Javna rasprava koja to nije ili kako lokalne samouprave u Srbiji sprovode participativno budžetiranje 

I najbolje ideje u različitim planovima i strategijama ostaju samo mrtvo slovo na papiru ako se za njih ne odvoje budžetska sredstva. Zato je vreme i način kreiranja ovih planova od ogromnog značaja za sve građanke i građane. Nije mali broj lokalnih samouprava koje se diče time da kreiraju svoje budžete kroz participativno budžetiranje. Da to nije uvek slučaj, odnosno da se često dešava da se učešće građana svodi na puku i minimalnu formu ili se praktično lažira, govore nam i istaknuti primeri. 

Polekol je u saradnji sa velikim brojem ekoloških organizacija i inicijativa zagovarao da se za sledeću godinu opredele veća sredstva za inspekcijski nadzor, za izrade važnih registara i generalno zaštitu životne sredine. Međutim u nekim opštinama i gradovima nismo dobili priliku da to institucionalno zagovaramo. 

Budžet grada Novog Pazara je donet skoro u poslednji čas. Javna rasprava o Nacrtu budžeta, dosta diskretno najavljena na fejsbuk stranici grada 12. decembra za taj isti dan i održana u trajanju od samo jednog dana, nije poslužila svojoj svrsi – da građani, njihova udruženja, privrednici, iskažu svoje potrebe i ideje. Prenoseći svoja saznanja i informacije od značaja za izradu bužeta oni bi na konstruktivan način doprineli izradi ovog važnog dokumenta, a on bi vernije odrazio potrebe zajednice, bolje odredio prioritete u finansiranju i uspešnije usmerio sredstva ka zadovoljenju potreba i interesa što šireg kruga građana, cele društvene zajednice i njenog razvoja. Odsustvo informisanja zainteresovanih građana i njihovih udruženja o održavanju javne rasprave znači njihovo suštinsko onemogućavanje da učestvuju u njima.

Koliko traje javna rasprava? 

Neke lokalne samouprave su se ponele u sličnom maniru – da zadovolje puku formu  – a neke i ne održavaju javne rasprave.  Prošle, 2021. godine, od 170 gradova i opština, njih 62, odnosno svega nešto više od trećine, održalo je javnu raspravu o budžetu. Najneslavniji i najapsurdniji primer (ne)održavanja javne rasprave, primera radi, ove godine imamo u Prokuplju, gde je Gradska uprava pozvala građane, udruženja i stručnu javnost na javnu raspravu o nacrtu budžeta Prokuplja samo nekoliko sati pre njenog održavanja, s tim da rasprava traje jedan sat, a da, pritom, nacrt budžeta (sic!) nije ni objavljen na sajtu Grada.

Svetli primeri su retki. Lokalne samouprave poput grada Pirota ili opštine Ćićevac su se, držeći se budžetskog kalendara, potrudile da osim preko sajta, blagovremeno i preko sredstava javnog informisanja i na druge pogodne načine pozvale građane da učestvuju u izradi nacrta budžeta. Pružile su im i stručnu podršku u smislu davanja informacija u vezi sa oblastima na koju se odnosi predloženi Nacrt. Predlozi, sugestije inicijative i komentari primali su se u toku trajanja javne rasprave preko pisarnice i posebne e-mail adrese. Po ugledu na odredbu iz Poslovnika Vlade RS, javna rasprava o Nacrtu budžeta je trajala 20 dana.

Ovo nas dovodi i do manjkavosti važećih pozitivnopravnih propisa koji ne regulišu ovu materiju i ne propisuju na nivou zakona vreme trajanja javne rasprave. S druge strane, odluka o ovome je ostavljenja JLS da je uređuju svojim statutima. Novi Pazar tako ima samo odredbu iz čl. 95. Statuta o tome da su organi grada dužni da održe najmanje jednu javnu raspravu; međutim, vreme njenog trajanja nije propisano, što je propust koji bi valjalo u narednom periodu otkloniti.

Nacrt odluke o budžetu je po pravilu vrlo kompleksan dokument čije razmatranje zahteva vreme. A ovako razuđena i velika JLS, koja je regionalni, populacioni, privredni i univerzitetski centar, s puno nagomilanih problema iz prošlosti, ali još većim potencijalima za njihovo uspešno rešavanje i razvoj, nije smela sebi ovo dopustiti. Naročito imajući u vidu da je godina za nama obogatila život Novog Pazara značajnim uključivanjem građana u javne poslove i pokazala da su oni izuzetno raspoloženi za konstruktivno delovanje i aktivistički angažman usmeren na artikulisanje problema zajednice. 

Ko se o čemu pita i kako?

