U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ je u sredu, 5. novembra, održan prvi javni čas u okviru Škole političke ekologije, koju je pokrenula Organizacija za Političku ekologiju – Polekol.
U pokretu za zaštitu životne sredine u Srbiji ima toliko znanja da bi mnogim aktivistkinjama i aktivistima trebalo dodeliti počasne diplome prava, prostornog i urbanističkog planiranja, biologije, naglasila je u uvodu Iskra Krstić iz Polekola. Svaka pobeda u zaštiti prirode dobijena je upravo zahvaljujući sinergiji volje i znanja. Ipak, još mnogo znanja je potrebno, kako da bismo uspešno odbranili prirodu, tako i da bismo umeli da osmislimo bolje uređenje, bolji svet za ljude i za prirodu.
Nakon uvoda, punoj sali u Cvijeti su se obratile Iva Marković, programska direktorka Polekola, i izvršna direktorka Žaklina Živković. „Našu teoriju uvek oblikuje praksa i rad na terenu. Zato smo 2017. godine osnovale organizaciju namenjenu da se bavi političkom ekologijom na način koji je za Srbiju bio pionirski“, podsetila je Marković. Živković je govorila o programima koje je Polekol razvio od 2017: Pravu na vodu, preko koga Polekol sarađuje sa preko 70 ekoloških inicijativa širom Srbije; Mreži žena, koja je nastala 2020. godine a danas ima preko 100 članica; program posvećen ekstraktivizmu; te Školi političke ekologije. „Želja nam je da nas ljudi sa kojima radimo prevaziđu i da i mi učimo od njih“, konstatovala je Živković.
Marković i Živković su održale i predavanje o političkoj ekologiji i ekološkoj politici, naglašavajući razlike između ovih pojmova. Živković je objasnila da je ekološka politika set rešenja kojima države pokušavaju da reše probleme u domenu životne sredine, ukazavši na to da je u pitanju skup oblasti poput upravljanja otpadom, hemikalijama i drugim – kao i oblast koja je povezana sa drugim oblastima poput različitih vidova planiranja, zdravstvom, unutrašnjim i spoljnim poslovima…
„Politička ekologija je istraživački i teorijski pristup koji proučava odnose između društva i politike i životne sredine. Mi na periferiji Evrope i poluperiferiji svetskog kapitalističkg sistema vrlo dobro znamo da su naši problemi politički“, konstatovala je Marković. Kako je naglasila, politička ekologija kao pristup protivi se shvatanju da su ti problemi uskotehnički i da ih je na taj način moguće sagledavati i rešavati. Ekološke politike i politička ekologija mogu da pričaju o potpuno istim fenomenima, ali će postavljati različita pitanja o njihovim uzrocima.
Program je nastavljem predavanjem dr Mladena Domazeta sa Instituta za političku ekologiju u Zagrebu. Domazet se nadovezao na izlaganje Marković konstatujući da je politička ekologija krovni pojam koji ujedinjuje različite teorije i istraživanja međuzavisnosti delovanja čoveka i životne sredine. Ona je izrasla osamdesetih godina XX veka iz pristupa koji kombinuje ekologiju i političku ekologiju, naučno proučava relacije između žive materije i njene fizičke okoline, a proučava i kako politički sistemi, zakoni i institucije utiču na ekonomske procese, te kako ekonomski procesi utiču na političke strukture i odluke.
„Zagađenje ne nastaje nesretnim slučajem, kako nam najčešće kažu, ve se radi o procesima proizvodnje zagađenja, kao i uništenja prirode i zajednice koja o njoj ovisi“, pojasnio je Domazet. Domazet je govorio i o konceptu i ulozi ekonomske teorije odrasta u vremenu u kom je preterana usmerenost formalnom ekonomskom rastu i potrošnji zamajac klimatske katastrofe.
Javni čas je zatvoren predavanjem profesora Boža Draškovića, koji je govorio o političkoj ekonomiji životne sredine, sa osvrtom na nerentabilnost projekta Jadar za nacionalnu i lokalnu ekonomiju. Drašković je dao kratki pregled teorijskih aspekata teorije vrednosti i političke ekonomije životne sredine. „Da bismo razmattrali ova pitanja mora se definisati od kog teorijskog pravca u ekonomiji se polazi“, konstatovao je Drašković, navodeći da su dominantni pristupi klasična i neoklasična ekonomska teorija. “Po subjektivnoj teoriji vrednosti, koja je danas globalno dominantni pristup, nešto je vredno onoliko koliko ga mi vrednujemo“, nezavisno od materijalne supstance i okolnosti te robe. Ekonomska vrednost nastaje na relaciji ponuda-tražnja. „Koliko je ko spreman da nešto plati na tržištu, toliko to vredi, a bez toga nema vrednosti. Ovaj pristup ne objašnjava ekološke probleme, ne objašnjava suštinski razlike u razvoju, ne objašnjava probleme nejednakosti u društvu i time se i ne bavi“, naglasio je Drašković. U daljem toku predavanja publika se upoznala sa konceptima koji predviđaju takse za zagađenje životne sredine, kao i analizom ekonomske štete od Projekta „Jadar“ rađenom na osnovu dostupnih podataka.
Javni čas je održan u vidu dva bloka, koji su završeni pitanjima iz publike i živom diskusijom. Prvi od tri trimestra Škole političke ekologije će se nastaviti zatvorenim onlajn predavanjima za četrdesetak polaznica i polaznika škole, a završiti u decembru sa još dva javna događaja.
