U periodu od 16. do 18. septembra Organizacija za političku ekologiju – PolEkol je, u okviru projekta “Pravični i ugljenično-neutralni turizam” (Fair and Carbon Free Tourism), ugostila projektne partnere iz Severne Makedonije, Austrije, Hrvatske i Španije na Staroj planini. Ovaj projekat podržan je od strane Evropske Zelene Fondacije (GEF), a njegova ideja je bila da istraži načine na koji se turizam može transformisati ili/i izgraditi u održivu praksu koja će doprineti razvoju lokalne zajednice i ekonomije, ali istovremeno – omogućiti očuvanje prirodnih bogatstava i biodiverziteta.
Naša prva stanica bilo je selo Temska, ili selo koje simbolično zovu kapijom Stare planine. Ovo selo, kao i mnoga druga u ovom kraju, postala su poznata javnosti najpre po svojoj neustrašivoj borbi protiv izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana koje su pretile da unište okolinu i potpuno onemoguće život. Kako je čitav region bogat različitim vrstama zaštićenog bilja, pečuraka, životinja i insekata, ali i obiljem mesta za pecanje, planinarenje i biciklizam, ranije je uglavnom bio popularan među naučnicima i strastvenim ljubiteljima prirode. Zahvaljujući hrabrosti i istrajnosti meštana Stare planine, dalje uništavanje ove oblasti je zaustavljeno, dok se naglo povećalo interesovanje turista za upoznavanje sa prirodnim lepotama ove planine. U toku je proces proglašenja Stare planine za nacionalni park…što će pružiti najveći stepen zaštite ove oblasti i omogućiti nesmetan razvoj staroplaninskih sela života i dalji razvoj održivog turizma.
Nakon kratkog zadržavanja na čuvenom kupalištu i mestu za odmor zvanom Krivi vir, gosti su se uputili u kuću gđe Minje Nikolić, aktivistkinje iz sela Temska, koja je, između ostalih, bila jedna od organizatorki ustanka protiv mini-hidroelektrana, kao i začetnica razvoja održivog turizma u ovoj oblasti. Uz degustaciju staroplaninskih specijaliteta, gđa Nikolić nam je ispričala nešto više o istorijatu sela, kao i godišnjim aktivnostima i razvoju turizma. Njena kuća je i ranije pružala smeštaj studentima u okviru Letnjeg kampa, kao i sportskim ribolovcima i naučnicima koji su istraživali ovu oblast. Sa porašću interesovanja, mnogi vlasnici kuća su se, umesto prodaje parcela, odlučili na renoviranje postojećih smeštajnih kapaciteta i razvoju ruralnog turizma s ciljem pružanja doživljaja autentičnog staroplaninskog života – uz organski proizvedenu hranu, uživanje u prirodi i čistoj planinskoj vodi.
Iz sela Temska, uputili smo se ka selu Topli Do, gde nas je dočekao predsednik mesne zajednice, g. Miljan Stojanović. Sa lokalnim vodičima smo se uputili se ka vodopadima koji se nalaze na nekoliko kilometara udaljenosti od sela, usred netaknute šume. Zahvaljujući inicijativi meštana sela Topli Do, uređene su biciklističke i planinarske staze za turiste koji žele sami da istražuju ovu oblast, dok uređene ture sa vodičima pružaju uvid u neverovatno bogatstvo i lepotu ovog mesta. U okolini sela nalazi se na desetine vodopada, sa prirodno-isklesanim bazenima za kupanje. Nakon obilaska prirodnih lepota, g. Stojanović nam je potanko ispričao o istorijatu sela, borbi za reke i doprinosu te borbe za obnovu sela, kao i razvoj samog održivog turizma. Kao i u selu Temska, mnogi meštani i njihovi potomci rešili su da ulože novac u razvoj postojećih kapaciteta i umrežavanje, kako bi pružili što bolju ponudu istinskim ljubiteljima prirode, ali istovremeno sprečili razvoj masovnog turizma u ovoj oblasti. Kako nam je objašnjeno, sledeći nivo napora se, osim u razvoj ruralnog turizma, ulaže i u sprečavanje prekomernog razvoja turizma koji bi naneo štetu prirodnim lepotama. Kako su nam rekli, vrlo im je bitno da razvijaju selo kroz turizam, ali takav koji neće naneti štetu prirodi i narušiti autentičnost ovog mesta.
Drugog dana našeg putovanja obišli smo farmu Eva, gde smo imali prilike da čujemo o jednom predivnom projektu koji je motivisan povratku čoveka prirodi. Želeći da vrate stari sjaj ovom nekada nadaleko poznatom ovčarskom kraju, ljudi iza ovog projekta rukovode ovom farmom poštujući tradicionalne principe ovčarstva. Farma Eva ima veliki doprinos povratku mladih ljudi u ovaj kraj ali i privlačenju turista koji rado dolaze na Staru Planinu da probaju prirodne mlečne proizvode.
Nakon boravka na farmi i druženja sa našim domaćinima ali i kozama i ovcama uputili smo se u selo Dojkince, gde nas je dočekao predsednik mesne zajednice, ili “seoski kmet” Ivica Mladenović. On nam je ispričao o tome kako je borba za očuvanje staroplaninskih reka ujedinila meštane i vratila duh i želju da se selo podmladi i modernizuje i tako predstavi posetiocima u sasvim novom ruhu.
Takođe smo imali priliku da čujemo i o inicijativi Elektropionir koja nastoji da osnuje prvu energetsku zajednicu upravo ovde na Staroj Planini. Ideja je da meštani kolektivno instaliraju solarne panele na krovove svojih kuća kao i na krovove zajedničkih seoskih prostorija i tako postanu tzv. prozjumeri, tj. proizvođači/potrošači, a da viškove energije prodaju državi i dobijeni novac ulože u dalji razvoj sela. Ova inicijativa govori o tome koliko su meštani ovog kraja zapravo edukovani na temu održivog razvoja i da su vrlo jasno odlučili u kom smeru žele da razvijaju svoju zajednicu. Posetom Dojkincima završili smo svoju turu po Staroj Planini, i zajedno sa oduševljenim partnerima iz inostranstva, uputili se kao Beogradu da podržimo borbu za slobodu LGBTQI zajednice i sumiramo utiske sa ovog putovanja.
