Razbistrivanje: Žene u prvim redovima ekološke promene

Prvi panel konferencije Razbistrivanje bio je posvećen solidarnosti i jačanju ženskog glasa u očuvanju za odgovorno i pravedno upravljanje prirodnim dobrima, u skladu sa misijom Mreže žena za prirodu u Srbiji.

Okupljenima u prostoru Miljenko Dereta i publici na društvenim mrežama obratile su se Žaneta Gregorova, koordinatorka programa Ekologija u HBS iz Češke, Alma Midžić, istraživačica u domenu analize zajedničkih dobara iz Bosne i Hercegovine i Marija Simić Savić, osnivačica udruženja Ekomar iz Kragujevca, a razgovor je moderirala Iskra Krstić. U planu je bio i razgovor sa Faezom Mejer,  članicom Afričkog ekofeminističkog kolektiva, koji nije ostvaren zbog tehničkih problema.

Otvarajući panel, moderatorka Iskra Krstić, novinarka portala Mašina i članica inicijative Pravo na vodu, ukazala je na to da su žene uvek prisutne i aktivne na mestima gde je ugroženo pravo na vodu; što svojom voljom, što usled pritiska patrijarhalne kulture u kojoj živimo, koja primarno žene opterećuje obavezama održavanja života i društvene reprodukcije, upućujući ih stoga i na čuvanje prirodnih dobara. I pored svega što čine, kako je naglasila, često ostaju osujećene u tome da u svojoj borbi preuzmu vodeće pozicije, slabije su vidljive i suočavaju se sa disproporcionalno većim problemima od svojih saboraca. Moderatorka je ukazala na to da je upravo iz potrebe da žene solidarno pomognu jedne drugima, osnaže se i ostvare veću vidljivost i uspehe u borbi za očuvanje prirodnih dobara i nastala mreža žena za životnu sredinu.

Mreža žena za prirodu je nastala 2020. kao logičan korak u razvoju ekološkog aktivizma u Srbiji, pojasnila je Marija Simić Savić. Prvobitno je na jednom okupljanju u Kraljevu ona formirana kao Mreža žena za reke.

„Međutim, kako su u Srbiji postajali sve vidljiviji i drugi ekološki problemi, kako su nastajale nove inicijative i organizacije u kojima su žene bile aktivne, tako je mreža narasla i postala ono što je danas – mesto okupljanja svih aktivistkinja koje se bore za životnu sredinu i prirodu – bilo da govorimo o borbi protiv rudnika, investitorskog urbanizma, zagađenja vazduha, seče šuma“, objasnila je Simić Savić.

Mreža konstantno raste, naglasila je, tako da joj na svakom sledećem sastanku pristupaju nove članice. Ona je izjavila da joj je posebno zadovoljstvo što su članice mreže i žene koje tek počinju, kojima mreža služi da oslobode svoju snagu i izbore se „za svoje mesto u ovom muškom svetu“.

U prvom delu panela govornice su publiku upoznale sa kontekstom u kom deluju i osnovnim problemima sa kojima se suočavaju i protiv kojih se bore.

Marija Simić Savić, članica komiteta koji koordiniše rad Mreže žena za prirodu, je u prvom izlaganju predstavila udruženje Ekomar iz Kragujevca, posvećeno očuvanju vodnih dobara ovog grada, čija je osnivačica. Udruženje Ekomar se, kako je precizirala, proteklih godina posvetilo očuvanju lokalnih akumulacija, a naročito Gružanskog jezera iz koje se Kragujevac snabdeva vodom za piće.

„Ili ćemo uraditi nešto na tome da ovu akumulaciju sačuvamo, ili će nam se ponoviti situacija sa akumulacijom Vrujci koja je bila izbačena iz sistema vodosnabdevanja jer su antropogeni pritisci na ovu akumulaciju ogromni, a briga za nju nikakva“, navela je Simić Savić.

Gruža je ugrožena neadekvatno korišćenje i nedostatak kontrole aktivnosti u zonama sanitarne zaštite. Naime, u onome što bi trebalo da budu prva i druga zoni sanitarne zaštite dešava se velika poljoprivredna aktivnost, voda se koristi za navodnjavanje i zagađuje se pesticidima, a u prvoj zoni sanitarne zaštite postoji i veliki broj objekata koji ne bi smeli da se grade na tom području.

Ona je podsetila na to da Kragujevac nije područje bogato vodama, zbog čega je posebno važno da se sačuvaju ograničeni vodni resursi kojima raspolaže. Trenutno, kako Simić Savić navodi, postoje najave da će se izraditi novi prostorni plan i situacija dovesti u red, ali još nema izvesnosti da će se to i desiti.

