Borba za zaštitu Rogozne prethodnih dana dobila je novu snagu kroz regionalno okupljanje ekoloških aktivista, posetu meštanima koji mesecima brane planinu i jednoglasno usvajanje Deklaracije o zabrani geoloških istraživanja, iskopavanja i rudarenja u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja i zaštićenim područjima na teritoriji grada Novog Pazara u lokalnoj Skupštini. Prethodna nedelja pokazala je da upornost lokalnih zajednica i solidarnost među pokretima mogu zajedno povećati pritisak na institucije i dati rezultate. Usvojena Deklaracija je mali i pre svega simboličan korak, jer odluke o istražnim pravima i rudarskim dozvolama donose nadležna ministarstva i Vlada Republike Srbije. Ipak, ona predstavlja važnu političku poruku: glas građana i aktivista, i sela i grada, mora se čuti.
Novi Pazar: film i tribina o odbrani prirode Balkana
U nedelju, 7. juna 2026. godine, u okviru Mikser festivala u Novom Pazaru premijerno je u Srbiji prikazan dokumentarni film „Odbranimo prirodu Balkana“. Film govori o ujedinjenoj borbi ekoloških organizacija, lokalnih inicijativa i zajednica protiv uništavanja prirode i životne sredine širom regiona, kao i o potrebi da se borbe koje često počinju lokalno prepoznaju kao deo šireg fronta za ekološku pravdu. Nakon projekcije održana je istoimena panel diskusija, koju je moderirala Nusreta Brunčević iz Zbora Novi Pazar. Na tribini su govorili Iva Marković iz POLEKOL-a i inicijative Pravo na vodu (Beograd), Kasja Jerlagić iz ACT – Ateljea za društvene promene (Sarajevo), Adi Selman i Nedim Musić iz Karton revolucije (Tuzla), Sara Aleksandrovska iz Zelene narodne straže (Skoplje) i Selma Slezović Mehović iz inicijative Ne damo Rogoznu.
Razgovarali su o sličnostima problema sa kojima se lokalne zajednice suočavaju širom Balkana: ekstraktivističkim projektima, slabim institucijama, pritiscima na aktiviste, zastrašivanju građana i pokušajima da se otpor lokalnih zajednica prikaže kao prepreka razvoju. Nasuprot tome, tribina je pokazala da borba za vodu, šume, zemlju i javno dobro može biti jedan od najvažnijih osnova za saradnju i poverenje među ljudima u regionu.
Iva Marković je istakla da su za izgradnju saveza „najvažniji momenti kada stavite zajedništvo ispred svojih dotadašnjih dnevnih prioriteta i identifikujete se sa nekom borbom koja nije ispred vaših očiju“, poručila je Marković, naglašavajući da solidarnost ne sme ostati samo na rečima, već mora značiti prisustvo, podršku i zajedničko delovanje tamo gde su ljudi izloženi pritiscima.
Govoreći o odnosu mira, pravde i ekoloških borbi, Marković je poručila: „Da miru među narodima, ali ne miru za investitora i vlasti dok nema ekološke pravde.“ Podsetila je i da je savez Odbranimo prirodu Balkana nedavno uputio saopštenje solidarnosti ekološkom pokretu u Albaniji, koji se takođe suočava sa pritiscima investitora već poznatih i javnosti u Srbiji.
Selma Slezović Mehović iz inicijative Ne damo Rogoznu govorila je o tome kako je počela borba za zaštitu planine. Prema njenim rečima, prelomni trenutak za meštane bio je onda kada su shvatili da institucije ne reaguju i da zaštitu svojih izvora, zemlje i života moraju preuzeti u svoje ruke. „Okidač za odbranu Rogozne bio je trenutak kada smo shvatili da smo sami i da nemamo pomoć institucija“, poručila je Selma. Iz Karton revolucije, Adi Selman i Nedim Musić govorili su o svakodnevnoj odgovornosti aktivista i istrajnosti koja je potrebna kada se borba vodi protiv sistema koji često ignoriše građane. Njihova poruka bila je da se svako veče treba zapitati da li smo svet ostavili makar malo boljim nego što smo ga zatekli. Ako nismo, onda se narednog dana ponovo vraćamo radu i borbi; ako jesmo, nastavljamo jer znamo da stojimo na strani istine, makar bili u manjini.
Kasja Jerlagić iz ACT – Ateljea za društvene promene ukazala je na značaj kulture i umetnosti u borbama za prirodu. Ona je podsetila da umetnost, baš kao i priroda, može povezati ljude iz različitih sredina jer govori jezikom koji se razume preko granica. „Kultura i umetnost su, kao i priroda, ono što spaja ljude i govori na svim jezicima. Zato su važna komponenta našeg rada“, istakla je Jerlagić. Sara Aleksandrovska iz Zelene narodne straže govorila je o potrebi da se regionalni savez širi i povezuje „Odmah nakon ovog skupa idemo u Grčku, sa kojom naša država ima probleme, ali to nas ne zanima, mi smo tu da razgovaramo sa ljudima i da stvaramo veze preko prirode koja nas spaja“, poručila je Aleksandrovska. Takođe je istakla važnost dobijanja podrške u široj javnosti, jer to daje nepobedivu snagu ekološkim borbama.
