Autorski tekst Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je u februaru dobilo upit od Organizacije za političku ekologiju Polekol da, ukoliko je u mogućnosti, pomogne odbranu reke Studenice tako što bi ornitolozi Društva sastavili prilog za dopis Sekretarijatu Bernske konvencije u pogledu nalaza ptica na donjem toku Studenice koji je ugrožen planiranom izgradnjom MHE Studenica S4 Gradina. Bilo je potrebno uraditi dokument na engleskom jeziku uz interpretaciju do sada prikupljenih podataka i stručno mišljenje u vezi sa ovom problematikom.
Izgradnjom brane (visina 30m, širina u kruni 100m) na profilu koji je lociran na oko 6530 metara uzvodno od ušća Studenice u Ibar, formiraće se akumulacija čija će se kota normalnog uspora tokom eksploatacije održavati na koti 404 m. n. m. Dužina akumulacije pri srednjem višegodišnjem proticaju od 6,96 m3/s iznosi oko 1400 metara. Zapremina akumulacionog prostora pri koti normalnog uspora iznosi oko 467.400 m3.
Analizom baze podataka prikupljenih u radijusu od 500m oko razmatranog područja, ustanovljeno je prisustvo najmanje 102 vrste ptica, a najviše podataka prikupio je Miroslav Milićević, lokalni član Društva. Većina navedenih vrsta su strogo zaštićene ili zaštićene vrste, a među njima dominiraju šumske i vrste mozaičnih otvorenih staništa. Ipak, među navedenim, svakako da je najznačajnija vrsta ptice na Studenici vodenkos (Cinclus cinclus), jedina pevačica koja se hrani vodenim beskičmenjacima tako što roni i lovi ih oko kamenja na dnu. S obizrom na to da u zagađenim i mutnim vodama ne mogu loviti, niti može opstati raznovrsna fauna insekata, vodenkosovi predstavljaju indikator očuvanih planinskih reka.
Studenica sa pritokama je, pored severnije Lopatnice, jedina preostala nezagađena i nezacevljena reka u slivu Ibra gde se u većem broju gnezde vodenkosovi, dok su joj glavne pritoke uveliko u cevima (Grajićka reka, Brevina, Savošnjica). Na osnovu podataka sa zimskog brojanja ptica vodenih staništa na Studenici tokom 2020, 2021. i 2026. godine i ekstrapolacije na celokupni vodotok, procenjuje se prisustvo 200-300 primeraka vodenkosova od kojih je najveći broj prisutan u donjem toku koji je sada ugrožen potapanjem. Upravo zato je nužno očuvati reku Studenicu u što izvornijem obliku jer ona trenutno predstavlja poslednji pravi refugijum za vodenkosove u ovom delu Srbije.
Na osnovu različitih negativnih faktora moguće da je brojnost vodenkosova u Srbiji već opala na ispod 2.000 parova, a to je veličina populacije jednog manjeg sela u Srbiji. Projekti poput delimičnog potapanja Studenice dodatno ubrzavaju nestajanje ove vrste jer ugrožavaju i gnezdilišta i zimovališta vodenkosova, a menjaju i hemizam same reke.
S obzirom na značaj reke Studenice kao jedne od poslednjih većih, čistih i očuvanih reka u Srbiji, te moguće najznačajnije reke za gnežđenje i zimovanje nacionalno ugroženog vodenkosa, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije oštro se protivi daljoj degradaciji reke!
