UG “Polekol” i “Jerma” i NGG “Triturus research team” podneli su žalbu Sekretarijatu Bernske konvencije protiv Republike Srbije zbog uništavanja staništa zaštićenih vrsta vodozemaca tokom pripremnih radova za izgradnju solarne elektrane „Brebex“ oko lokaliteta Duboka bara. Na ovom lokalitetu živi ukupno šest vrsta vodozemaca zaštićenih domaćim propisima i Bernskom konvencijom – međunarodnim sporazumom kojim su se države potpisnice obavezale da štite divlje vrste i njihova prirodna staništa, koji Srbija ne poštuje.
Žalbom se ukazuje na propuste Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode da delotvorno zaštite ovo izuzetno vredno prirodno stanište i vrste koje ga nastanjuju. Žalbom se zahteva i hitno sprečavanje daljeg uništavanja i obnova staništa.
Duboka bara, smeštena u Lipinskom polju, u podnožju Stare planine, predstavlja jedno od svega dva poznata staništa u Srbiji na kojima živi genetički čista populacija retke i strogo zaštićene vrste velikog mrmoljka Burešov dugonogi veliki mrmoljak (Triturus ivanbureschi). Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima četiri vrste velikog mrmoljka koji kada dođu u kontakt često hibridizuju. Zato su genetički čiste populacija od izuzetnog značaja za biodiverizitet jedne zemlje. Inače, u pitanju je i rubna populacija ove vrste što znači da se nalazi na samoj granici areala rasprostranjenja vrste i kao takva je posebno osetljiva na klimatske i antropogene promene.
Opstanak ovog jedinstvenog staništa i njegovih stanovnika ozbiljno je ugrožen planiranom izgradnjom solarne elektrane „Brebex“. Na prostoru predviđenom za ovaj projekat uklonjena je vegetacija i površinski sloj zemljišta na oko 240 hektara na potesu oko Duboke Bare, tokom perioda zimovanja vodozemaca. Iako se razmnožavaju u vodi, vodozemci najveći deo života provode na kopnu gde se hrane, skrivaju i prezimljavaju u toku zimsklih meseci. Tokom oktobra i novembra 2025.godine usled krčenja vegetacije uklonjen je i značajan deo zemlje u kojima su mrmoljci hibernirali. Iz samog plana i projekta izuzet je kopneni deo oko same Duboke bare i na taj način je opstanak move populacije doveden u pitanje.
Pripremni radovi kompanije na terenu prouzrokovali su promene ekosistemskih i mikroklimatskih uslova neophodnih za opstanak ove populacije mrmoljaka i drugih vodozemaca. Oni su doveli do fragmentacije staništa i uništavanja bioloških koridora koji predstavljaju vezu između Duboke bare i obližnjeg Lipinskog jezera.
Dodatnu zabrinutost izaziva planirana izgradnja još dve solarne elektrane na području Lipinskog polja, kao i data centar u okolini Smilovskih jezera što bi povećalo negativan kumulativni efekat na čitav ekosistem ovog područja.
Istraživanja Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju (IBISS) sprovedena tokom 2026. godine, pokazala su da je populacija Burešovog dugonogog velikog mrmoljka, uprkos nastaloj šteti, još uvek prisutna uz procenu da je oko 370 jedinki preživelo i nastavilo da koristi Duboku baru. Ovi nalazi potvrđuju da još postoji mogućnost da se odgovarajućim merama obnove i zaštite staništa populacija sačuva, ali je neophodno hitno reagovati.
Stanje pre i posle radova:
Nadležne institucije nisu preduzele neophodne mere zaštite (Nadležne institucije se ponašaju kao da su nenadležne)
Uprkos brojnim zahtevima, predlozima i upozorenjima UG “Polekol” i “Jerma”, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, IBISS-a, naučnika i građana sa zahtevima za zabranu radova i poništenje Rešenja o uslovima zaštite, obnovu staništa i njegovu formalnu zaštitu, nadležne institucije Ministarstvo zaštite životne sredine (MZŽS) i Zavod za zaštitu prirode (ZZPS) su se do sada ponašale kao da su nenadležne.
