Neugledna barica u selu Brebevnica krije biološko blago. To je lokalitet sa najvećim brojem jedinki dugonogog velikog mrmoljka (Triturus ivanbureschi), u Srbiji, kako skreće pažnju dr Maja Ajduković, batraholog, koja se bavi izučavanjem i očuvanjem ove vrste. Dugonogi mrmoljak se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta životinja u Republici Srbiji, a štite ga i Bernska konvencija i Direktiva o staništima.
Burešov dugonogi veliki mrmoljak živi na svega nekoliko mesta u Srbiji. Jedno od staništa ove strogo zaštićene vrste, Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, je gotovo sasvim uništeno radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex“, upozoravaju ekološka udruženja Jerma i Polekol, ali i naučnici. Ovo stanište će i sasvim nestati – ako se javnost ne pobuni a institucije ne povuku konkretne poteze da zaštite naše prirodno nasleđe.
„Genetički čiste populacije ove vrste u našoj zemlji zabeležene su upravo na ovom, i lokalitetu u opštini Bosilegrad. Zato su u pitanju populacije od posebnog konzervacionog značaja i značaja za biodiverzitet naše zemlje. One su izuzetno osetljive na ekološke i antropogene faktore ugrožavanja”, kaže dr Ajduković. Umesto da se ovakva lokacija strogo čuva, ona se brutalno uništava. „Krčenjem vegetacije uništena su kopnena staništa strogo zaštićenih divljih vrsta, koja one koriste van reproduktivnog perioda, kao i za prezimljavanje“, konstatuje naučnica.
Naime, početkom 2026. godine je tokom radova na izgradnji solarne elektrane „Brebex“ uklonjena sva vegetacija sa 240ha, uključujući i drveće i drugu vegetaciju oko Duboke Bare. „Pritom je potpuno zanemarena naučna činjenica da je mrmoljcima, istočnoj gatalinki i drugim vodozemcija za opstanak neophodna vegetacija u radijusu od oko 500m oko vodenog staništa. Investitor planira i da postavi solarne panele na velikoj površini, ’preskačući’ samo baru u kojoj ugroženi vodozemci tokom godine provode svega tri meseca svog života – dok im je za terestričnu fazu neophodan upravo vegetacijski pojas koji je uklonjen“, objašnjava naša sagovornica.
Aktivisti udruženja „Jerma“ su se obratili republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine. Inspekcija je izašla na teren, ali nema informacije o tome da li je na osnovu izlaska pokrenut bilo kakav proces. Polekol i Jerma su se zajednički obratili Ministarstvu zaštite životne sredine sa Zahtevom za poništenje spornih uslova zaštite i predlogom za sanaciju štetnih posledica i neodložnu obnovu staništa a od opštine Dimitrovgrad je zahtevano da se izvrše izmene PDR-a.
„Prilikom izdavanja uslova zaštite za Plan detaljne regulacije (PDR) solarne elektrane, Zavod za zaštitu prirode je izuzeo iz obuhvata plana staništa dvaju zaštićenih vrsta orhideja, ali ’zaboravio’ na stanište mrmoljaka“, pojašnjava Strahinja Macić, pravnik iz udruženja Polekol.
Nemoguće je da Zavod nije znao za postojanje mrmoljaka na lokaciji. Naime, istraživanja velikog mrmoljka na Dubokoj bari sprovode se od 2022. godine i svake godine je od Ministarstva za zaštitu životne sredine tražena dozvola za donošenje nekoliko jedinki u laboratoriju za polaganja jaja. Svake godine im je slat i izveštaj o obavljenom poslu i da su jedinke vraćene u prirodno stanište. Isto tako, Zavod za zaštitu prirode je kroz aplikaciju ‘Ternska’ imao uvid o postojanju strogo zaštićene vrste na lokalitetu Brebevnica“, kaže dr Ajduković.
