“Za vodu se moramo boriti zajedno” – tribina “NaVodno pravo” u Zrenjaninu

Organizacija za političku ekologiju Polekol je u kongresnoj sali hotela Vojvodina u Zrenjaninu, u utorak 26. jula. organizovala tribinu pod nazivom “NaVodno pravo”. Na tribini se diskutovalo o trenutnom stanju sa vodosnabdevanjem u Zrenjaninu a ovom prilikom je predstavljeno i Polekolovo istraživanje o pravu na vodu u Srbiji. Na tribini su govorili: Miroslava Pudar (novinarka Danasa), dr Aleksandar Stevanović (Institut za socijalnu medicinu, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu), Dragana Popović (Građanski preokret) i Žaklina Živković (Pravo na vodu).

Kao autorka dela istraživanja, Žaklina Živković je pojasnila zašto je istraživanje predstavljeno prvi put baš u ovom gradu. “Došli smo u Zrenjanin da vas podržimo u borbi za vodu, jer znamo koliko ona ovde dugo traje i koliko je teška”.

Istakla je da su problemi sa pristupom vodnim dobrima i na nacionalnom nivou došli u fokus javnosti mnogo brže nego što se očekivalo: “Kada smo počeli da se bavimo ovom temom iz ugla klimatskih promena, zaštite voda od zagađenja i pravu na vodu uopšte, mali broj ljudi je razumeo o čemu pričamo. To je za širu javnost bila tema koja čeka generacije koje dolaze, a prioritet se davao ekonomskim temama – kao jedinim egzistencijalnim pitanjem. Mi smo sve vreme ukazivali na to da nema egzistencije ako nemamo zaštitu životne sredine i ako nema očuvanja javnih dobara.”

Živković je navela da postoji nekoliko nivoa problema kada pričamo o ugroženosti voda, a dva je posebno istakla: “Suočavamo se sa globalnom krizom vodnih dobara, jer se Srbija nalazi na mestu koje je veoma ugroženo sušama. Mi već sada imamo velike periode suša i kratke periode velikih kiša, odnosno poplava koje su podjednako ugrožavajuće za vodosnabdevanje i za život. Sa druge strane, naš “lokalni” problem je neodgovornost institucija i nepostojanje integralnog upravljanja vodnim dobrima”.

Na pitanje zašto je čista pijaća voda važna za zdravlje, doktor Aleksandar Stevanović naglasio je da je neophodno da to pitanje sagledamo iz ugla zajednice i društva: “Ako uzmemo pojedinca i potpuni izostanak pristupačne higijenski ispravne vode za piće – postoje različiti načini na koje taj problem utiče na osobu. Taj neko može da kupuje flaširanu vodu, da kupi filtere, može na kraju krajeva i da promeni prebivalište što često i dešava. Međutim, kada sagledamo taj problem iz ugla zajednice i društva problem postaje mnogo širi. Nе pogađa isto problem nekog ko je mlad i ko je star, nekog ko je zaposlen i ko je nezaposlen, nekog ko je obrazovan i manje obrazovan, dakle opterećenje koje izostanak higijenski ispravne pijaće vode pravi na društvo se ne raspoređuje ravnomerno. Razlog zašto se problem ne rešava tako brzo je upravo zato što ne delimo svi ravnomerno ovu izuzetno tešku situaciju, naročito danas kada imamo temperature preko 40 stepeni. Pitanje vode je pitanje ljudskog dostojanstva i blagostanja, nalazi se u srži zdravlja”.

Sa njim se složila i Dragana Popović iz Građanskog preokreta, koji se godinama aktivno zalažu da Zrenjanin dobije ispravnu pijaću vodu. Dragana je istakla da cilj građanskog aktivizma nije da građani znaju šta su konkretna tehnološka rešenja već da podstiču institucije i nadležne da rade svoj posao u korist građana.

„Postavljamo pitanja, tražimo odgovore a podnosili smo i krivične prijave zbog toga kako se u Zrenjaninu postupalo u vezi gradnje fabrike vode. Očekujemo kao građani i aktivisti da donosioci odluka budu ozbiljni i odgovorni.”

Popović je posebno navela nekoliko kritičnih tačaka kada govorimo o Zrenjaninu: “Voda je javno dobro, pripada svima nama i nije dobro što je menjan zakon o komunalnim delatnostima, što su postupci u odlučivanju netransparentni i što je dozvoljeno da se privatnici bave proizvodnjom pijaće vode kao u slučaju Zrenjanina“, objasnila je Popovićeva.

Miroslava Pudar, novinarka Danasa, dala je retrospektivu izjava i obećanja političara o problemu vodosnabdevanja u Zrenjaninu, za koji kaže da traje i pre zabrane 2004. godine. “Bolje da se smejemo nego da smo tužni, jer smo tužni svaki put kad odvrnemo česmu. Od toga da ne treba ništa da brinemo, kako to neće nikoga da košta, to će investitor da plati itd. Potpisan je ugovor sa čuvenim Italijanima. Od Italijana smo stigli do nekog menadžera iz Beograda koji je nama novinarima na pitanje „A šta ako to ne bude funkcionisalo?“ rekao „Pa uzećemo čekić i razbićemo“! To je jedna izjava koju smo svi zapamtili. Ana Brnabić je u Zrenjaninu rekla da ne brinemo ništa, da postoje čvrsta obećanja da će taj pogon uskoro početi da radi u tom pogonu koji je izgrađen. Nakon te izjave, na svakih 6 meseci imamo izjave da će to proraditi, ali izgleda da će raditi taj čekić. Premijerka se svaki put sve više ograđuje, kaže da će to morati investitor da plati investitor mora da bude odgovoran itd. Tako smo došli do ove godine, došli smo do nekih novih investitora i do nekih novih kredita. Čak je i premijerka vrlo obazriva, ona kaže: „Nadamo se da će ovo biti kraj problema i da će ovo biti kraj ove sage“. Ja mislim da ova izjava govori sve” zaključila je Pudar.

Kompletno istraživanje možete pronaći ovde.