Borba za prirodu je borba protiv ekstraktivizma

Mreža žena za zaštitu prirode i životne sredine je ove godine održala svoj šesti sastanak na Homolju od 1-3. Novembra. Odabrale smo ovu lokaciju u skladu sa dosadašnjom praksom Mreže žena koja je, okupljanje i podržavanje mesta na kojima se vode ekološke borbe. Na ovim prostorima planiran je rudnik zlata Kanadske kompanije Dundee, i u duhu građanskog otpora ovakvim štetnim projektima širom Sribije, tema sastanka bila je ekstraktivizam odnosno izrabljivanje prirode i društva.

Učesnicama se ispred organizacionog tima obratila i otvorila sastanak Miroslava Nikolić iz Polekola sa rečima da je za razliku od ekstraktivizma koji je nasilan proces prema prirodi i ljudima, Mreža žena u ekološkom pokretu sigurno mesto i bezbedan prostor za solidarnost, toleranciju, razumevanje i saradnju.

Usledilo je uvodno predavanje Iskre Krstić (novinarke i aktivistkinje inicijative Pravo na vodu) : “Za šaku dolara: Uvod u ekstraktivizam”, koja je kroz konkretne premere sa lokala i iz našeg okruženja, učesnicama približila ovaj pojam i odgovorila na pitanje šta je to što određuje da li ćemo nešto zvati ekstraktivizmom. 

Naučile smo da je ekstraktivizam ekonomski model izvoza prirodnih dobara iz zemalja koje su njima bogate u industrijski razvijenije zemlje koje ih prerađuju, čiji profit je znatno veći u odnosu na zemlju izvoznicu, a ekološka šteta mnogostruko manja. Ekstraktivizam je i ideologija koja zagovara da je ovakav ekonomski model povoljan za obe strane. U praksi, u pitanju je izrabljivanje siromašnih zemalja i regiona globalnog juga (što je novi naziv za zemlje u razvoju, tzv. zemlje trećeg sveta, nekadašnje kolonije) od strane vojno i politički moćnijih zemalja  globalnog severa (nekadašnji kolonizatori, razvijene zemlje). Mnogi političari i ekonomisti tvrde da izvoz sirovina podstiče ekonomski razvoj zemalja koje nisu “na vreme” ušle u modernizaciju i industralizaciju. Decenijska istraživanja pak pokazuju da one zemlje koje su pokušale da se razviju izvozom sirovina nisu u tome uspele, već su nastavile sve više da zaostaju za razvijenim zemljama, zato što je globalna ekonomija postavljena tako da su uslovi trgovanja za te zemlje nepovoljni. Kolonijalni odnosi, koji su nekada bili zasnovani na vojnim okupacijama, danas se održavaju kroz neravnopravne međunarodne ugovore i ekonomske nejednakosti. Globalni sever vraća globalnom jugu 30 puta manje novca nego što od njega zaradi, i taj novac im vraća uglavnom u vidu donacija i projekata. Ekonomisti su izračunali da bi sa 10 triliona dolara, koliko na godišnjem nivou globalni jug pokloni severu, moglo da se okonča ekstremno siromaštvo, i to 70 puta. Iako Srbija po prihodima pripada globalnom severu, način na koji se planira razvoj njene ekonomije je sve više približava globalnom jugu.

Ekonomija poznaje i takozvanu “kletvu resursa” koja iz drugih razloga pogađa privrede zemalja koje se oslone na obimni izvoz jednog dobra. Njihova ekonomija se po pravilu prilagođava toj grani, dok se zanemaruje razvoj drugih grana, što vremenom donosi još više štete nego koristi, jer sami projekti i sirovine ne traju zauvek, a ostavljaju dugoročnu ekološku štetu. Ako uzmemo domaće primere planiranih rudnika: rudnik zlata na Homolju bi radio 8-10 godina, nakon zatvaranja rudnika, lokalnoj sredini ostaje ekonomska i ekološka pustoš, ovo govori u prilog teze da takvi rudarski projekti nisu ekonomski opravdani. 

Drugi dan počeo je razgovorom sa aktivistkinjama i aktivistima iz lokalne zajednice koji su učesnicama skrenuli pažnju sa kakvim se sve pritiscima suočavaju, a zatim zajedno sa članovima organizacija RIS-Rendžeri istočne Srbije i Čuvari Homolja poveli okupljene u terensku posetu brdu Čoka Rakita. Na ovoj lokaciji kanadska kompanija Dandi od 2006. vrši istraživanja u potrazi za rudom zlata. Kako kažu meštani, ranije su to radili diskretno pa lokalno stanovništvo nije primećivalo, niti bilo zabrinuto. Sada, na ovom području ima preko 1000 istražnih bušotina, i mnogima su ušli na imanje, zagadili zemlju i izvore vode. Iako se otvaranje rudnika planira za 2028. godinu, već sada je primetno zvučno zagađenje, oštećenje biljnog pokrivača i nestanak ptica. Upravo sa mesta gde se planira rudnik, pogled u daljinu otkriva još jedan projekat potencijalno poguban po Homolje – planirani vetropark kineske kompanije PowerChina koji će uništiti hiljade hektara i šume na Crnom Vrhu. 

