Proteklog vikenda u Ekološkom centru Radulovački održan je sastanak Mreže žena za prirodu i životnu sredinu. Dvadeset aktivistkinja okupilo se tim povodom na inicijativu Prava na vodu u Sremskim Karlovcima 9. i 10. jula. Glavni program skupa bio je fokusiran na edukativne sesije, prema potrebama koje su same aktivistkinje naznačile na prethodnom sastanku uživo u Kraljevu. Podsetimo, mrežu žena osnovale su jesenas aktivistkinje iz različitih krajeva Srbije, motivisane potrebom za afirmacijom uloge žena u zaštiti prirode i potrebom za solidarnim i udruženim otporom narastajućim pritiscima koje trpe borci za životnu sredinu, a žene naročito. Sastanku su ovoga puta prisustvovale predstavnice žena iz Kraljeva, Temske, Beograda, Arilja, Kragujevca i međunarodne omladinske mreže mladih zelenih organzacija CDN.
Potrebu za naročitim ohrabrivanjem i zaštitom žena koje se bave aktivizmom stvara specifičnost položaja i pritisaka koje one trpe. Žene itekao doprinose borbi za životnu sredinu, ali su manje vidljive. U posledice pritisaka i napada uz narušavanje ugleda i duševnog mira, spada i obeshrabrivanje žena od učešća u javnom životu. Pored toga nije retko da se i u pokretima za zaštitu životne sredine primenjuje konzervativna podela uloga: kada se uključe u aktivnosti za zaštitu životne sredine, žene zato češće ostaju u nevidljivim ulogama održavanja organizacija, dok ređe imaju prilike da zauzmu liderske uloge, a teže se osmeljuju i da budu glasnogovornice. Žene češće nego muškarci trpe različite oblike vređanja po osnovi fizičkog izgleda, koje za cilj imaju zastrašivanje i ponižavanje. One koje su aktivne u javnoj sferi su naročito izložene ovakvom targetiranju jer ih učešće u skupovima, protestima i diskusijama čini poznatim licima i lakšim „metama“. Jedan od metoda za prevenciju pritisaka je udruživanje. Pojedinačno, sve borkinje i borci za zaštitu životne sredine i društvene promene su daleko slabiji i nezaštićeniji od finansijske i političke moći kojoj se suprotstavljaju. Njihova snaga i sigurnost je u jedinstvu i solidarnosti. U grupama i mrežama se, takođe, mogu razvijati prakse brige i podrške koje pomažu članicama i članovima da postanu otporniji na pritiske.
Prvi deo sastanka Mreže žena za prirodu i životnu sredinu obuhvatao je neformalno druženje, razmenu iskustava i mišljenja o metodima organizovanja i konkretnim problemima sa kojima se aktivistkinje sreću u radu. Centralni deo bio je fokusiran na edukatvne sesije sa gošćama predavačicama, a na samom kraju ostavljeno je vremena za dogovor o strukturi i nastavku funkcionisanja mreže.
Na prvoj edukativnoj sesiji predavačica Tijana Ljubenović iz Mladih istraživača Srbije približila nam je pojam integralnog upravljanja prirodnim dobrima. Integralno upravljanje je često korišćeni koncept za koji ostaje nejasno šta u praksi podrazumeva. Njegove osnovne karakteristike su donošenje odluka koncenzusom i/ili kompromisom, obraćajući pažnju na potrebe svih učesnika i vodeći računa o uticaju, kako bi upravljanje nekim resursom bilo efikasno, nelinearno i zadovoljilo ekološke, ekonomske i društvene aspekte. Kroz interaktivnu diskusiju i praktične primere, na jednostavan način prikazan je koncept integralnog upravljanja prirodnim resursima.
U borbama za zaštitu životne sredine ženski glasovi se nalaze u manjini, iako one u podjednakim brojevima čine aktivističko telo. Zato je druga radionica imala za temu javni nastup, sa ciljem da podrži vidljivost i ohrabri glas žena u javnosti. Predavačica Nataša Jančić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ponudila je smernice učesnicama kako bi što bolje iskoristile prilike kada mogu da se obrate javnosti i kako bi se lakše i sa više sigurnosti odlučile na javni nastup. Prisutne su aktivno učestvovale i ponudile i svoja iskustva kako prilagoditi sadržaj, dikciju ili pojavu, i ostale veštine dobrog javnog nastupa.
U okviru edukativnih sesija, govorilo se i o važnosti društvenih mreža u društvenim promenama. Predavačica Maša Milutinović, ekspertkinja za onlajn marketing ponudila je praktične primere i alate, te načine razmišljanja koji nam mogu pomoći da čak i sa ograničenim resursima naše poruke, kampanje i aktivnosti budu vidljive što većem broju ljudi, a pre svega relevantne za odabranu ciljnu grupu.
Poslednji deo sastanka posvećen je pitanjima strukture i nastavka rada Mreže. Dogovoreno je da se nastavi sa edukativnim sadržajima, kao i da se sastavi dokument o strateškom okviru delovanja. Pravo na vodu kao inicijativa želi da nastavi rad na Mreži, no radi održivosti i rasta, dogovoreno je da se koordinacija delegira među članicama u naredna tri meseca, kada bi trebalo dogovoriti i sledeći sastanak. Radi potrebe održavanja komunikacije, pisanje dokumenta i sazivanje sledećeg sastanka izglasano je inicijalno koordinaciono telo sa pet članica iz različitih organizacija: Zorica Skakun (KANA), Nataša Gligorijević (Centar za održivi razvoj Srbije), Dragana Katić (Trash Hero), Iva Marković (Polekol) i Marija Simić Savić (Ekomar).