Visok nivo zagađenja vazduha i vode, kao i upravljanje otpadom, za većinu građana Srbije jesu ključni problemi kada govorimo o životnoj sredini. Dok se najveći broj njih informiše putem društvenih mreža i podržava ekološke proteste, za ovakvu situaciju mahom krive sebe i institucije, a tek na trećem mestu industriju.
Sve ovo su neki od zaključaka koji su proizašli iz istraživanja stavova građana o životnoj sredini “Ispod površine: Javno mnjenje o vodi i životnoj sredini” Organizacije za političku ekologiju Polekol koje možete pogledati ovde.
Na konferenciji održanoj 8. novembra u Medija centru, na kojoj su i predstavljeni rezultati istraživanja, Iva Marković iz organizacije Polekol objasnila je da su građani u velikoj meri svesni zagađenja svoje okoline, a da je posebno interesantan podatak da odgovornost za to mahom preuzimaju na sebe.
- Velika većina građana ima osećaj i stav da je nivo zagađenja visok, da ugrožava zdravlje, da je zagađenje vazduha katastofalno i da imamo problem sa deponijama i upravljanjem otpadom, kao i zagađenjem vode. Bilo nam je dosta zanimljivo da vidimo koga smatraju odgovornim kada pomisle na veliko zagađenje. Građani zapravo okrivljuju sami sebe – rekla je Marković.
Takođe, jedan od važnih podataka jeste i taj da većina građana smatra da Srbija ne upravlja adekvatno svojim vodnim resursima, protivi se njihovoj privatizaciji i ocenjuje da je bolje ulagati u preventivu kako bi se izbegli ekološki problemi. Mnogi od njih podržavaju inicijativu za ustavnu i zakonsku zaštitu voda kao javnog dobra i pitke vode kao ljudskog prava.
- Ogromna većina građana takođe podržava i proteste na različite načine, bilo da će direktno otići ili organizovati neku akciju ili makar znaju da postoje dobri razlozi što se protesti održavaju. Pomalo nas je iznenadio rezultat da, na primer, imaju više poverenje u ekološke organizacije nego institucije koje se bave životnom sredinom
Društvene mreže jesu ključni izvor informacija o stanju životne sredine, kao i razgvori ljudi sa svojim prijateljima ili poznanicima. Mediji ovde zauzimaju sekundarnu ulogu, ali među njima primat imaju televizije sa nacionalnom prekvencijom.
- Tužna strana toga jeste što ne postoji kvalitetan sadržaj koji dopire do ljudi, bilo da su u pitanju mediji ili neki obrazovni program – dodala je Marković.
Rezultate istraživanja je tokom konferencije detaljno predstavio Vujo Ilić, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
- Dve stvari se posebno ističu: prvo, ljudi iz zagađenijih mesta su spremniji da razgovaraju o ugrožavanju životne sredine i imaju više znanja. Međutim, pogled na tu temu je prilično fragmentiran, vidi se samo konkretan problem bez vizije koliko su pitanja životne sredine povezana. To se vidi i u pogledu na delovanje, stanovnici Srbije uglavnom vide šta mogu kao pojedinci a ne vide šta je moguće učiniti kao udruženje ili kolektiv niti vide kolektivne aktere. Drugo, pored toga što se ne vide političko – društveni akteri koji mogu da promene situaciju, za razliku od drugih društvenih pitanja gde se građani informišu putem nacionalnih medija, do podataka o životnoj sredini dolaze preko društvenih medija.
On je takođenaveo da se u istraživanju pokazalo da su ispitanici iz Beograda informisaniji i spreminiji da se angažuju oko ovih pitanja, ali i da imaju najmanje poverenja u institucije.
Novinarka Centra za istraživačko novinartsvo Srbije (CINS) Dina Đorđević podelila je i svoje iskustvo sa terena gde je, baveći se ekološkim problemima, došla do zaključka da su ljudi zapravo “prinuđeni” da budu dobro informisani o svojoj životnoj sredini.
- Zanimljiv mi je ovde podatak o odgvornosti, jer, iz mog iskustva, ljudi su uglavnom upirali prstom u institucije. Svež primer jeste Rio Tinto gde su takođe govorili, ne o kompaniji, već upravo o institucijama – objašnjava Đorđević.
Na kraju, Iva Marković zaključila je da dominantan narativ “građani su krivi” predstavlja jednu vrstu propagande koja se širi putem medija i apelovala na građane da ne veruju istom.
- To što je otpad na ulici jeste stvar velikih sistema, našeg ophođenja prema tome kao društva koje zastupaju različite institucije, u kojima sede ljudi odgovorni da se stvari pomere sa mrtve tačke – navela je Marković.
