Mreža žena za prirodu i životnu sredinu prvi put u Srbiji osnovana je u jesen 2020. godine, kada se oko 15 aktivistkinja iz različitih delova Srbije udružilo sa ciljem da pomognu jedna drugoj i solidarno nastave odbranu prirode. Za Dan žena ove godine, proglas mreže potpisalo je već preko sto žena koje se zalažu za zaštitu životne sredine.
Odlučne, solidarne i umrežene! Tako se može sažeti kratki film koji je inicijativa Pravo na vodu načinila iz intervjua žena iz Mreže, a koji je premijerno objavljen na mrežama 30. avgusta ove godine. Film predstavlja početak javnog istupanja i ličnog svedočenja predstavnica mreže.
„Zaključili smo da postoji ogroman broj žena koje rade jedan nevidljiv rad za sve organizacije. Da li one okreću brojeve telefona, da li se one čuju sa drugim ljudima da dogovore neke stvari, da li one proučavaju neka dokumenta i istražuju prirodu, ili se bave nekim administrativnim poslovima ili barem pripreme salu da se ljudi sastanu, ogroman broj žena postoji koje se ne vide u javnosti, a koje se i te kako bave životnom sredinom“, objašnjava Iva Marković iz inicijative Pravo na vodu.
O tome svedoče i aktiviskinje okupljene u okviru Mreže, navodeći da, pored manje vidljivosti, žene u ekološkim pokretima trpe i različite pritiske.
„U našim sredinama za ženu je jako teško da bude deo javnog prostora, a što je u vezi sa tim kako ona izgleda, kako će biti izložena seksualnim neugodnim komenatrima i očekivanjima“, kaže Zorica Skakun iz udurženja KANA.
Dakle, žene u ekološkim pokretima neretko preuzimaju rizike i izložene su pretnjama, iako u maloj meri zauzimaju javni prostor u Srbiji i još manje donose odluke. „Najveću naprijatnost sam doživela pre desetak godina kada sam otišla na zbor građana u Temskoj. Ljudima je bilo neshvatljivo da ja prisustvujem tom zboru, da želim da postavljam pitanja, da želim odgvor na pitanje ili da želim da učestvujem u tome“, podelila je svoje iskustvo Minja Nikolić iz sela Temska.
Baveljenje ekologijom nije muška stvar – poruka je koju je poslala Nataša Jančić iz udurženja MiniEko zona, a koja se bavi obrazovanjem dece i mladih o zaštiti životne sredine. „Jako je važno da od najranijeg detinjstva devojčice shvate da se životna sredina nije muška stvar i da svi ravnopravno treba da učestvujemo u tome“, naglašava Nataša.
Ideja za pokretanjem Mreže rodila se upravo iz iskustava članica i članova inicijative Pravo na vodu, koji su, radeći na problemu malih hidroelektrana i kroz direktnu kominikaciju sa lokalnim stanovništvom, uvideli da postoji nekoliko ključnih problema. Naime, u ovom najvećem ekološkom pokretu u Srbiji, žene su daleko manje vidljive, iako jednako angažovane, sa ključnim ulogama u medijaciji, saniranju konflikata i komunikaciji između zavađenih lokalanih grupa o okviru pokreta za borbu protiv MHE. Takođe, ne smemo zaboraviti činjenicu da pokret po inerciji može lako da se zaglavi u raljama patrijarhata i mačoizma, zbog čega je važno na vreme pokazati značajnu ulogu žena u njemu.
Osnovni motiv ovakvog povezivanja jeste da se istakne doprinos žena u borbi za zdravu životnu sredinu i omogući veća vidljivost u javnoj sferi. Inicijativa Pravo na vodu nastoji da osnaži žene i doprinese poboljšanju njihovog položaja u ekološkim pokretima, ali i spreči reprodukciju patrijarhalne matrice odnosa moći među aktivistima i aktivistkinjama. Takođe, važan cilje jeste i da se dopre do različitih sredina, aktivista, aktivistkinja i grupa, te da se doprinese boljem položaju žena u odveć patrijarhalno ustrojenim organizacijama.
Zato će Pravo na vodu nastaviti da organizuje aktivnosti kojima će podržati žene u ovoj važnoj borbi, sa idejom da „politika brige“ nije slabost ili zastareo ideal, već budućnost kojoj težimo.