Povodom poziva koje je Ministarstvo privrede Republike Srbije objavilo radi prodaje kapitala Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ AD. inicijativa Pravo na vodu smatra da je to nedopustiv potez s obzirom na značaj i važnost nezavisnosti ovakve institucije za budućnost kvaliteta vode, prirodnih resursa i i zaštite zdravlja stanovništva Srbije.
Pravo na vodu upućuje apel stanovništvu, a posebno stručnoj i akademskoj javnosti da se usprotive privatizaciji i ustanu u odbranu javnog interesa, kvaliteta vode i prirodnih dobara radi održive budućnosti javnog zdravlja stanovnštva Srbije.
Pozivamo vas da nam se pridružite da zajedno dignemo glas i apelujemo protiv ovakvog štetnog procesa, za korist čitavog društva. Pošaljite nam potvrdu da podržavate ovaj apel na [email protected]
Hitno obustaviti privatizaciju Instituta Jaroslav Černi!
Kvalitetne naučne analize i stručna rešenja u oblasti upravljanja vodama od neprocenjivog su značaja za celo društvo imajući u vidu rastuću opasnost od prirodnih pojava, promene klime, (suše i poplave) i ljudskog nemara (zagađenja vode, vazduha i tla). Kombinovane sa nekontrolisanom eksploatacijom, nelegalnim privatizacijama, otimanjem vodnih i drugih prorodnih dobara, ove opasnosti mogu izazavati katastrofu.
Visoki procenat vodovoda u Srbiji ima vodu koja koja ne ispunjava standarde za piće, više od trećine vode izgubi se u mreži za distribuciju, a visok procenat stanovništva, naročito u prigradskim i ruralnim oblastima, nema uopšte pristup zdravoj pijaćoj vodi. Gradske i industrijske otpadne vode bez prešišćavanje zagađuju vodotokove. Po stepenu i kvalitetu prečišćanaja otpadnih voda Srbija je na začelju u Evropi, dok u isto vreme državni vrh, za buduća postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) uslovljava primenu prevaziđenih, prljavih tehnologija i angažovanje unapred poznatog izvođača za izvođenje većine tih radova.
Preduslov za očuvanje i održivo upravljanje vodnim dobrima uz uvažavanje ljudskih prava u toj oblasti jesu stručne organizacije sa dokazanom reputacijom, profesionalnim integritetom, poslovnom etikom, kao i nezavisni stručnjaci koji nude profesionalno korektna i održiva rešenja. Oni treba da rade nepristrasno, u uslovima bez pritisaka i bez zakulisnih mešanja, netransparentnih kriterijuma i ostalih elemenata korupcije širih razmera. Nažalost, svedočimo da se ignorišu nedavno dostavljena stručna mišljenja vodećih naučnih instutucija o projektima na kojima se trenutno radi.
Veliki broj najznačajniji hidrotehničkih objekata i vodoprivrednih sistema na prostorima bivše Jugoslavije kao i u velikom broju zemalja u svetu, izgrađeni su u prethodnim decenijama uz učečće stručnjaka iz Instituta „Jaroslav Černi“ (IJČ) u sadaradnji sa vodećim naučnim institucijama i priznatim stručnjacima u zemlji.
U poslednjih nekoliko godina svedoci smo drastičnog srozavanja kvaliteteta infrastrukturnih sistema, kvaliteta životne sredine, naročito vode i vazduha. Ovo je dobrim delom izazvano urušavanjem nezavisnosti i stručnog nivoa vodećih planskih i projektantskih institucija i organizacija, koje su primorane da rade po diktatu, na osnovu stručno nepotvrđenih kriterijuma. Poslove koje finansira država dobijaju samo “podobne” ili anonimne novoformirane organizacije, koje nejasne kvalifikacije nadomešćuju visokim stepenom servilnosti. Takva sudbina, u poslednjih nekoliko godina, nije zaobišla ni IJČ koji je nedavno odobrio nekoliko stručno neprihvaljiih rešenja, a primer za to je i gradnja na zaštićenom Makiškom izvorištu pitke vode.
U IJČ je trenutno u toku razrada nekoliko projekata sumnjive svrhe. Primer je recikliranje projekta postrojenja za preradu otpadnih voda (PPOV) za Beograd u Velikom Selu, po prevaziđenoj, zastareloj i preskupoj, prljavoj tehnologiji. Umesto da se radi po savremenim, ekološki superiornijim, energetski efikasnijim, daleko jeftinijim, a za javno zdravlje mnogo kvalitetnijim tehnologijama, donosioci odluka su netransparentno, nezakonito, preuzeli na sebe izbor tehnologija što je optimizacioni posao profesionalnih projektanata i nije isti za sve gradove. Takođe, direktnim nametanjem jednog izvođača, građani Srbije moraće da vraćaju višetruko veće sume kredita kroz javne budžete. Inicijalno procenjena vrednost potrebnih investicija u sistem kanalizacije i PPOV za sve gradove u Srbiji od strane ekspertske grupe koju je finansirala EU, drastično se povećava, bez neophodne stručne analize, tako da je već dostigla 4 do 5 puta veću sumu. Za potrebe dnevne politike taj se iznos dalje proizvoljno povećava, kako bi “invsticije u ekologiju” zvučale što impresivnije.
Vrlo šokantna je početna cena privatizacije IJČ. Poređenja radi, za Nacionalni stadion planira se izdvajanje oko 250 miliona evra (takođe u zoni izvorišta pitke vode na Surčinskom polju), a najvažniji javni naučni institut iz oblasti vodoprivrede nudi na “rasprodaji” za 2.5 miliona evra (1% investicije za stadion).
Plašimo se da se ovom privatizacijom, do nedavno jedne od retkih preostalih nepristrasnih institucija, otvara prostor da IJČ bude primoran da razradjuje i potpisuje projekte i rešenja koja nepristrasna struka sa sopstvnim integritetom i profesionalnm etikom u regularnim okolnostima i zakonskim procedurama nikada ne bi prihvatila.
Privatizacija neće rešiti nagomilane probleme urbane vodne infrastrukture, vodoprivrede, životne sredine, niti samog IJČ, već će ih višestruko zakomplikovati. Umesto javnog interesa, stručno znanje će da se stavi u funkciju privatnog profita, po svemu sudeći netransparentnog vlasnika iz koga se kriju još manje poznati stvarni donosioci odluka. Ovakvom politikom će se dodatno erodirati integritet struke i ugroziti pravo svih stanovnika na zdravu pitku vodu i životnu sredinu.
Narod Srbije to ne zaslužuje i ne prihvata. Ulog je suviše velik i višestruko opasan za nekoliko narednih generacija. Na osnovu gore iznetih agrumenata tražimo da se proces privatizacije Instituta Jaroslav Černi obustavi a da donosioci odluka u Srbiji stvore uslove da institut može da posluje po regularnim tržišnim uslovima u kojima se ulaganja u vodne/ vodoprivredne sisteme realizuju u skladu sa stvarnim potrebama i ekonomskim mogućnostima društva, a troše uz poštovane pravila struke i poslovne etike. Na taj način Institut treba nesmetano da nastavi da radi, u korist javnog dobra i interesa građana Srbije.
Pozivamo vas da nam se javite i podržite ovaj Apel!