Simić Savić je skrenula pažnju na to da goreći problemi, koji zahtevaju pažnju, sprečavaju aktivistkinje u tome da se posvete dugoročnom planiranju i radu na tome da buduće generacije razviju plemenitiji i održiviji pristup prirodnim dobrima.

„Mi smo se organizovali 2015. sa idejom da radimo na edukaciji mlađih naraštaja, želja nam je bila da oni budu generacija koja će živeti održivi način života. Nažalost, kao i većina lokalnih inicijativa, zbog nedostatka ljudi nemamo kapaciteta da pokrijemo sve što želimo, i onda se kao prioritet nameće rešavanje konkretnih ekoloških problema“, objasnila je Simić Savić.

Na obrazovanju i osnaživanju žena, uz bavljenje tekućim problemima iz domena zaštite životne sredine, uspeva da radi mreža žena iz Češke, koja je počela kao mala Fejsbuk grupa, a danas ima 300 članica. Mreža mladim aktivistkinjama omogućava obrazovanje u domenu korišćenja digitalnih tehnologija, unapređujući vidljivost žena i tema kojima se one bave. Pored mladih okuplja i iskusne aktivistkinje i stručnjakinje, žene koje se bave komunikacijama i one koje rade sa lokalnim zajednicama.

Mreža žena koje se bore protiv klimatskih promena, objasnila je Gregorova, takođe služi za organizovanje i veću vidljivost događaja, kao i za organizovano nastupanje na drugim događajima. Primera radi, kako kaže, kada se radio klimatski plan Praga, radila su ga tri muškarca. Članice mreže su reagovale na to, organizovale se i zajedno nastupile na javnoj raspravi, i postavile pitanje reprezentovanosti žena i njihove perspektive u tom planu, što je, kako kaže imalo veliki uticaj na zajednicu.

Pored već pomenutog HBS programa Ekologija, Žaneta Gregorova koordinira i Women Climate Network. Radi i kao nezavisna novinarka za pitanja zaštite životne sredine, a prošle godine je inicirala je i vodila istraživački projekat o ekološkom pokretu u Češkoj sa pitanjem: Da li je ovaj pokret uopšte feministički?

Ona je u izlaganju naglasila da su kroz istraživanja članice zapazile da da čak i u civilnom sektoru žene u nekom periodu najčešće u vreme porodiljskog odsustva, „nestaju“ iz aktivizma, i nikada se ne vrate, ili se suočavaju sa preprekama. Mreža žena za klimatske promene je zato razvila preporuke kako da se olakša ženama da ostanu aktivne i istraju u svom radu.

Na tezu da je mnogo resursa pod konstantnim napadom i da situacija zahteva simultanu borbu na više frontova nadovezala se Alma Midžić, istraživačica koja godinama aktivno učestvuje u borbama protiv raznih oblika eksploatacije prirodnih resursa u Bosni i Hercegovini i podržava rad Koalicije za zaštitu rijeka BiH.

Ona je naglasila da se danas, usled ratne i ekonomske krize, pronalaze izgovori za veću eksploataciju. Na strani aktivista, po njenoj oceni, nedostaje analitičkog znanja i poznavanja javnih politika koji bi im omogućili bolju poziciju u osporavanju štetnih projekata, zbog čega se odlučila da svoja znanja obogati interdisciplinarnim master studijama “Zaštita od prirodnih katastrofa”, na kojima piše završni rad na temu “Vodosnabdijevanje u tranziciji”.

Midžić je naglasila da borba za reke treba da bude prva stepenica ka razgovoru o tome kako da zaštitimo vodna dobra i kako da ostvarimo demokratsku kontrolu nad njima, ocenjujući da je to deo zahteva i borbe protiv ekstraktivizma u zemljama periferije. Onaje upozorila i na to da u zemljama u regionu koje su, poput BiH, bogate vodom, u javnosti nedostaje svesti o tome da je voda aktuelno krizni resurs, zbog koga ne samo da će se voiti ratovi, već su se već i vodili.

Moderatorka je skrenula pažnju na to da svi pomenuti probemi, mada naizgled raznorodni, imaju korene u istim manjkavostima aktuelnog društvenopolitičkog sistema. U nastavku panela govornice su se dodatno fokusirale na pitanje položaja i uloge žena u njihovim organizacijama i borbi za zaštitu prirodnih dobara uopšteno, a u završnom govorile o tome u kakvom svetu bi želele da žive i za kakav se bore. Panel je završen razgovorom sa publikom i odgovorima na inspirativna pitanja prisutnih. Čitav razgovor možete pogledati ovde.