Polekol učestvovao u izradi Nacrta Strategije i Akcionog plana za primenu Arhuske konvencije
Učešće građana u zaštiti životne sredine i donošenju odluka koje utiču na prirodu i zdravlje ljudi jedno je od osnovnih prava u demokratskom društvu. Arhuska konvencija, kao međunarodni pravni okvir koji garantuje ta prava, obavezuje države potpisnice da obezbede pristup informacijama, javno učešće i pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. U Republici Srbiji i dalje postoje brojni problemi u sprovođenju ovih principa, zbog čega je izrada Strategije za primenu Arhuske konvencije ključni korak ka jačanju sistema zaštite životne sredine. Organizacija Polekol, kao član Radne grupe za izradu ovog dokumenta, dala je konkretne predloge i ukazala na važne nedostatke koje je neophodno otkloniti.
Tri stuba Arhuske konvencije i strateški ciljevi
Arhuska konvencija reguliše pravo na pristup informacijama o životnoj sredini, pravo na učešće javnosti u donošenju odluka o pitanjima životne sredine, kao i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, što ujedno predstavlja i tri ključna stuba ove Konvencije. Opšti cilj je uspostavljanje uslova za potpuno ostvarivanje minimum standarda u oblasti ljudskih prava i zaštite životne sredine.
Republika Srbija je potvrdila Arhusku konvenciju 2009. godine, a Polekol je na javnom konkursu Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije početkom 2024. godine postao član radne grupe za izradu Nacrta Strategije i Akcionog plana za primenu Arhuske konvencije za narednih deset godina. Ova Strategija ima za cilj da obezbedi efikasno i postepeno ispunjavanje zahteva Konvencije u skladu sa specifičnostima uslova u Srbiji. Strategija definiše i razvojne ciljeve i mere potrebne za usklađivanje sa najvišim standardima zaštite životne sredine.
Uloga Polekola u izradi Strategije i ključne primedbe
Polekol je u okviru Radne grupe tražio izmenu delova Nacrta Strategije, pošto postojeći predlozi ne ispunjavaju u potpunosti cilj same Konvencije, niti omogućavaju unapređenje mogućnosti javne participacije građana i pravne zaštite životne sredine u meri u kojoj je to potrebno. Ovo su naši predlozi.
Pravna zaštita: potreba za jačanjem institucionalnog odgovora
Tražili smo da se u opis prepreka u primeni trećeg stuba Konvencije (pravo na pravnu zaštitu) istakne nedostatak izmena Krivičnog zakonika u smislu usaglašavanja sa Direktivom (EU) 2024/1203 o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava. Ove izmene treba da uvedu strože kazne i delotvornije mere za krivična dela povezana s negativnim uticajem na prirodu, javno zdravlje i pravni poredak. Trenutna zakonska rešenja nisu dovoljno efikasna u suzbijanju ekološkog kriminala i ne odgovaraju potrebama savremenog društva.
Ekološki kriminal: sistemski pristup i hitne mere
Polekol je predložio i osnivanje Odeljenja za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, imajući u vidu porast broja krivičnih dela protiv životne sredine, kako širom sveta, tako i kod nas. Ekološki kriminalitet trenutno ostvaruje rast od 5–7% na godišnjem nivou, a predstavlja i četvrti najveći pojavni oblik organizovanog kriminaliteta koji prouzrokuje društvenu štetu između 80 i 230 milijardi evra godišnje. Na urgentnost preduzimanja koraka ka suzbijanju ekološkog kriminala ukazuje i procena MUP-a Republike Srbije da će ova vrsta kriminala rasti u narednom periodu.
Zakonodavni okvir: neusklađenost sa Arhuskom konvencijom
Predlažemo da Strategija obuhvati i usklađivanje Zakona o planiranju i izgradnji sa Arhuskom konvencijom, jer trenutni propisi ograničavaju ulogu javnosti i organizacija za zaštitu životne sredine u postupcima donošenja odluka. Zakon često omogućava da jedini učesnik bude investitor, dok javnosti treba osigurati pravo da učestvuje i ima status stranke, u skladu s Konvencijom. Takođe, potrebno je revidirati Pravilnik o prostornom i urbanističkom planiranju, jer on uskraćuje javnosti pravo učešća u postupcima i prisustvo sednicama komisije, koje su trenutno dostupne samo podnosiocima primedbi. Rokovi za sednice često su nerealno kratki, što dovodi do odbacivanja velikog broja primedbi. Predlažemo da Strategija predvidi obavezno omogućavanje tonskih i video zapisa sednica, prenos uživo i prisustvo svih zainteresovanih strana, bez obzira na to da li su podnosili primedbe. Ovaj paradoks, gde Ustav i Konvencija garantuju široko učešće, a podzakonski akti ga sužavaju, mora hitno biti rešen kako bi se obezbedila potpuna usklađenost sa Arhuskom konvencijom.
