Iskusiti ambijent izvora Plive znači podsetiti se kakav svet i kakvu vrednost zaštitnici prirode brane!
Iz skrovite i hladovite šume Pliva navire i buja. Malo joj je jedan, pa na svetlo dana iz srca planine hrli na čak pet mesta, svakog od sebe različitog. Jedan je pred kamenim kućerkom, kao neka domaća životinja, pitom i skroman – a čim odmakne kroz dvorišnu kapiju menja ćud i postaje rečica, zavodljivo modra i brbljiva. Drugi bez upozorenja izbija kroz mahovinaste stene u obimu odrasle reke, čikajući šumske vile. Nakon što se bučno susretnu u Plivu, poskakuju izmešani po kamenitom dnu i nestrpljivo jure niz planinu; tek nadomak ravnice ostanu bez daha, ulenje se i raskomote; od modrih postanu zeleni i tihi.
Dok svet gori, a junske žege pustoše, Pliva svoju okolinu čuva mirom iz ledene utrobe planina. U pitanju nije psihološka varka – njene vode su specifično hladne i teške, toliko da se u mirnijem delu toka decenijama koristi za pripreme kajakaša i veslača. Još važnije od toga, Pliva je jedan od najvećih izvora pitke vode u Evropi.
Nažalost, i ovom ambijentu preti uništenje. Dok stare kamene kuće i pokoja vikendica ne štete u većoj meri ambijentu i ekosistemu, nad njihov opstanak se nadvila opasnost od dve male hidroelektrane. MHE „Jovići“ je zloumišljena na fragilnom useku u steni, miljeniku meštana i turista. Druga, MHE „Kužo 1“ preti jednom od većih izvora, od kojeg je planirana na samo nekoliko desetina metara.
Plivu štiti lokalno neformalno udruženje građana „Čuvari Plive“ koje je više puta podsećalo nadležne na to da je mini hidroelektrane planirana je „u sred zone koja je u pojasu zaštite prirodnih pejzaža i to tako što je oko 120 metara obale i rijeke naprosto izuzeto iz zaštitnog pojasa i prepušteno investitoru“. U procesu izdavanja dozvola su prepoznali i druge probleme, zbog čega lokalno udruženje i Fondacija Atelje za društvene promjene – ACT, kao i Centar za zaštitu životne sredine već mesecima „obaraju ruke“ sa vlastima.
Izreka „korak napred – nazad dva“ dobro opisuje ovu borbu protiv zaumnih projekata. Nakon što je sud u julu poništio ekološku dozvolu za malu hidroelektranu, ministarstvo je dodelilo novu. Entitetski prostorni plan za MHE određuje javni interes, dok udruženje meštana i aktivisti kažu da je to suprotno zdravom razumu. Da stvari budu gore, i pomenuta zaštita ovog regiona od gradnje traje do proleća 2026. „Kužo 1“, MHE koja se planira pored izvora, ima i građevinsku dozvolu izdatu u aprilu 2025. Investitor, inače preduzeće registrovano za piljenje i impregnaciju drva, je pokušao i da dozvolu iskoristi, pa je u maju na reku doveo građevinske mašine. Gradnja je sprečena upravo zahvaljujući osionosti „graditelja“, koji je radove započeo bez najave i mašinama protivzakonito zašao u korito reke.
Plivi treba sva pomoć koju može da dobije. Reke ne poznaju granice. Polekol je zato na poziv Čuvara Plive i Fondacije Atelje za društvene promjene — ACT u svojstvu članice Regionalnog saveza „Odbranimo r(ij)eke Balkana“ početkom juna posetio Šipovo i boravio na izvorima Plive. Zajedno sa drugim aktivistkinjama i aktivistima, uglavom iz Bosne i Hercegovine, učestvovali smo i u drugoj akciji čišćenja korita zelene lepotice.
Čuvari Plive i aktivističke organizacije iz Bosne i Hercegovine kažu da će reku braniti svim sredstvima – prvo institucionalnim, a posle, zna se: barikadama i svojim telima.
