„Da li Nova Varoš ima pravo na vodu?“ je tema istoimene zajedničke tribine inicijativa Pravo na vodu i Studenac, koja je održana u ponedeljak, 16. maja, u Bliblioteci „Jovan Tomić“ u Novoj Varoši. U okviru ovog važnog pitanja, govornici na tribini dali su kratak pregled o tome u kakvom stanju se nalaze vode i kakav je njihov tretman, kako u čitavoj Srbiji, tako i u ovoj opštini u podnožju Zlatara.
Lakomica, Gačevo vrelo, Šaponjića vrelo, Crno vrelo – najzančajnija su vodoizvorišta sa kojih se stanovnici novovaroške opštine snabdevaju pijaćom vodom. U ime lokalne neformalne grupe Studenac, oko koje se pre pola godine okupila grupa od nekoliko mladih aktivista i aktivistkinja, govorila je Aida Paljevac koja je podsetila na zabrinjavajuće podatke do kojih su došli.
– Zasnovali smo naš aktivizam na činjenicama do kojih smo došli istraživanjem, ali i zbog zabrinutosti povodom situacije u kojoj se nalaze naša vodoizvorišta. Početna tačka je bila podatak da je u jednom momentu 28% vode u naškoj opštini mikrobiološki neispravno – navela je Paljevac.
Aktivista Studenca Marko Ćirović podelio je svoja lična iskustva koja su ga podstakla da postane deo ideje o očuvanju voda i vodoizvorišta Zlatara.
– Selo u kojem živim, Akmačići, gde jedan deo pripada i Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“, nema čistu pijaću vodu. Četiri meseca smo bili bez kapi vode. Iako imamo dosta podzemnih voda, one su zagađene i mi ne znamo šta ih zagađuje – naveo je Ćirović.
On je dodao da se Studenac zalaže za zajedničko nalaženje rešenja sa nadležim institucijama, ali i informisanju sugrađana o problemu koji je prisutan.
– Želimo da probamo da utičemo na javnost i ukažemo na problem koji treba rešiti. Ako nema vode, onda ne možemo govoriti ni o turizmu, poljoprivredi, uopšte i životu na selu. Mislim da je cilj i da neko ostane na selima, da ne budemo svi proterani u gradove.
Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu podsetila je kakvo je trenutno stanje sa pijaćom vodom u svetu, a potom i Srbiji.
– Trenutno živimo globalnu krizu vodosnabdevanja i voda, što nam se intuitivno ne čini, jer je 70 procenata planete prekriveno vodom. Čunjenica je da je od toga samo 2,5 posto slatka voda, od čega manje od 1 posto pijaća. Već smo u tom smislu u krizi jer se vode zagađuju, privatizuju i preterano eksploatišu. Druga vrsta problema je što smo do te mere zagadili životnu sredinu da su se klimatske promene ubrzale, a nalazimo se na teritoriji koja je podložna sušama – navela Živković.
Živković je dodala da je pored ovog globalnog konteksta, dodatno otežavajuća okolnost što na lokalnom nivou imamo zapostavljanje životne sredine.
– Najveći problem je to što ne postoji princip integralnog upravljanja vodama. Vode se ne koriste samo za ljudsku upotrebu, nego i za različite stvari, u poljoprivredi, energetici… I one su međusobno konkurentske. Postoji međunarodni standard integralnog upravljanja vodama, gde se svi ti interesi poređaju i međusobno sarađuju da bi se voda dobra očuvala. To u Srbiji nije slučaj.
Govoreći o zainteresovanosti lokalne zajednica za pitanje čiste vode, aktivisti Studenca su napomenuli da su se u dosadašnjem radu mahom susretali da zatvorenim vratima i nerazumevanjem nadležnih institucija.
– Slali smo zahteve za pristup informacijama od javnog značaja i tu smo naišli na neke odgovore koji su konfuzni, u smislu da sama lokalna samouprava ne zna za šta su nadležni, posebno kada govorimo o zonama sanitarne zaštite – naveo je Ćirović.
U toku tribine bilo je i reči o pritiscima sa kojima su se lokalni aktivisti suočavali, a koji su se mahom odnosili na nemogućnost oglašavnja na javnim gradskim oglasnim tablama, ali i targetiranju u lokalnim medijima. Ipak, dodali su da planiraju da nastave sa svojim aktivnostima i borbom da Nova Varoš ima zdravu pijaću vodu.
– Svakako ćemo nastaviti da komuniciramo sa javnošću, ali i sa našim istraživačkim radom, jer se nikada ne zna koje još nove probleme možemo da otkrijemo, i puteve njihovog rešavanja.
Cilj nam je da naši sugrađani budu informisani, da ljudi znaju da je nešto loše, ali i da imaju moć da to promene – rekla je Paljevac.
– Želeli bismo da mapiramo koji su to zagađivači na lokalu, ali to ne možemo sami. Hoćemo da sarađujemo i komuniciramo – dodao je Ćirović.
Budući da jedan deo Zlatarskog kraja spada pod zakonom zaštićeno područje, Živković je na kraju podsetila zbog čega je takva vrsta zaštite prirode važna.
– Priroda treba da postoji i ona takođe ima neka svoja prava. Čist vazduh, voda odnekud dolaze. Područja se štite i zbog proizvodnje života i za nas. Srbija dosta u tome kasni, samo je 7 odsto teritorije zaštićeno, a treba da bude 20. Moramo imati širu perspektiu, da je to borba i za ljude koji tek dolaze – navela je Živković.
Poseta inicijative Pravo na vodu lokalnim aktivistima Studenca zaokružena je obilaskom terena i pomenutih vodoizvorišta.