Reagovanje na novi set mera EU koji se odnosi na oblast zaštite životne sredine
Nakon decenija mukotrpnog napretka u ekološkim politikama, Evropska unija ulazi u fazu u kojoj se, pod pritiskom geopolitičkih tenzija i zahteva krupnog kapitala, sve otvorenije odriče sopstvenih progresivnih principa zaštite životne sredine i javnog zdravlja. Naime, najavljeni paket mera Evropske komisije, predstavljen 10. decembra, kojim se pod izgovorom „pojednostavljivanja“ slabe ekološki propisi, jasno pokazuje da se EU svrstava uz države poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država u trci za obezbeđivanje kritičnih sirovina, bez obzira na dugoročne posledice po prirodu i klimu. Ovakvi trendovi ukazuju na to da se odluke od presudnog značaja sve češće donose bez demokratske kontrole i dodatno naglašavaju potrebu za jačom saradnjom i solidarnošću progresivnih snaga širom Evrope i sveta, kako bi se ovom zaokretu na vreme suprotstavilo.
Evropski pokret za vode, savez ekoloških, sindikalnih i stručnih organizacija iz i van EU, čiji je Polekol član, upozorava i na povezanost ovih politika sa planovima ponovnog naoružavanja EU i globalnom trkom za tehnološku dominaciju, uključujući sektor veštačke inteligencije. Ogromna, još uvek nedovoljno istražena potrošnja vode i energije koju zahtevaju ove tehnologije dodatno pojačava rizike, posebno u regionima već pogođenim nestašicama vode, navode iz EWM-a. Uprkos tome, Evropska komisija razmatra ukidanje ili ublažavanje procedura procene uticaja na životnu sredinu, upravo onih mehanizama koji bi morali da štite javni interes.
Polekol upozorava na to da ovakav pravac znači prihvatanje logike eksploatacije u kojoj se kratkoročna konkurentnost stavlja ispred očuvanja ekosistema. Time se dodatno produbljuje klimatska kriza koje će pogoditi sve, bez obzira na granice, i izbija važan normativni argument iz ruku aktivista sa obe strane granica EU. Ukoliko se ovim procesima ne suprotstavimo zajednički i hitno, svet rizikuje da nepovratno izgubi presudnu bitku za održiv suživot ljudi i prirode na planeti. Upravo zato povezivanje društvenih pokreta, naučne zajednice i progresivnih političkih aktera postaje ne samo poželjno, već nužno za očuvanje šanse za održivu budućnost.
Štetne mere za ubrzavanje dozvola za veštačku inteligenciju i rudarenje
Ekološki „omnibus“ Evropske komisije predviđa izmene propisa kojima se olakšavaju zahtevi u oblasti industrijskih emisija i upravljanja hemikalijama, uključujući izmene Industrijske direktive o emisijama. Paket najavljuje reviziju Okvirne direktive o vodama, što može dovesti do promena u pravilima zaštite i upravljanja slatkovodnim ekosistemima. Takođe se uvodi evaluacija funkcionisanja Direktiva o pticama i staništima kroz takozvani „stres test“, sa ciljem preispitivanja njihovog obima i primene.
Evropska komisija najavljuje da će ove mere ubrzati izdavanje dozvola, posebno za projekte u strateškim sektorima poput informatičke industrije, eksploatacije kritičnih sirovina i velikih infrastrukturnih zahvata. Navodni cilj mera je jačanje konkurentnosti i prelaska na „čistu i digitalnu ekonomiju“. Iza administrativnog jezika krije se suštinska deregulacija, koja podrazumeva umanjenje procedura procene uticaja na životnu sredinu, slabljenje kontrole industrijskih emisija i relativizaciju osnovnih standarda zaštite prirode i zdravlja ljudi. Taj narativ se bez zadrške preuzima i u Srbiji, gde se projekti eksploatacije kritičnih sirovina predstavljaju kao razvojna šansa, dok se glasovi lokalnih zajednica, nauke i civilnog društva sistematski marginalizuju.