Zbog načina na koji je javna rasprava održana zanemaren je ruralni deo administrativnog područja grada koji tradicionalno ima višak problema i manjak mogućnosti da iskaže svoje potrebe i ideje. Opština ni o jednom aspektu procesa učešća ne informiše građane iz prigradskih naselja i seoskih sredina na optimalan način, čime ih diskriminiše, a njihovi potencijalni predlozi i projekti se ne uzimaju u obzir. Pomenuti ljudski resursi, njihova stručnost i preduzimljivost, su najveće bogatstvo koje grad ima, ali nisu iskorišćeni. Žmuri se i na spremnost dela građana, udruženja i drugih subjekata da uzmu aktivno učešće u javnom životu i doprinesu da njihov grad bude dobro mesto za život.

Istine radi, nešto se ipak pokušalo radi koliko-toliko participativnog budžetiranja i uključivanja građana u donošenje odluke o budžetu u zadnji čas – sprovođenjem anketiranja. Međutim, anketa je pokazala mnogo manjkavosti, posebno s obzirom na momenat u kom je sprovedena. Naime, u budžet je, kao predlog koji je dobio najviše glasova, unet predlog projekta koji se odnosi na čišćenje divljih deponija i postavljanje video nadzora. S jedne strane, to je potrebno, pohvalno i pokazalo se delotvornim u Čačku. S druge, uopšte nije problematizovano da nemali broj domaćinstava uopšte nema pristup organizovanom odnošenju smeća. Plan održivog razvoja grada Novog Pazara 2021 – 2030 utvrdio je da je broj domaćinstava koja imaju pristup sistemu za odnošenje smeća samo 16.500 od ukupno 28.688. Bez uspostavljanja redovnog odnošenja smeća, edukacije o značaju očuvanja životne sredine, posebnog rešavanja odnošenja kabastog i građevinskog otpada, postavljanja tabli upozorenja i onih sa motivišućim porukama, domašaj projekta za koji će biti opredeljena budžetska sredstva ostaće skroman.

Ovaj primer nas vodi sledećem pitanju ovog teksta – dileme o tome kada je najbolje održati javnu raspravu, i to zaista o nacrtu, a ne o već faktički gotovom predlogu odluke o budžetu. Zakonom utvrđeni budžetski kalendar čini da je javna rasprava u decembru besmislena. One bi se morale održavati ranije, dok se vrše pripreme, da gradsko veće ima razuman rok da ozbiljno razmotri prispele predloge i primedbe uz stručnu podršku organa gradske uprave, javnih preduzeća i drugih. U fazi budžetskog kalendara u kojoj je ovogodišnji Nacrt odluke o budžetu utvrđen i upućen Skupštini, ni za, eventualno prispele, jako dobre predloge građana ne postoje mehanizmi da se oni stvarno uključe u predlog budžeta i glasanje.

Uz puno uvažavanje činjenice da je ovakav vid faktičkog ograničenja, ako ne isključenja javnosti dobrim delom iznuđen rokom za usvajanje budžeta, on bi ipak trebalo da ostane neslavni izuzetak. Autor neće zalaziti u detaljnije preporuke za unapređenje učešća građana u donošenju budžeta, ni predloge kako da se kvalitet tog akta poboljša, jer su primeri dobre prakse već dobro obrađeni u vrlo dostupnim stručnim analizama kojih je, nesumnjivo, svesno i gradsko veće i gradska uprava. Navedimo samo da od objavljivanja nacrta do okončanja roka za dostavljanje predloga i komentara ne bi trebalo da prođe manje od 20 dana, i da bi to trebalo da bude propisano izmenama Statuta; da bi predlozi mogli da se prikupljaju elektronskom i običnom poštom, organizuju skupovi u mesnim zajednicama i sastanci sa pojedinim grupama fizičkih i pravnih lica, da se prave ankete, te da se objavljuju dokumentacione podloge i imenuju lica koje će pružati stručna objašnjenja.

Za posledicu neadekvatnog sprovođenja rasprava imamo da su najjasnije i najglasnije artikulisani zahtevi građana ove godine, koji se tiču rešavanja problema zagađenja voda i vazduha i upravljanja otpadom, te koji su u tesnoj su vezi sa izgradnjom i rekonstrukcijom komunalne infrastrukture, izostali iz budžeta: počev zahteva da se opredele sredstva za izradu plana kvaliteta vazduha za aglomeraciju Novi Pazar i sprovedu mere u skladu s njim; preko zahteva da se kompletira kanalizaciona mreže i izgradi fekalni kolektor kao pretpostavka za izgradnju PPOV; zatim, za izradu elaborata zona sanitarne zaštite vodoizvorišta; sanaciju i rekultivaciju nesanitarnih deponija Batnjik i Golo brdo; ili, pak, još ambiocioznijih zahteva za korišćenje geotermalnih i termomineralnih hidroloških resursa na području grada Novog Pazara koji otvaraju mogućnosti toplifikacije, razvoja banjskog i drugih vidova turizma itd. 

Sve su ovo, pored ostalih, složeni problemi i pitanja koja zahtevaju vreme, značajna sredstva, stručno razmatranje, planiranje i određivanje prioriteta, a pre svega – opsežnu i argumentovanu javnu raspravu. Ona je izostala, a kad se samo ovako pobroje, već biva očigledno koliko je potrebna, zar ne? 

Autor teksta: Strahinja Macić