gotovo cjelokupan profit, a nama ostavljati uništenu životnu sredinu. Odlučno želimo
poručiti da ovdje, na Balkanu nema mjesta takvim projektima. Borimo se i borit ćemo se da
život u našim zavičajima, rijekama, planinama, šumama i na našim oranicama bude održiv,
dostojanstven i na korist generacijama koje dolaze”, poručile su.
Savez “Odbranimo r(ij)eke Balkana” odlučio je da promeni svoj naziv u “Odbranimo prirodu
Balkana”, jer izrastao u savez koji okuplja čuvare i čuvarice kako reka, tako i šuma, zavičaja
i cele prirode regije. Ovim činom otvara novo poglavlje za borbu koja nije samo
sprečavanje, već iskreno i ujedinjeno zalaganje za sigurnu i dostojanstvenu budućnost te
harmoniju između čovjeka i prirode.
Savezu su se pridružile i nove članice iz regije: “Rzavljani”, “Ne damo vode Mionice” i Pokret
„Odbranimo šume Fruške gore“ iz Srbije, pokret “Zelena narodna straža” iz Severne
Makedonije, te Udruga “Una” Srb iz Hrvatske.
Iz pokreta “Zelena narodna straža” naglašavaju kako je motiv njihovog pristupanja Savezu
ujedinjenje i jačanje regionalne borbe za prirodu. ““Zaštita prirode je jedna plemenita kauza
zbog koje smo se povezali i sakupili ovde u Bijelini. Nama je izuzetno drago što smo postali
deo Saveza Odbranimo reke (prirodu) Balkana i što možemo biti primer solidarnosti u borbe
protiv zajedničkog neprijatelja”, poručila je Ema Velichkovska.
Domaćini ovogodišnjeg okupljanja saveza “Odbranimo prirodu Balkana” su lokalna
udruženja “Eko put”, “Čuvari Majevice” i Karton revolucija koje poslednjih godina vode
intenzivnu borbu protiv rudarenja litijuma u ovom delu severoistočne BiH. Umesto da
planina Majevice bude stavljena pod zaštitu, jer se radi o izuzetno vrednom prirodnom i
kulturno-istorijskom području, tamo postoje planovi da se realizuje rudarski projekat koji bi
mogao ozbiljno i trajno ugroziti zdravlje ljudi i narušiti ekološku ravnotežu.
“Od samog početka borbe, protiv otvaranja rudnka litijuma na Majevici, naglasak smo
stavljali na zajedništvo između ljudi, zajednica i prirode. Područje planine Majevice je gusto
naseljeno, obuhvata osam opština i gradova i Distrikt Brčko. Sve ove zajednice bile bi
ugrožene ako bi se ralizovale planirane rudarske aktivnosti na ovom području. Strateški
pravci razvoja regije Majevice usmjereni su na razvoj turizma, poljoprivrede i ostalih
privrednih grana koje ne izrabljuju prirodu i ljude i to tako treba i ostati”, istakla je Snežana
Jagodić Vujić, predsednica udruženja “Eko put” Bijeljina.
Uz poruku da odbrana prirodnih bogatstava ne poznaje granice, okupljanje ovog regionalnog
saveza završeno je odlaskom u posetu Saboru Saveza ekoloških organizacija Srbije koji je
održan u Gornjim Nedeljicama, u organizaciji pokreta “Ne damo Jadar”, na kojem je
prisustvovalo nekoliko stotina aktivista i aktivistkinja i organizacija i pokreta iz cele Srbije i
regije.
Sa SEOS Sabora poslana je poruka da je borba za odbranu prirode zajednička za sve ljude
Balkana koji veruju da je očuvanje i zaštita prirode jedini siguran način da se osigura
dostojanstven i siguran život kako za nas sad tako i za sve buduće generacije.
“Savez ekoloških organizacija Srbije počeo je od zajedništva. Ono što nas je spojilo je
nevolja, ali ne mora tako da bude, jer ono što nas je održalo je prirodna bliskost i sada nismo
više okupljeni samo oko nevolje, nego oko ideje rasta, ne samo da sprečimo trovanje već
smo učili i učimo kako da razvijamo život. Dakle, nismo samo protiv kako nas optužuju, nego
smo i za”, napomenuo je Jevđenije Julijan Dimitrijević iz SEOS-a.
Sa ovog okupljanja Savez je uputio poziv svim ekološkim organizacijama u regionu,
akademskoj i naučnoj zajednici, kulturnim radnicima i radnicima i svim ljudima, da se
pridruže ovoj inicijativi kako bismo, omasovljeno, solidarno i odlučno, još uspešnije vodili
ekološke borbe. Okupljeni predstavnici i predstavnice članica saveza “Odbranimo r(ij)eke
Balkana” složni su u oceni da borba protiv izrabljivanja prirode i ljudi kroz rudarenje tzv.
kritičnih mineralnih sirovina postaje najveće pitanje društvene i socijalne i klasne pravde u
našim društvima.
Fotografije: Svjetlana Panic