Nakon višemesečnog istraživanja i prikupljanja informacija o problemima sa zagađenjem na području Rogozne, Polekol je podneo prijavu nadležnoj inspekciji protiv privrednog društva Zlatna Reka Resources d.o.o., kao i krivičnu prijavu protiv NN odgovornog lica i pravnog lica, zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo nepreduzimanja mera za zaštitu životne sredine iz člana 261 Krivičnog zakonika.
Prijave su usledile nakon velike zabrinutosti i prijava građana koji žive na prostoru Rogozne i aktivista, kao i zapisnika i naloga geološke inspekcije kojima su konstatovane nepravilnosti i naloženo njihovo otklanjanje. Uprkos tome, prema saznanjima Polekola i inicijative Ne damo Rogoznu, problemi na terenu su daleko od otklonjenih, dok lokalno stanovništvo već predugo upozorava na posledice istražnih radova po zemljište, vode i zdravlje ljudi i životinja.
Zahtevamo da nadležni organi hitno uzmu uzorke vode i zemljišta na lokacijama na kojima su konstatovani neobezbeđeni bazeni sa isplakama i otpadom, kako bi se utvrdilo da li je došlo do zagađenja osnovnih uslova životne sredine, čije bi posledice ugrozile ne samo područje Rogozne, već potencijalno i naseljena u mesta u okolini. Takođe zahtevamo da geološka inspekcija, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, preduzme sve mere radi utvrđivanja odgovornosti i sankcionisanja utvrđenih nezakonitosti.
Najvažnije, od Ministarstva rudarstva i energetike zahtevamo da se kompaniji ne produži dozvola za primenjena geološka istraživanja, odnosno da se dozvola ukine ukoliko je produženje u međuvremenu odobreno, zbog evidentiranih nepravilnosti, koje se evidentno nisu desile slučajno ili preko noći, već traju mesecima i ne ispravljaju se.
Slučaj Rogozne nije usamljen. Iskustva sa Homolja, Malke Golaje kod Zaječara i drugih područja pokazuju da šteta može nastati mnogo pre otvaranja rudnika, već tokom faze primenjenih geoloških istraživanja. Ljudi širom Srbije često za radove saznaju tek kada vide raskopane njive i otpad u blizini svojih kuća i izvorišta, ili još gore kada osete zdravstvene posledice ekološke nebrige.
Upravo na tu temu je i novo istraživanje „Pre rudnika, posle štete – Ekspanzija primenjenih geoloških istraživanja i njihove posledice“ u izdanju Polekola, koje objašnjava kako se u Srbiji planiraju i odobravaju geološka istraživanja, ko i kako kontroliše njihov rad i zašto meštani često ostaju bez stvarnog glasa u procesima koji direktno utiču na njihov život.
Razgovor na ovu temu i promocija publikacije biće održana u subotu, 29. avgusta, od 20 h, na otvorenom, u centru Novog Pazara. Građani i mediji imaće priliku da direktno razgovaraju sa aktivistima koji godinama upozoravaju na štetne posledice istražnih bušotina širom Srbije. Na događaju će govoriti predstavnici inicijative Ne damo Rogoznu i Centra za zaštitu biosfere Balkan iz Zaječara i Polekola.