Održivi turizam u Srbiji samo uz podršku lokalnih zajednica

U četvrtak, 9. decembra Zelena evropska fondacija u saradnji sa organizacijom za političku ekologiju Polekol organizovala je onlajn panel diskusiju pod nazivom  “Preko vrednosti do bogatstva – Održivi turizam u Srbiji”.   

Iako je turizam prepoznat kao privredna grana koja itekako utiče na razvoj ekonomije i otvaranje novih radnih mesta, iskustvo pokazuje da je njegov uobičajeni način razvitka i poslovanja poguban po životnu sredinu i sve nas. Porast kapaciteta vrši veliki pritisak na prirodna bogatstva i dovodi do različitih negativnih uticaja na prirodne specifičnosti podneblja. Sa druge strane, poslovi koje masovni turizam danas generiše su uglavnom sezonski, dok većina prihoda odlazi malom broju velikih kompanija i hotelskih lanaca, što ne doprinosi razvoju lokalnih zajednica. Važno je napomenuti da trendovi u proteklih par godina pokazuju da se turisti sve više opredeljuju za aktivan/pasivan odmor u prirodi, u predelima okruženim zelenilom, što dalje od gradske gužve. Povrh svega, pandemija virusa Covid-19 je znatno uticala na način na koji putujemo i primetno je da se ljudi, umesto masovnog, sve više interesuju za turizam manjih razmera, koji podrazumeva manje socijalne interakcije i uživanje u prirodi.

Upravo smo kroz projekat “Pravičan i ugljenično-neutralan turizam” zajedno sa 6 drugih organizacija iz Evrope (FREDA iz Austrije, Institut za političku ekologiju (IPE) iz Hrvatske, Udruženje “Sunrise” iz Severne Makedonije, Fundació Nous Horizons iz Španije i Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara “Zajedničko” iz Srbije) istraživali načine na koje se turizam, kao privredna grana, može transformisati ili/i izgraditi u održivu industriju koja će, ne samo doprineti razvoju lokalne zajednice i ekonomiji, već i istovremeno očuvati prirodna bogatstva za neka buduća pokolenja.

Srbija je zemlja koja obiluje prirodnim lepotama i ima ogroman turistički potencijal. Sa panelistima smo razgovarali o tome na koji način možemo bolje da ga iskoristimo za razvoj održivog turizma, ali i o  trendovima i praksama iz regiona. Ono oko čega su se panelisti složili je da je održiv razvoj turizma neophodan kako bi se očuvali autentičnost i lepota, a istovremeno omogućio ekonomski razvoj turističkih regiona. Za to su neophodni jasni planovi i strategije razvoja, kako na republičkom, tako i na regionalnom i lokalnom nivou, uz obavezno uključivanje lokalnih zajednica kao glavnih aktera – kako planiranja tako i sprovođenja različitih projekata, rame uz rame sa državnim institucijama (relevantna ministarstva, turističke organizacije, opštine, itd.). 

“Kako bi se popularizovao ovakav vid turizma, ljudi treba da razmišljaju o alternativnom i paralelnom udruživanju. Ovakvi formati su vrednosno orijentisani i antikapitalistički u svojoj suštini, i nastaju kao odgovor na savremene politike masovnog turizma i ekonomije… To su neinvanzivni sistemi upravljanja prirodnim bogatstvima i dobrima, od čega najveću korist imaju lokalne zajednice… U sistemskom smislu, ne bi smela da izostaje podrška kada se inicijative pokažu dobrim”, zaključila je Milica Kočović, naučna saradnica na Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, koja kroz specifično-razvijenu prizmu razmatra potencijale za razvoj održivog turizma na Staroj Planini;

Govorili smo o tome kako se u Srbiji upravlja prirodnim dobrima i osvrnuli se na prakse privatizacije koje se često predstavljaju kao najbolje rešenje. 

“Najvažnije je osnažiti lokalne zajednice koje nikako ne žele da idu u smeru razvoja masovnog turizma  – već upravo u smeru razvoja turizma malih razmera. Poenta je na razvoju lokalnih domaćinstava koja neće primati na hiljade već mali broj turista, koji zaista mogu doživeti autentični duh mesta u koje su došli… Ovom prilikom bih pozvala lokalne inicijative i zajednice da se aktivno uključe, da traže načine da se njihov glas čuje, i da se protive privatizaciji banja i drugih kompleksa. Umesto punjenja džepova privatnih investitora subvencijama za razvoj koje su predviđene od strane države, taj bi novac mogao direktno da se investira u edukaciju, razvoj i osnaživanje lokalne zajednice i lokalne razvojne planove”, podvukla je Katarina Lević, istraživačica PolEkol-a, koja je izučavala banjski turizam u Srbiji;

Pored planinskog i banjskog turizma, govorili smo i o održivoj ponudi u prestonici.

“Treba da se pita lokalno stanovništvo u kom smeru će grad da se razvija jer promene moraju biti u skladu sa životom koji živimo, a ne samo sa ciljem da se dovede što više turista u Beograd. To bi bile, npr. iznajmljivanje bicikala, više ulaganja u gradski prevoz zarad boljeg kretanja u gradu, pitanje građanima kako se osećaju povodom različitih urbanističkih projekata – ali da se zaista pitaju, ne samo na papiru, zatim osposobljvanje ljudi koji izdaju stanove da to rade na legalnije načine…. Dakle pričamo o održivom životu u Beogradu za sve nas”, bio je zaključak Elene Petrovske istraživačice Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara “Zajedničko”, koji se bavio istraživanjem održive turističke ponude u glavnom gradu.

Bilo je reči i o praksama u regionu uz osvrt na to kako Srbija stoji u odnosu na svoje susede kada je reč o održivom turizmu.

“Svi moramo nastaviti da lobiramo da se ovaj koncept dalje razvija i više da pričamo o dobrim primerima i kod nas i kod vas. Glavni razlog nerazvijenosti održivog turizma je nedostatak koncepta u kom smeru on treba da se razvija. U Ohridu se, npr. vodi borba protiv ljudi koji bi izgradili komplekse na svakom metru obale Ohridskog jezera… Glavno opredeljenje i koncept razvoja moraju biti podržani od strane nacionalne vlade, ali i lokalnih i regionalnih vlada i odbora”, rekao je za kraj Stevche Dechev iz Udruženja “Sunrise” iz Severne Makedonije, koji je učestvovao u istraživanju primera upravljanja zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima u Ohridu.

Čitavu diskusiji možete pogledati klikom na LINK.