Posebno zabrinjava činjenica da se pod ovim izmenama direktno dovodi u pitanje Okvirna direktiva o vodama, jedan od najvažnijih stubova evropske politike zaštite voda. Evropski pokret za vode, kojeg je Polekol deo, upozorava da je sama Evropska komesarka za životnu sredinu, vodu i cirkularnu ekonomiju Džesika Rozvol izjavila da se revizija Direktive razmatra kako bi se olakšalo otvaranje novih rudnika na teritoriji EU, u funkciji smanjenja zavisnosti od Kine i SAD. Ovakvo obrazloženje jasno pokazuje da voda, ekosistemi i javno zdravlje postaju taoci geopolitičkih strategija i industrijskih interesa, iako čak ni maksimalistički pristup deregulaciji neće dovesti do nezavisnosti.
Ističe se da je Evropska komisija pre samo nekoliko godina sprovela procenu Okvirne direktive o vodama i zaključila da je ona adekvatna za ostvarivanje ciljeva zaštite voda i zdravlja stanovništva. Umesto dosledne primene postojećih propisa, svedočimo njihovoj razgradnji pod pritiskom rudarskih i industrijskih lobija, što predstavlja ozbiljno ugrožavanje prava na zdravu životnu sredinu i ljudskog prava na vodu, koje je EU ranije deklarativno podržavala, posebno nakon više od dva miliona potpisa građana EU u okviru inicijative Right2Water.
Strateški plan za kritične minerale usvojen samo sedmicu ranije
Najavljeni „omnibus“ za deregulaciju ne dolazi izolovano. On se direktno nadovezuje na Akcioni plan RESourceEU, usvojen 3. decembra, kojim se predviđa ubrzano i intenzivno snabdevanje EU kritičnim sirovinama poput litijuma, kobalta i retkih minerala. Ovaj plan otvoreno predviđa uklanjanje „regulatornih uskih grla“, finansijsku podršku strateškim projektima i širenje eksploatacije pre svega u samoj Evropskoj Uniji, ali i na Zapadnom Balkanu, Ukrajini, kao i zemljama Globalnog juga, pod okriljem geopolitike i industrijske bezbednosti.
Sve ovo se dešava u kontekstu snažnog pritiska privrede na evropske institucije. Kako je nedavno pisao Politico, kompanije sve otvorenije zahtevaju smanjenje ekoloških standarda, predstavljajući ih kao prepreku konkurentnosti. Od početka drugog mandata predsednice Evropske komisije, niz „pojednostavljujućih“ paketa već je doveo do slabljenja standarda u oblasti zaštite prirode, poljoprivrede i hemikalija.
Polekol upozorava na to da ovakav pravac predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo za životnu sredinu, već i za demokratske procese i poverenje građana u institucije. Kada se ekološki propisi uklanjaju kako bi se ubrzala eksploatacija resursa, jasno je da tranzicija nije ni pravedna ni zelena – ona je onda pre svega prilagođena interesima velikih industrija. Ovakvi trendovi u EU podsećaju nas na negativne procese deregulacije i slabljenja institucija iz našeg regiona, koji su već prouzrokovali mnoge nepovratne štete u životnoj sredini. Imajući ovo iskustvo, nadamo se da EU neće poći sličnim putem i zato osećamo još snažniju potrebu da upozorimo na rizike i pridružimo se apelu brojnih srodnih organizacija i zajednica širom Evrope.
Nakon decenija borbi širom sveta, i na terenu i na polju zakona, istorijskih mobilizacija ekoloških i klimatskog pokreta, malih koraka i teških pobeda, sada ne smemo dozvoliti strmu regresiju javnih politika koja nam se odvija pred očima i na našem kontinentu. Životna sredina ne sme biti kolateralna šteta geopolitičkih obračuna i korporativne gladi za profitom. Umesto deregulacije, potrebna je dosledna primena postojećih zakona, jačanje javnog nadzora i zaštita prirodnih dobara za današnje i buduće generacije, Srbije, Balkana, Evrope i naše jedine planete.