Nakon obilaska Čoka Rakite, članice mreže su na imanju aktivistkinje organizacije Čuvari Homolje Slavice Mošić posadile lukovice, kao simboličan čin očuvanja prirode, i probale homoljske proizvode, za koje lokalci kažu da su jedino pravo zlato ovog kraja. 

U popodnevnim časovima, Iva Marković (programska direktorka Polekola) održala je predavanje “Ekstraktivizam i priroda”. Na samom početku objasnila je razliku između ekstraktivizma i ekstrakcije. Ekstraktivizam je ideologija, kada neko uzima sirovine koje su mu potrebne, bez ikakve odgovornosti za stanje koje ostaje za vreme i nakon ekstrakcije. Ekstrakcija je proces, koji se dešava kada se sirovine iznose sa lokala i nose dalje radi prerade i korišćenja, i samim tim profit se ostvaruje na drugom mestu.

Zanimljivo zapažanje je da se ekstraktivizam može primeniti i na znanje. Kada naše društvo ulaže u obrazovanje i mlade ljude koji se edukuju na državnim fakultetima, a onda oni nakon studija odlaze da rade za strane kompanije koje ih posmatraju kao visokoobrazovanu jeftinu radnu snagu. 

Pravo prirode je koncept koji udara ideološki na ideju ekstraktivizma. To nije samo pitanje pravnog legaliteta, već poništava ideju da je priroda objekt koji nema nikakvu vrednost osim da ga ubacimo u ekonomski sistem. Ukoliko se prema priodi postavljamo jednako kao i prema građanima, kao entitetu koji nema identitet, ali ima svoja prava, u pravnom sistemu joj takođe dajemo prava. Kao primer je navedena Bolivija koja je 2010. usvojila zakon o pravima majke Zemlje, kao i Ekvador koji to pravo ima u svom Ustavu.

Tokom diskusije, učesnice su istakle da ekstraktivizam ozbiljno ugrožava prirodu, posebno kroz aktivnosti koje ne omogućavaju prirodi da se obnovi. Upravo zato, lokalne zajednice koje brane svoju zemlju od rudarskih projekata nisu prepreka razvoju, već upravo su rešenje. Oni koji se protive eksploataciji resursa su legitimni zastupnici prirode i njeni pravi glasnici.

Žene su navodeći lične primere govorile o ekstraktivizmu sa aspekta iskorišćavanja šuma. Šuma se ne valorizuje iz ugla drugih vrednosti, osim onih proizvodnih, a šume imaju i ekološku, socijalnu, klimatsku, i druge vrednosti. Ako će računica ekosistemskih usluga pomoći da se sačuva šuma, treba je koristiti. Ali da bi ljudi branili šumu, moraju prvo da dođu i izgrade odnos sa šumom, kako bi je razumeli.

Kapitalizam karakteriše beskonačni rast i napredak koji mora da se ogleda u materijalnom. Odrast je sa duge strane ideja da je naš rast održiv, ne samo radi prirodnih dobara, već i radi dobrobiti nas samih, filozofija racionalne potrosnje, i ekosistemskim uslovima u kom se rast gleda kao razvoj, a ne kao besomučni ekonomski rast.

Pitanja napretka, razvoja, rasta – su različite stvari, a u sadašnjem sistemu su potpuno izjednačene. 

Poslednjeg dana sastanka urađeno je mapiranje ekoloških problema i odabir tema kojima će se Mreža žena baviti u bliskoj budućnosti. Zatim se prešlo na odabir i glasanje za novi Komitet Mreže žena za zaštitu prirode i životne sredine. U pozitivnoj radnoj atmosferi, članice su poželele sreću i uspeh u radu novom Komitetu.

Sastanak je završen tradicionalnom razmenom sekndhend garderobe pod nazivom “Održivost u ženskoj praksi” što predstavlja primenu filozofije odrasta na delu.

Članice Mreže žena za zaštitu prirode i životne sredine su na kraju sastanka zaključile da se ekstraktivizam zavukao u sve najvažnije privredne grane Srbije, i da je zato još važnije boriti se za svaki kvadratni metar prirode. Konstatovale su da se na prirodu posmatra kao na resurs koji čeka da bude iskorišćen, umesto kao javno dobro koje treba biti pravedno raspoređeno i dostupno svima, da iako je borba teška, nema malih ekoloških pobeda, te da se svaka računa i da može poslužiti kao inspiracija za druge braniteljke prirode.

Aktivnosti su deo projekta „UdruŽene” podržanog kroz EKO-SISTEM program podrška reformama u životnoj sredini, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), a podržava Švedske.