MZŽS i ZZPS su od marta 2026. godine upućeni Zahtev za poništenje rešenja ZZPS, Predlog za otklanjanje štetnih posledica od strane UG “Polekol” i “Jerma”, kao i Inicijativa za prethodnu zaštitu i Predlog mera zaštite i sanacije podneti od strane Biološkog fakulteta, dok su podnosioci žalbe inicirali i inspekcijski nadzor od strane ekološke inspekcije, koja ni 7 meseci nakon izlaska na teren nije izrekla mere i naredbe za koje je ovlašćena.
Zahtev za hitno reagovanje Bernske konvencije
U žalbi se posebno ističe da, uprkos dostavljenim naučnim dokazima, nadležni organi nisu postupili u skladu sa zakonskim obavezama i ovlašćenjima, pa samim tim nisu izmenjeni uslovi zaštite prirode i naložene mere obnove staništa koje je ovim vodozemcima dom. Propust je učinjen i tokom izrade studije o strateškoj proceni uticaja, kojom Duboka bara nije prepoznata kao značajno stanište populacije velikog mrmoljka, iako su sprovedena kancelarijska i terenska istraživanja. Ostaje nejasno kako je tokom više od pola godine terenskih istraživanja, obrađivačima strateške procene uticaja ova velika populacija u najpostojanijem vodnom telu na čitavom Lipinskom polju ostala neprimećena, kao i da im je promakla prilikom kancelarijskog istraživanja s obzirom da je veći broj naučnih radova o ovoj konzervaciono važnoj populaciji objavljen u stručnoj literaturi.
Iako je građevinska dozvola za solarnu elektranu već izdata, elekrana još nije izgrađena, pa postoji mogućnost da se spreči dalja šteta i obnove narušeni delovi ekosistema.
Usled nezadovoljstva i pritiska kako stručne, tako i najšire javnosti, investitor i izvođač radova su iskazali spremnost za sprovođenje mera radi obnove i očuvanja lokaliteta. Međutim, kontinuirano odsustvo reakcije i neophodnih odluka MZŽS i ZZPS onemogućavaju očuvanje i zaštitu staništa, iako su odgovarajući zahtevi i predlozi rešenja ovog problema više puta predočena tim institucijama.
Takvim svojim činjenjem, a još više nečinjenjem, ovi organi su učinili povrede članova 3, 4. i 6. Bernske konvencije, koji se odnose na zaštitu divljih vrsta i njihovih staništa, a podnosioci žalbe, osim ukazivanja na povrede konvencije, istom traže da Biro Konvencije od Republike Srbije zatraži obustavljanje izgradnje solarne elektrane “Brebex” na ugroženom području; izmenu uslova zaštite prirode i izuzimanje Duboke bare i njenog šireg okruženja iz obuhvata planiranog projekta; hitnu obnovu uništenih delova staništa i sprovođenje odgovarajućih mera zaštite in situ; očuvanje prirodnih koridora i ponovno uspostavljanje veze između Duboke bare i Lipinskog jezera; uspostavljanje formalne pravne zaštite Duboke bare i okolnog kopnenog staništa.
Srbija zarad privatne koristi investitora i putem institucionalnog nečinjenja uništava svoju prirodu od međunarodnog značaja. Duboka bara mora da opstane jer njena zaštita nije važna samo zbog opstanka jedne retke vrste, već i zbog očuvanja jednog čitavog ekosistema sa velikim brojem strogo zaštićenih vrsta na jednom od najvećih kraških polja u Srbiji nakon Peštera. Pošto su u Srbiji iscrpljena gotovo sva raspoloživa institucionalna sredstva, očekujemo da bi postupak pred ovim međunarodnim telom mogao da donese rasplet u korist prirode, zakonitosti i zaštiti biodiverziteta.