Polekol i inicijativa Pravo na vodu organizuju događaj „Pravo na reke“, na kojem će 25. avgusta u Beogradu okupiti saborce i sve one koji žele da se uključe odbranu reka, kako bi razgovarali i promišljali o zajedničkim akcijama u narednom periodu – sve u cilju očuvanja dragocenih vodotokova Srbije. Bilo da živite blizu reke i od nje zavisite, da ste prirodnjak koji ima stručno znanje u očuvanju reka ili ste samo ljubitelj prirode i reka koji želi da se informiše o temi – ovo je tribina za vas!
Panel diskusija
UDRUŽENI ZA PRAVO NA REKE
Petak, 25. avgust, od 18 časova
Prostor Miljenko Dereta, Dobračina 55, Beograd
Govoriće:
- Miloš Nikolić, inicijativa Bitka za Vlasinu – Kako odbraniti svoju reku
- Luka Đorđević, advokatska kancelarija Đorđević – Sistemski problemi na primerima MHE u Kraljevu
- Goran Sekulić, The Nature Conservancy – Zajedno za reke
- Antoine Avignon, predstavnik Delegacija Evropske unije u Srbiji, EU standardi u zastiti prirode i reka i obavezesrbije u procesu pristupanja Srbije EU
- Žaklina Živković, Polekol/ Pravo na vodu – Tačke spajanja borbi za reke u Srbiji
Moderira Jelena Anasonović, Polekol/ Pravo na vodu
Nakon panela održaće se premijera filma „Pravo na reke: Reka čeka spas od čoveka“ autora Ivana Bjelića i kratak razgovor sa aktivistkinjom „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“ Bojanom Minović.
Još nam reke teku u cevke? Nije gotovo sa MHE!
Borba za reke ekoloških inicijativa i organizacija i ugroženih stanovnika odjeknula je širom regiona i kontinenta. O štetnim posledicama mini hidroelektrana ne govore samo glasovi ljudi koji su ostali bez vode, niti o njima svedoče samo potresne fotografije reka Jošanice, Samokovke, Crnovrške, Brevine, Vlasine i mnogih drugih.
Na ovu temu se oglasila i stručna javnost i mnogobrojni profesori i naučnici, a održana je i posebna sednica Srpske akademije nauka i umetnosti na kojoj je zaključeno da mini hidroelektrane nisu put pravedne zelene tranzicije. Zemlje Evropske unije, shvativši poguban uticaj brana i cevi na rekama, donele su ambiciozan plan obnove čak 25.000 km tokova do 2030. godine. I ne samo one – vodotokovi se oslobađaju širom planete!
Međutim, institucije Srbije vrlo sporo reaguju, i to ne na argumentovane zahteve, već isključivo na pritisak javnosti. Katastar koji je izrađen 1987. godine, a koji predviđa čak 856 MHE, i dalje je na snazi – a novi kasni nekoliko godina. Izmenjeni su Zakon o zaštiti prirode i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, načelno je zabranjena gradnja u zaštićenim područjima, osim ako izvršna vlast ne proceni da je to u javnom interesu.
Nažalost, do danas je pod nekom vrstom zaštite tragično malih 9% teritorije, a na povećanju ovih procenata se tavori. I dalje čekamo izmene Zakona o proceni uticaja i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu koji bi sprečili ekocid koji se vrši za mizerne kilovate. Podsticaji za investitore u obnovljive izvore energije vrtoglavo rastu, kao i cene energije, a taj novac nažalost završava u džepovima investitora u MHE.