Posebno snažne poruke stigle su i iz publike. Jedan od učesnika diskusije primetio je da se identitet na Balkanu najčešće vezuje za etničku i versku pripadnost, ali da ekološke borbe pokazuju da ljude duboko povezuju i njihova zemlja, šuma, reka i predeo iz kojeg dolaze. Iz publike je poručeno i da je ovakvo savezništvo jedan od najvažnijih kohezionih faktora u regionu i da je doprinelo pomirenju više nego mnoge formalne politike u prethodnim decenijama.
Poseta Rogozni: solidarnost sa meštanima koji brane vodu
Pored programa na festivalu, organizovana je i poseta Rogozni, zajedno sa meštanima koji već mesecima pružaju otpor aktivnostima kompanije Zlatna reka. Njihova zabrinutost pre svega se odnosi na mogućnost da istražne bušotine ugroze vodoizvorišta, prirodu i život na ovom području.
Put ka Rogozni bio je i podsetnik na pritiske sa kojima se meštani redovno suočavaju. Kolonu aktivista policija je zaustavila radi legitimisanja na jednoj od serpentina ka planini bez ikakvog razloga i objašnjenja. Iako ovakve situacije predstavljaju pokušaj obeshrabrivanja, one nisu narušile atmosferu solidarnosti, niti toplu dobrodošlicu koju su meštani priredili na vrhu.
Na proplanku Rogozne razgovaralo se o iskustvima iz drugih lokalnih borbi u Srbiji i regionu, naročito protiv rudarskih i drugih ekstraktivističkih projekata. Meštani su govorili o pritiscima, nepravdama i porukama obeshrabrivanja koje često dobijaju, ali i o odlučnosti da ne odustanu od zaštite svojih izvora, zemlje i planine. Tokom susreta razgovaralo se i o pravima građana u slučajevima javnih okupljanja, blokada i mirnog otpora. Aktivisti iz drugih sredina podelili su iskustva o tome kako se zajednice mogu organizovati kada institucije zakažu i kada ne reaguju na štetne, nezakonite ili koruptivne radnje. Posebno je naglašeno da je važno delovati zajedno i mirno, kao i da niko ne sme ostati sam na blokadi.
Ovakvi susreti pokazuju da solidarnost mora preći sa reči na dela – odlazak na teren, razgovor, razmena znanja i spremnost da se ljudi koji brane svoju vodu i zemlju ne ostave sami. Iako se meštanima često govori da „nemaju šanse“ i da se „ništa ne može uraditi“, poseta Rogozni pokazala je suprotno: teško je kada je zajednica sama, ali Rogozna neće ostati sama!
Usvajanje Deklaracije: mali, ali važan korak
Samo četiri dana nakon posete, u četvrtak, 11. juna 2026. godine, Skupština grada Novog Pazara jednoglasno je usvojila Deklaraciju o zabrani geoloških istraživanja, iskopavanja i rudarenja u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja i zaštićenim područjima na teritoriji grada. Ova odluka predstavlja važan politički signal i potvrdu da se glas građana, koji mesecima kroz pritisak, proteste i mirna okupljanja zahtevaju zaštitu Rogozne i vodoizvorišta, mora čuti. Posebno je interesantno to što su vlast i opozicija, makar po ovom pitanju, zauzele zajednički stav.
Ipak, važno je jasno reći da Deklaracija sama po sebi nema pravnu snagu da zaustavi rad kompanije Zlatna reka na Rogozni. Ona ne može ukinuti istražna prava, zabraniti rudarenje, niti doneti odluke koje su u nadležnosti ministarstava i Vlade Republike Srbije. Zato građani ne smeju biti dovedeni u zabludu: Deklaracija je politički stav lokalne skupštine, a ne pravno obavezujuća odluka kojom se rudarski projekat zaustavlja. Lokalna samouprava, iako nema neposrednu nadležnost da ukida istražna prava, ima obavezu da iskoristi sve mehanizme koji joj stoje na raspolaganju. Od grada se očekuje da se jasno i aktivno založi pred nadležnim institucijama za ukidanje istražnih prava, strožiju zaštitu vodoizvorišta i životne sredine, kao i za sanaciju prostora koji je već devastiran. Takođe je neophodno da grad prekine sve sponzorske i donatorske veze sa Zlatnom rekom, odgovori na zahteve građana u vezi sa sanacijom Rogozne i preduzme konkretne korake kako bi ova kompanija zatvorila svoju kancelariju u Novom Pazaru.
Deklaracija može biti korisna kao politička osnova za buduće odluke, posebno u nekom trenutku kada se budu menjali zakoni koji regulišu rudarenje i zaštitu životne sredine.
U tom smislu, usvajanje Deklaracije ne treba posmatrati kao kraj borbe, već kao rezultat pritiska građana i početak nove faze. Da nije bilo meštana, aktivista, sela i grada koji su podigli glas, teško da bi se došlo do ovakvog stepena ujedinjenosti u lokalnoj samoupravi. Kada je isplaka iznad izvora, ni odbornici nemaju izbora.
Građani su pokazali da neće odustati i da odlučnost pravi pomake. Borba za Rogoznu se nastavlja.
Neće kopati nigde.
Za najnovije informacije pratite inicijativu Ne damo Rogoznu i Zbor Novi Pazar.
