Tribina “Reka čeka spas od čoveka” okupila je stručnjake i aktiviste u Kraljevu. Inicijativa Pravo na vodu organizovala je 26. aprila razgovor o problemu malih hidroelektrana koji nasuprot utisku šire javnosti, ne jenjava.
O podnetoj inicijativi za lokalni moratorijum na izgradnju MHE u Kraljevu, značaju zaštite i opasnostima koje prete biljnom i životinjskom svetu zbog izgradnje MHE, borbi za očuvanje reka kraljevačkog kraja govorili su profesori Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić i Predrag Simonović, zatim ekološki aktivisti Bojana Minović, Goran Nikolić i Iva Marković. Uprkos pozivu organizatora predstavnici lokalne samouprave nisu uzeli učešće na tribini. Glavna poruka tribine je da mini hidroelektrane nisu “gotova priča”, da su štete od izgradnje MHE neuporedivo veće od koristi, te da se ova situacija mora dugoročno rešiti na nacionalnom, ali i da se može urgentno rešiti na lokalnom nivou, ukoliko bi postojala politička volja i odgovornost.
Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorio je o istraživanju uticaja izgrađenih MHE na reke Kraljeva a posebno je istakao sudbinu rečice Brevine: „Mini hidroelektrane su primer potpune devastacije koji daje malu količinu energije, a koju država plaća 2 do 3 puta više od energije koja se proizvodi u velikim sistemima. Na slivu reke Studenice smo videli uništenje kvalitetnog vodotoka, to je Brevina, koja je takvog kvaliteta odnosno čistoće da možete da pijete vodu iz nje. Ona se nalazi sred zaštićenog prirodnog područja i nekim volšebnim putem investitor je ishodovao građevinsku dozvolu da pravi objekat MHE sa jako dugačkom derivacijom koja potpuno negira i narušava koncept zaštite.“
Na tribini je ukazano i na štetu koju ovi projekti prave po biodiverzitet. “Ukoliko bi se sve planirane MHE izgradile, govorimo o nestanku čak 3-4 vrste riba ovde oko Kraljeva. Recimo piori ili zlataći, to su ribe koje nastanjuju dublje virove i mirnije delove toka. Riblje staze koje navodno služe da očuvaju živi svet, u praksi su potpuno su bezvredne.” rekao je Predrag Simonović, profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On je pozvao građane da brane svoje reke. “Dakle, mora se shvatiti da je svuda u pitanju najvažnija lokalna akcija, ne može niko u Beogradu znati kada su javne rasprave ako to sa lokala neko ne javi, ne može niko pokrenuti bilo kakvu akciju ako se ona odavde ne inicira. Voda je primarno, kao što je vazduh, javno dobro svih a ne samo onih koji bi da izvuku korist” naglasio je Simonović.
Aktivistkinja inicijative Sačuvajmo planinske reke Kraljeva Bojana Minović govorila je o svojoj motivaciji za očuvanje reka. „Prvu reku koju sam videla u groznom stanju, u stanju kakvom je ne pamtim, to je reka Gokčanica. Uprkos što je urađen u skladu s nekim propisima i strategijama, na prvi pogled na reku bilo je jasno da sa tim projektom nešto nije u redu. Onda sam videla informacije o drugim rekama, videla sam kako su ranjene i njihova pusta korita. Iako nisam stručnjak za biologiju i hidrotehniku jasno mi je bilo da nešto ne valja. Srećom naišla sam na grupu ljudi na društvenim mrežama i ubrzo sam im se pridružila. Borba je krenula 2018. godine u oktobru i traje još uvek.“, rekla je Minović.
“Živim na ušću dve predivne reke, Ibra i Studenice, celo mesto živi na njima. Kada se pojavila ta priča o mini hidroelektranama na Studenici mladi ljudi su me pozvali da se angažujemo i uvukli su me u borbu. Dešavalo se da izađem iz stana, ispred me presretnu deca od pet-šest godina na ulici i pitaju: ‘Gorane, hoćemo da branimo našu reku?’ To je sve prelomilo.“, podelio je sa prisutnima svoju priču Goran Nikolić, aktivista inicijative Spasimo Studenicu iz Ušća. “Pojavio se neko ko misli da je jači od zakona i da uprkos svemu može da gradi ovde. Bili smo spremni na sve načine da to zaustavimo. Na protest u Ušću došli su ljudi i organizacije iz svih krajeva Srbije.”
Iva Marković iz inicijative Pravo na vodu istakla je neinformisanost javnosti, „Morali smo da pomognemo kraljevačkim inicijativama kada smo videli šta se u tišini dešava sa ovim rekama. Poređenja radi, na Staroj planini je bilo planirano 58 MHE i oko toga se digla velika buna, cela Srbija zna da tamo postoji problem, dok je u Kraljevu planirano 52 MHE i njih malo ko zna.” O konkretnim institucionalnim merama kaže: “Podneli smo do sada dve krivične prijave protiv investitora za uništavanje prirode na lokacijama. Zajedno sa inicijativama Sačuvajmo planinske reke Kraljeva i Spasimo Studenicu, Pravo na vodu podnelo je peticiju za moratorijum na izgradnju MHE u Kraljevu, sa ciljem da se one izbrišu iz Prostornog plana grada Kraljeva. To nije nikakav presedan, takva odluka je doneta u nekoliko lokalnih samouprava, npr Arilju ili Pirotu. Nadamo se da će doći do svesti odbornika šta je javni interes, da bi time štitili svoje najbliže sugrađane.”
Sagovornici su zaključili da uzevši u obzir štetu koju nanose, koja je dokumentovana i u naučnim radovima, ali i kojoj svedoče meštani, male hidroelektrane ne zaslužuju da se nađu među zelenim već crnim izvorima energije i da se u ovom kraju ne sme dozvoliti izgradnja ni jedne više MHE.
