Ekstraktivizam često zamišljamo kao nešto što se dešava daleko i nekim drugim ljudima. Međutim, on je duboko prisutan i u našem neposrednom okruženju. Istočna Srbija, a posebno Bor i Majdanpek, danas su jedan od najočiglednijih primera kako industrijski razvoj može da preraste u sistemsku žrtvu ljudi i prirode.
Nekadašnji RTB Bor bio je jedan od stubova jugoslovenske industrije, kompleks koji je zapošljavao desetine hiljada ljudi, finansirao razvoj infrastrukture, učestvovao u elektrifikaciji velikih delova zemlje i imao značajnu ulogu u ekonomiji tadašnje države. Prihodi iz ovog sistema doprineli su i finansiranju velikih društvenih projekata, uključujući i Zimske olimpijske igre 1984. Bor je bio simbol napretka, tehnološkog razvoja i industrijske moći.
Danas je slika radikalno drugačija. Nakon privatizacije i dolaska kineske kompanije Zijin Mining, intenzitet eksploatacije rude značajno je povećan, dok su posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi postale sve vidljivije i ozbiljnije.
Zagađenje vazduha u Boru godinama premašuje sve granice. Emisije sumpor-dioksida (SO₂), teških metala i lebdećih čestica redovno prelaze preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut’ ukazuju na povećan rizik od respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja kod stanovništva, dok lokalni lekari i aktivisti godinama upozoravaju na dugoročne posledice izloženosti zagađenju, uključujući i povećan broj malignih oboljenja. Zemljište i vodotokovi takođe su kontaminirani teškim metalima, što dodatno ugrožava bezbednost hrane i vode.
U Krivelju je situacija još dramatičnija. Ovo selo, koje je nekada bilo biser istočne Srbije danas se nalazi na ivici rudarskih kopova i jalovišta koje prete da ga zatrpaju. Meštani godinama žive uz konstantnu buku, prašinu i vibracije, dok se njihova imanja postepeno urušavaju. Tokom 2025. godine, stanovnici Krivelja organizovali su blokade puta koje su trajale više od 70 dana, zahtevajući pravednu kompenzaciju i organizovano preseljenje na bezbednu lokaciju.
Polekol i inicijativa Pravo na vodu su tokom prethodne nedelje boravili u Boru i Krivelju, kako bi iz prve ruke razgovarali sa stručnjacima, aktivistima i građanima o razmerama ovog problema. U Narodnoj biblioteci Bor održana je tribina povodom prikazivanja video eseja „Gde budućnost niče – Slučaj Bor“, zajedničkog rada kolektiva Kontekst i umetničkog dua doplgenger. Ovaj događaj otvorio je prostor za razmenu iskustava i znanja o tome kako rudarenje utiče na svakodnevni život ljudi, ali i na dugoročne perspektive razvoja ovog regiona.
Razgovori su nastavljeni kroz studijsko vođenje kroz grad Bor, gde su učesnici imali priliku da vide razmere industrijskih postrojenja i njihove neposredne posledice, a potom i u Krivelju, mestu koje danas simbolizuje borbu za pravo na dostojanstven život u uslovima intenzivnog ekstraktivizma.
Priča o Boru i Krivelju nije samo lokalna priča. Ona otvara ključno pitanje: ko snosi cenu „razvoja“ zasnovanog na intenzivnoj eksploataciji resursa? Dok se bakar i drugi metali iz ovog regiona izvoze I ugrađuju u globalne lance proizvodnje – uključujući tehnologije koje se često predstavljaju kao „zelene“ – lokalne zajednice ostaju suočene sa zagađenjem, zdravstvenim rizicima i gubitkom osnovnih uslova za život.
Zato je važno da o ovim mestima ne govorimo kao o perifernim problemima, već kao o centralnim pitanjima društvene i ekološke pravde. Bor i Krivelj nas podsećaju da borba za prirodu uvek jeste i borba za ljude – za njihovo zdravlje, dostojanstvo i pravo da odlučuju o sopstvenoj budućnosti.