Otvorenost uprave i digitalna dostupnost podataka
Zbog nedovoljne edukacije zaposlenih u javnim organima o ekološkom kriminalu, zaštiti životne sredine i praksama drugih država, Strategija bi trebalo da predvidi promociju dobrih primera iz prakse i organizaciju javnih prezentacija nacrta normativnih i planskih akata. Tokom tih prezentacija trebalo bi omogućiti dvosmernu komunikaciju kako bi javnost mogla aktivno da učestvuje. Takođe, javni uvid i sednice treba ponoviti kada usvojene primedbe značajno utiču na prava i interese drugih učesnika.
Strategija bi trebalo da prepozna nedovoljnu usklađenost organa za zaštitu životne sredine s principima otvorene uprave. Neophodno je da svi pravni akti i dokumenta budu dostupni na internet stranicama, dok bi sajt Ministarstva za zaštitu životne sredine trebalo da sadrži kartografske podatke u formatu GIS-a. Registar zaštićenih područja prirode mora postati digitalan, javno dostupan i povezan s katastarskim parcelama. Takođe, kartografska dokumentacija u postupcima javnih uvida i rasprava treba da bude u visokoj rezoluciji i odgovarajućoj razmeri radi bolje preglednosti i tačnosti.
Procena uticaja na životnu sredinu: problemi u praksi
Usaglašenost domaćih propisa sa evropskim direktivama u oblasti procene uticaja na životnu sredinu nije zadovoljavajuća, što uzrokuje probleme u praksi. Studije o proceni uticaja trenutno se dostavljaju tek uz prijavu radova, što je u suprotnosti sa načelom predostrožnosti i svrhom procene. Potrebno je da se javne konsultacije i procena uticaja sprovode u ranoj fazi, kada su sve opcije otvorene, kako zahteva i Arhuska konvencija. Odlaganje donošenja Uredbe o oceni opravdanosti već 14 godina dodatno narušava pravnu sigurnost. Delimično preneto evropsko zakonodavstvo (EIA Directive) dovelo je do devastacije prirodnih dobara, poput planinskih reka, često na štetu lokalnih zajednica.
Zaštita prirodnih dobara i lokalnih zajednica
Na kraju, Polekol prepoznaje važnost donošenja Strategije za primenu Arhuske konvencije u Republici Srbiji kao značajnog koraka ka unapređenju zaštite životne sredine i usklađivanju sa evropskim standardima. Međutim, Strategija, u svom trenutnom obliku, ne pruža dovoljno konkretna rešenja za prevazilaženje postojećih problema u pravnom i institucionalnom okviru, niti u dovoljnoj meri odgovara na potrebe javnosti i društva.
Završne preporuke
Posebno naglašavamo potrebu za hitnim usklađivanjem domaćih propisa sa evropskim direktivama, uključujući Direktivu o proceni uticaja na životnu sredinu (2011/92/EU) i Direktivu o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava (2024/1203). Nedovoljno transponovanje ovih direktiva u nacionalno zakonodavstvo ugrožava principe predostrožnosti, participacije i pravne zaštite, te narušava poverenje građana u procese donošenja odluka.
Smatramo i da je od ključne važnosti da Strategija eksplicitno prepozna problem degradacije prirodnih dobara i potrebe za efikasnijom zaštitom ugroženih područja, naročito u kontekstu malih hidroelektrana i drugih infrastrukturnih projekata koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu.
Iako je radnu grupu Polekol napustio zbog pogoršavanja stanja demokratije i osnovnih prava, Polekol će nastaviti da zastupa interese građana i životne sredine i nastojati da utiče na organe javne uprave da kroz doradu Strategije uključe jasne i primenjive mehanizme za monitoring i evaluaciju, uključe zainteresovanu javnost u sve faze odlučivanja i stvore uslove za jačanje institucionalnih kapaciteta. Samo sveobuhvatnim i doslednim pristupom možemo osigurati očuvanje prirodnih resursa, unapređenje prava građana i ispunjenje ciljeva Arhuske konvencije u Republici Srbiji.
Polekol je podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” , koji sprovode Helvetas i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
