Na javnoj sednici Komisije za planove opštine Boljevac, održanoj povodom razmatranja primedbi na Nacrt Prostornog plana, Iskra Krstić i Žaklina Živković iz Polekola i inicijative Pravo na vodu branile su prava ljudi i prirode ovog kraja.
Ovaj plan, koji bi trebalo da usmeri razvoj opštine u narednim decenijama, otkrio je sasvim suprotnu sliku – viziju devastacije prirodnih resursa zarad kratkoročnog profita. Alpsko skijalište na Rtnju, pet vetroparkova, desetine brana i mini hidroelektrane na svim protokama Crnog Timoka, namenjene za šttenu akumulaciju Bogovina, bili su među planiranim projektima koji bi zauvek promenili lice ovog kraja. Umesto poljoprivrede raseljavanje stanovništva, umesto pitkih potoka i najkvalitetnijih podzemnih voda skupa baruština. Čista seča šume u žiži biodiverziteta Srbije, ali i Evrope.
Znali smo da bi sprovođenje takvog plana bilo razorno za Boljevac, njegove reke, šume i zajednice, i zato smo uložili svoje primedbe i jasno rekli – ovakav razvoj nije održiv, on je destruktivan.
Na sednici, Komisija za planove je imala sluha za većinu naših argumenata i usvojila veliki broj primedbi koje smo izneli. Time je iz Prostornog plana uklonjeno alpsko skijalište i plan za mini hidroelektrane – što znači da Rtanj i Crni Timok ostaju živi.
Međutim, akumulacija Bogovina, koja se prenosi iz planova iz prošlog veka, a potencira zbog potreba rudnika kompanije ZiJin, i dalje ostaje u dokumentu. Ovaj projekat bi ugrozio vodosnabdevanje čitavog kraja, a Komisija i predstavnici lokalne samouprave su, nažalost, priznali da o njemu znaju vrlo malo. Profesor hidrogeologije Zoran Stevanović, koji je takođe učestvovao u raspravi, ukazao je na savremena naučna istraživanja, koja je u štampanom izdanju i doneo komisiji. Uprkos tome, nisu se odlučili da Bogovinu izbace iz prostornog plana.
Tokom rasprave, Žaklina Živković je naglasila da se čitav plan oslanja na zastarele državne dokumente, poput Prostornog plana Republike Srbije, koji je važio do 2020. godine i koji ne uzima u obzir ni klimatske promene niti realne potrebe ljudi. Zatražila je obustavu rada na ovom prostornom planu dok se ne usvoje (adekvatni) nacrti planova višeg reda i pozvala opštinske vlasti da se jasno izjasne protiv projekata koji ugrožavaju vodosnabdevanje građana.
Iskra Krstić je ukazala na to da država kaska u prepoznavanju urgentnosti adaptacije na klimatsku krizu u okolnostima u kojima su prosečne temperature u Srbiji već za 1.6-2.6 stepeni Celzijusa više od temperetura u predindustrijskom periodu. Pariski sporazum je mrtav, konstatovala je Krstić, a umesto da razmišlja o tome kako da obezbedi sigurnost vode, hrane i biodiverziteta, republičke vlasti odugovlače i otaljavaju planove i strateške dokumente poput INEKP-a i promovišu ekstenzivno rudarenje. Apelovali smo na izrađivače i komisiju da u odsudnom trenutku aktivno učestvuju u čuvanju prirodnih dobara.
Zadovoljni smo što je većina naših primedbi usvojena i što su Rtanj, Crni Timok i šume ovog kraja bar delimično odbranjeni, ali borba se nastavlja. Dok god se u prostorne planove ugrađuju interesi rudarskih kompanija umesto interesa ljudi, nastavićemo da pružamo otpor i da se zalažemo za politike koje stavljaju pravo na vodu i očuvanje prirodnih dobara ispred profita.
Srbija mora da bira – da li će biti zemlja pitke vode, šuma i plodnih reka, ili zemlja ispražnjenih sela, jalovišta i brana. Mi biramo život
