Današnje olujno nevreme u Beogradu, praćeno obilnim padavinama, je izazvalo velike poremećaje u funkcionisanju grada. Neko danas nije stigao na posao, nekome nije mogla biti pružena hitna medicinska pomoć a nečije stambene i poslovne prostorije su postale neupotrebljive. Nekome je i život bio ugrožen.
Kanalizaciona mreža – zapuštena ili preopterećena
Iz godine u godinu JKP Beogradski vodovod i kanalizacija u svojim izveštajima o poslovanju ukazuje da se sektor kanalizacione mreže suočava sa problemima nelegalne izgradnje, nelegalnih priključenja na mrežu, a naročito ukazuje na problem galopirajuće investitorske urbanizacije. Izgradnjom i betoniranjem se smanjuju zelene površine čime se povećava i koeficijent oticanja na lokacijama sa postojećom kanalizacionom mrežom. Izgradnja nove kanalizacione mreže i povećanje kapaciteta nedovoljno prati stepen širenja grada, te se postojeći sistem dovodi do krajnjih granica izdržljivosti.
Zeleno, volimo te zeleno
Reklo bi se da ne mora mnogo da se objašnjava očigledna važnost zelene infrastrukture za zdravlje, kvalitet života, smanjenje efekta toplotnog ostrva ali i zaštite od poplava. Međutim, donosioci odluka nas demantuju. Da citiramo nekadašnjeg gradonačelnika Sinišu Malog: “To je samo mrtvo zelenilo”. Po poslednjim podacima iz generanih urbanističkih planova, a koje je objavilo Ministarstvo prostora, od 2003. do danas procenat površina pod javnim zelenilom smanjio se sa 19% na zapanjujućih 9%.
Javne politike – mrtvo slovo na papiru
Poplave koje su se dogodile su se mogle predvideti, a pravilnije bi bilo reći očekivati. U važećim aktima grada (Akcioni plan za adaptacije 2015, Sporazum gradonačelnika za energiju i klimu, 2018, Akcioni plan za održive izvore energije i klimu, 2021.) je utvrđen i visok rizik od njihovog nastupanja i štetne posledice. Ključni nalaz početnog stanja u ovim dokumentima jeste visoka ranjivost stanovništva zbog velike izloženosti i niskog kapaciteta prilagođavanja.
Dok je sećanje na prethodne posledice ovakvih olujnih nevremena vrlo živo, mere adaptacije ostaju mrtvo slovo na papiru. Pored planiranog masovnog ozelenjavanja grada, grad je usvojio i Politiku održivog urbanog odvodnjavanja kojim je planirao poboljšanje upravljanja gradskim kolektorima kišnice i otvorenim kanalima za njen odvod; Razvoj mera za zaštitu od poplava, Sakupljanje i zadržavanje atmosferske vode za period 2021 – 2025, kojim je planirana izgradnja za privremeno skladištenje viškova atmosferskih voda sa kapacitetom stogodišnjeg skladištenja oticajnih voda i Planove za zadržavanje vode. Raskorak između deklarativnog i stvarnog je tako, u ovoj oblasti, uporediv sa špagom.
Klimatske promene zahtevaju promene u radu institucija
Učestalost i intenzitet oluja su se povećali između 2009. i 2014. godine i prema klimatskim modelima očekuje se da će sve veći intenzitet i učestalost oluja tokom letnjih meseci biti nastavljeni. Projekcije padavina pokazuju da se prognozira ograničena promena za letnje mesece između 2021. i 2050. godine i ograničen rizik od obilnih padavina u dužem vremenskom periodu.
Pre nego što razne prirodne i natprirodne sile počnu da se označavaju kao uzrok i sredstvo spasenja, nadamo se da će današnja razorna “bujična pesnica” razbiti poslednje iluzije donosilaca odluka da se može nastaviti po starom, a da će ishod njihovog činjenja i nečinjenja biti drugačiji. Kod ovakvih događaja, suma padavina postaje mera za uspešnost ili neuspešnost sume naših postupaka da se (ne)prilagodimo na klimatske promene i učinimo grad prijatnijim i bezbednijim mestom za život.
Pored pobrojanih Strategija u objavljenih Službenom listu grada Beograda, (ne)odgovornim pojedincima preporučujemo za čitanje i udžbenik Prirodni uslovi i nepogode u planiranju i zaštiti prostora