„Pre rudnika, posle štete – Ekspanzija primenjenih geoloških istraživanja i njihove posledice“ u izdanju Polekola, objašnjava kako se u Srbiji planiraju i odobravaju geološka istraživanja, ko i kako kontroliše njihov rad i zašto meštani često ostaju bez stvarnog glasa u procesima koji direktno utiču na njihov život.
„Ova tema se ne tiče samo onih koji žive blizu mjesta koje je potencijalni rudnik, ova tema se tiče svih nas“, reči su kojima je Nusreta Brunčević otvorila tribinu o uticaju geoloških istraživanja na životnu sredinu održanu pred 29. avgusta na gradskom šetalištu u Novom Pazaru. Na tribini su govorili Selma Slezović Mehović iz inicijative Ne damo Rogoznu, Dejan Vučković iz Centra za zaštitu biosfere Balkan i Iskra Krstić iz Polekola.
Brunčević je naglasila da je Polekol preko inicijative Pravo na vodu godinama prisutan u Novom Pazaru, rame uz rame sa lokalnom aktivistima. „Kada smo imali mirno okupljanje povodom zagađenja rijeke Raške, kad je u nju danima tekla crna tečnost, odnosno mazut, i kada smo u jednom trenutku vidjeli transparent ’Ko vodu brani na dobroj je strani’ Prava na vodu, nama je sve bilo lakše“, izjavila je Brunčević, zahvaljujući govornicima, ali i brojnoj publici, na bavljenju važnim temama i zauzimanju za pitanja životne sredine.
Selma Mehović iz inicijative Ne damo Rogoznu je navela da su geološka istraživanja, rudarske bušotine, kao i velika netransparentnost rudarskih firmi u vezi sa njihovim aktivnostima pokrenula meštane da se zabrinu za sudbinu planine Rogozne. „Mi smo imali situaciju da smo morali da pratimo i snimimo džakove sa isplakom koji su samo bačeni na jedno privatno imanje u blizini Novog Pazara“, ilustrovala je Mehović. „Samo saznanje kako se rudarske firme ponašaju u istraživačkoj etapi nam je pokazalo da će, ako dođe do otvaranja rudnika, biti samo gore“, naglasila je aktivistkinja. Mehović je dodala da se teritorija koju zahvata finalna faza istraživanja nalazi direktno iznad izvora pijaće vode od kog u potpunosti zavise lokalna sela. Građani su se, podsetila je, okupili u velikom broju, organizovali u patrole, i zasad uspeli da uspore razvoj Projekta Rogozna kompanije Zlatna reka, ćerke-firme međunarodne korporacije Strickland Metals.
„Mi smo ćetiri godine posle početka istraživanja saznali da se nešto radi na Malkoj Golaji; dotad nismo imali pojma šta se dešava“, izjavio je šumarski inženjer Dejan Vučković, osnivač Centra za zaštitu biosfere Balkan iz Zaječara. Bušotine su uglavnom duboke od 1500 do 2200 metara, a neke, izgrađene nakon 2024. godine su međusobno udaljene i samo dva metra. Ove godine je bagerima, bez dozvole, iskrčeno i 12 hektara šume. Uprkos reakciji šumarskog inspektora, Ziđin je nastavio sa radovima, naveo je Vučković – ali je bio prinuđen da ih zaustavi nakon što im je odbijena žalba. „Ovo vam kažem jer se iz toga vidi da narod i angažovanje pojedinaca može da doprinese tome da neki radovi stanu“, konstatovao je govornik.
„Najveće blago Zaječara je voda“, dodao je Vučković Grad leži na pet vdonosnih slojeva, od 100 do 500 metara dubine, i iz kojih se snabdeva čak 40 javnih česmi s pijaćom vodom. Istraživačke bušotine te slojeve ugrožavaju, je dovode do rizika da se otrovne vode iz nižih slojeva pomešaju sa pijaćom vodom iz viših, objasnio je Vučković, osvrnuvši se i na nadeksploataciju vode iz Crnog Timoka za potrebe rudarenja, kao i na presušivanje vode u Nikoličevskoj banji. „Nemojte imati sumnju da rudastvo uništava vode. Kada izgubite vode – izgubili ste sve“, zaključio je Vučković.
„Naš dugogodišnji rad na zaštiti ljudskog prava na vodu i zaštiti voda u Srbiji i regionu se proteklih godina prepleo i povezao sa radom na temi ekstraktivizma“, podsetila je Iskra Krstić iz Polekola. Ona je konstatovala da je fascinantno koliko među aktivistima ima znanja, ali i koliko je objektivne podatke teško preneti široj javnosti u okolnostima sve manjih medijskih sloboda, navodeći da je to jedan od motiva za izdavanje poblikacije „Pre rudnika, posle štete“, koju je Polekol objavio ove godine. Važno je da ljudi razumeju kako izgledaju geološki slojevi, gde je voda kakva kakve probleme stvara ne samo otvaranje rudnika već i primenjena geološka istraživanja. „Kako funkcionišu geološka istraživanja? Koji su ekološki i društveni rizici koje ona sa sobom nose? Zašto dolazi do problema i incidenata? Da li je moguće da to niko ne prati, gde su ti inspektori, gde su te institucije i ko uopšte i kako izdaje dozvole? Zbpog svih ovih pitanja smo napravili ovaj pregled“, navela je Krstić.
Neki od najvećih problema koje sa sobom nose geološka istraživanja se tiču voda, naglasila je Krstić: „Tamo gde dođe do kopanja, tamo gde se dovuku mašine; tamo gde se naprave pristupni putevi, iskrči se šuma, izlije se nafta koju koriste vozila; tamo gde dođe do promene pritiska u vodonosnim slojevima pa presušuju izvori i bunari a meštani ne znaju šta ih je snašlo jer ostaju bez pijaće vode ili se ona zagadi spoljnim supstancama ili mešanjem sa dubljim slojevima vode, ili se na površinu izvuku otrovne materije; ili u slučajevima kada se isplaka iz bušotina, kao u istočnoj Srbiji i na Rogozni, direktno ispumpava u reke ili se u džakovima ostavlja bilo gde, mimo zakona – tamo su najupadljiviji rizici“, skrenula je pažnju Krstić predstavljajući istraživanje „Pre rudnika, posle štete“, koje se u online obliku može naći na sajtu Polekola.