Pravo na vodu na izložbi Zamišljene granice

Vodožder

Dizajn zastava Jana Danilović, fotografija Sara Ristić, tekst Pravo na vodu

Iako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija prepoznala pravo na vodu kao ljudsko pravo 2010. godine. Uprkos tome što je ono implicirano i u starijim konvencijama koje formalno garantuju čovečne uslove života svima, uključujući i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima – milijardu ljudi na planeti danas nema pristup vodi. Nedostatak vode najčešće pogađa već ugrožene, kao što su izbeglice. Pravo na vodu mora da bude univerzalno ljudsko pravo, što znači da svi ljudi, bez obzira na to kakav je njihov status, treba da imaju pristup vodi u svakoj državi na svetu. Izbeglice – ljudi koji napuštaju svoju zemlju zbog rata, gladi ili drugih društvenih problema – često nemaju nikakav pravni status i zbog toga nijedna država ne oseća obavezu da im obezbedi ono što im kao ljudima pripada, a najosnovnije je – hrana i voda. Pred vama je slika iz jednog kampa u Srbiji, gde možemo videti da su ljudi primorani da piju neispravnu i verovatno opasnu vodu kako bi ugasili žeđ, taj strašni osećaj sa kojim nijedno živo biće ne bi smelo da se suočava. 

Dok se pojedinci zadržavaju na granicama i bore za svoje živote, kapital prelazi granice kako bi se umnožio. Spajaju se velike privatne kompanije koje vrše vodosnabdevanje u zemljama širom sveta. Tako nastaje gigantska struktura koja vodu posmatra kao izvor zarade, kao robu koja donosi profit. Zemlje koje su već osetile posledice ovakvog pristupa vodi se oslobađaju iz ruku eksploatacije i vraćaju u ruke zajednica, ali kompanije se ne predaju. Spajanjem postaju jače i kreću dalje, prelaze granice u potrazi za novim vodovodima koje će usisati – privatizovati. Takav odnos prema vodi je u direktnom sukobu sa idejom o vodi kao univerzalnom ljudskom pravu. Na države mnogo više utiču kompanije nego deklaracije. Borba za vodu je zbog toga nužno i borba protiv privatizacije. Moramo se boriti protiv svake nove i rekomunalizovati prethodno privatizovane vodovode.

***

Svet u kome svi imaju pravo na vodu je svet u kome i najugroženiji imaju pristup ispravnoj pijaćoj vodi. Da bi to bilo moguće, vodosnabdevanje i upravljanje vodnim dobrima mora biti u rukama građana, ljudi kojima ta voda pripada, a ne korporacijama koje bi da vodu prodaju za profit. Vreme je da pravo na vodu stvarno postane univerzalno ljudsko pravo!