Borba se nastavlja: Zajedno do prava na vodu

Pet ekoloških lidera i liderki iz pet država regiona govorilo je na panelu “Razbistravanje – zajedno do prava na vodu”, održanom 3. septembra 2022. godine, o načinu na koji treba da se organizujemo, suočavamo sa izazovima i budemo solidarni kako bismo ostvarili zajedničku misiju – da svi imamo pravo na vodu.

Iva Marković iz inicijative Pravo na vodu na početku se osvrnula na probleme u vezi sa vodosnabdevanjem u Srbiji, koji su bili motiv za udurživanje aktivista širom zemlje.

• Prirodna dobra su na udaru i jako je važno da imamo nekakav odgovor na to, jer ako ne želimo da ih besomučno eksploatišu, i da nam se uskraćuju prava na pristup zdravoj vodi, moramo da smislimo način kako se deluje i bori.

Kako je dalje navela, naša izvorišta su privatizovana, mineralne lekovite vode su privatizovane, 86% stanovništva u Srbiji nije pokriveno nikakvim tretmanom otadnih voda, a pristunan je i problem sa minihidroektranama.

• Kada smo shvatili da je voda resurs kojim moramo da se bavimo, možda je već bilo kasno. A sada je ta tema toliko prisutna i susrećemo toliko ljudi koji potpuno jasno pronalaze šta se dešava. Nije to samo više Zrenjanin. Mi smo došli do podatka da je negde oko milion ljudi u Srbiji povremeno ili stalno nema pristup ispravnoj pijaćoj vodi.To je ogroman i javno zdravstevni rizik, o tome se ne govori. Ko će ako ne mi da ne budemo pioniri – navela je Iva Marković.

O kampanji protiv privatizacije vodnih dobara u Sloveniji, govorila je i saborkinja, aktivistkinja Nika Kovač. Više od 680.000 ljudi, oko 86,75% svih birača sa pravom glasa, glasalo je protiv Zakona o vodama koji je predložila slovenačka vlada, koji bi dozvolio gradnju u blizini reka, jezera i mora.

• Veliki pokret se dogodio u Sloveniji. Nismo govorili o vodi samo sa aspekta zaštite životne sredine, već i iz društevene perspektive. Pričali smo o značaju javnog prostora, o pravu na čistu vodu koje je stoji u našem Ustavu, protiveći se elitama, neoliberalnom sistemu i vladi. Još se sećam, kada su potpisi predati parlamentu, političari sa desnog krila rekli su da nećemo uspeti. Raspisali su referendum usred leta,  prag bio veoma visok. Ipak, uspeli smo da pokrenemo ljude da se samoorganizuju. (…) Naša taktika je ta da treba da uvek budemo iskreni. Nismo hteli da ulepšavamo stvari. Kada je vlada to pokušavala, govorili smo im da ne govore istinu – navela je Kovač.

Iskustvo iz Albanije na panelu je preneo ekolog i biolog Olsi Nika, govoreći o kampanji “Sačuvajmo plavo srce Evrope” u Albaniji, koja se zalaže za zaštitu biodiverziteta duž albanske reke Vjosa zaustavljanjem planova za male hidroelektrane, uspostavljanjem prekograničnog nacionalnog parka i promovisanjem održivog, društveno-ekonomskog razvoja reke i okolnih područja.

• Okupili smo se prikupljajući informacije, i prva stvar je, kao što je već pomenuto, deljenje tih informacija sa ljudima kojima su one potrebne da bi reagovali. A to su definitvno lokalne zajednice. U suštini, bili smo u svim malim, zabačenim, ruralnim zajednicama i delili informacije o branama, i šta bi se desilo kada bi se izgradile. Ali u međuvremeno smo takođe delili i znanje o potencijalno drugačijem smeru razvoja zarad očuvanja ekosistema – objasnio je Nika.

Jednu lepu aktivističku priču iz Bosne i Hercegovine donela je i direktorka Ateljea za društvene promene (ACT) Lejla Kusturica, napominjući da je u julu mesecu ove godine postignut značajan uspeh zaustavljanjem gradnje MHE u jednom delu države. Ipak, Lejla napominje da borba aktivista za reke ovim nije gotova.

• Ljudi u BiH su kao i u čitaovom regionu letragični, ali onda kada su došli po reke rekli su: “Dosta”, to je ona crvena linija. Dešava se samoorganizovani otpor, onaj pravi, terenski. (…) Zašto su se desili pomaci u BiH? Jer je sve krenulo odozdo, ljudi su se udružili. Drugo, što smo uspeli da naše zajedništvo odgajamo. To vidim kao naš najveću snagu. Mislim da smo zato naterali političare da rade svoj posao.

Nakon uvodnog dela, ostatak panela bio je posvećen izazovima sa kojima se čuvari voda, ali i životne sredine uopšte, suočavaju u svojim borbama. Čini se da su izazovi, gotvo svuda, slični. Kako je Iva Marković navela, najvažniji korak jeste sticanje poverenja kod ljudi.

• Najvažnije je pridobiti ljude, jer možeš da budeš u pravu koliko god hoćeš, ali jedini uticaj je kad postoje ljudi koji imaju poverenja da je ono što govoriš stvarno važno. Pitanje poverenja je najveći zadatak i čini mi se da se ono preselilo u društvene pokrete. Kada imate tu moć da dođete u situaciju da vam neko nešto veruje imate ogromnu odgovornost. 

Sa tim je bio saglasan i Olsi Nika, dodajući da bitnu prepreku predstavlja i pridobijanje medijske pažnje, ali i sve veća migracija mladih, što onemogućava kontinuitet u borbi.

Sa druge strane, Nika Kovač se priseća trenutka kada je, tokom kampanje pred referendum, došla do zaključka da je u praksi podela na levo i desno iluzorna, te da je zapravo važno gledati na stvari iz šire perspektive.

• Kad smo započeli peticiju hteli smo da posećujemo sve partije, znali smo da su one levičarske  na našoj strani, i da ćemo se boriti da pridobijemo i desnicu.  (…) Tako mi je najveći izazov u borbi bio da shvatim da podela na levo i desno ne postoji. Tu je samo interes kompanija koje plaćaju one koji stoje na čelu socijaldemokrata, kao i one na desnoj strani. Bili smo veoma glasni, transparentni, pričali smo onda i protiv socijaldemokrata i rekli da ćemo ići do kraja.

I mlada biološkinja Andrijana Mićanović, koja radi u Crnogorskom društvu ekologa, prezentovala je način na koji su aktivisti prepoznali pokušaj devastacije reke Komarnice, izgradnjom hidroelektrane, i krenuli u njenu zaštitu.

• Imajući u vidu koliko nam je Komarnica vredna, koliko se mnogo gubi a malo dobija ovim, odlučili smo da ustanemo. U početku smo bili potpuno sami. Počeli smo sa učešćima na okruglim stolovima. Bilo je prilično teško na poćetku. Organizovali smo sami javnu raspravu u Podgorici, gde je veliki broj ljudi prvi put čuo šta se uopšte planira na Komarnici. Tu sam se veliki broj ljudi priključio.

Da ljudi moraju da imaju veru i nadu u zajednično postizanje cilja, bila je još jedna od poruka Lejle Kusturice.
Nakon pitanja publike i diskusije sa publikom, palnelisti su zaključili – borba se nastavlja.