Meštani sela Dadince kod Vlasotinca šezdeset dana na barikadama životima brane reku. Oni sprečavaju izgradnju treće derivacione male hidroelektrane na Rupskoj reci iz koje se pijaćom vodom snabdeva 15.000 ljudi. Ovog petka su im u solidarnu posetu došle inicijativa Pravo na vodu i Hrabre žene Kruščice iz Bosne i Hercegovine, koje su svoju reku takođe branile na barikadama – čak 505 dana i noći.
Lokalno stanovništvo se izgradnji svih MHE na Rupskoj reci glasno protivi još od 2014. godine. U tome u poslednje dve-tri godine imaju znatno više uspeha nego ranije. Lokalna samouprava je pod pritiskom građana 2019. donela odluku da izbaci male hidroelektrane iz prostornog plana (koja nije sprovedena), da bi 2021. na inicijativu udruženja Bitka za Vlasinu, Skupština opštine konačno izglasala Odluku o zabrani gradnje derivacionih MHE. Nažalost, investitor koji želi da na Rupskoj reci gradi već treću, MHE „Besko“, ušao je u proceduru izdavanja dozvola pre ove odluke lokalnog parlamenta.
Zavod za zaštitu prirode procenjuje da bi, ako se izgradi i MHE „Besko“, tri četvrtine vode iz ove nekada kristalno čiste reke zauzeli hidrotehnički objekti. Dadinčani i aktivistička udruženja koja im pružaju podršku, Bitka za Vlasinu i Pravo na vodu, su odlučni u tome da takav scenario ne dozvole. Institucije su ih do nedavno ignorisale. Konačno, pre nekoliko nedelja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je pokrenulo postupak preispitivanja građevinske dozvole, za koju postoje jasni dokazi da je pravno neadekvatna.
U udruženju Bitka za Vlasinu kažu da Opština Vlasotince nastavlja sa opstruktivnim i manipulativnim delovanjem u vezi sa celokupnom procedurom za izdavanje dozvole za MHE „Besko“. Krajnje neodgovorno, kršeći Statut i Zakon o lokalnoj samoupravi, Opštinsko veće ne saopštava odluku sopstvene komisije koja je preispitala ovaj slučaj. Uprkos brojnim dokazima, predsednik opštine i ujedno predsedavajući Opštinskog veća ne pokreće proceduru protiv načelnika Opštinske uprave i odgovornih u Odeljenju za urbanizam zbog brojnih zakonskih neregularnosti u postupku izdavanja i izmene građevinske dozvole investitoru Water Green Energy. Aktivisti će nastaviti zajedničku borbu za Rupsku reku svim institucionalnim i drugim dozvoljenim sredstvima.
„Od silnih ekoloških problema do javnosti teško stiže i vapaj planinskih reka, ali mi ih sigurno nećemo zaboraviti! Borimo se institucionalno već godinama, a blokade i protesti su nužna posledica ćutanja i neodgovornosti tih institucija. Pored odgovornosti pred zakonom, moramo da apelujemo i na odgovornost pred narodom koji na svojoj koži oseća bezočno gaženje javnih dobara privatnim interesom, za šta su male hidroelektrane klasičan primer“, izjavila je Iva Marković, iz inicijative Pravo na vodu.
„Našu rijeku Kruščicu smo čuvale 505 dana, dan i noć, i po suncu, i po kiši i po snijegu, ne gledajući je li radni ili neradni dan. Specijalne policijske snage su nas pretukle, ali nismo odustale. I sve bismo opet. Zaustavile smo male hidroelektrane a na korak smo do konačne pobjede“, rekla je Amela Zukan, jedna od Hrabrih žena Kruščice i dodala: „Voda je život, borimo se za svu nasu djecu i zajedničku budućnost, i ovdje smo jer nas rijeke spajaju i udružuju u našoj solidarnoj borbi“.
„Nažalost u cijeloj regiji moramo da ’otimamo’ vodu, zemlju, šume i od korumpiranih političara i od pohlepnih investitora. Obični ljudi su prinuđeni da tijelima sprječavaju privatizaciju zajedničkih dobara. Ovo je jedna borba i ljudi imaju šansu samo ako se udruže u komšiluku, u selu, gradu, regiji. Zato smo tu, da iskažemo solidarnost sa čuvarima rijeka i pravde u Srbiji i da prenesemo pozdrave od ekoloških aktivista iz cijele Bosne i Hercegovine“, rekla je Lejala Kusturica iz Fondacije ACT.
Ministarstvo građevinarstva ima priliku da spase živote građana i ono što je ostalo od Rupske reke. Apelujemo na Ministarstvo da ubrza proceduru poništavanja nezakonito izdate građevinske dozvole, a na tužilaštvo da hitno procesuira krivične i prekršajne prijave protiv nadležnih za ovaj ekološki zločin.
Ono što se dešava u Dadincu dešava se širom Srbije. Višestruko povećavanje naknade za povlašćenje proizvođače električne energije motivisalo je investitore i lokalne samouprave koje su sa njima u dosluhu da iz fijoka izvade štetne projekte i planove od kojih se odavno odustalo. Dok su korita sve suvlja zbog klimatskih promena i brutalne deforestacije planina, u cevima MHE je već nestalo 300 kilometara naših reka, i to za samo 3% struje na republičkom nivou. U međuvremenu, investitor od prve dve MHE na Rupskoj reci zaradi 1.6 miliona evra godišnje, koje svi plaćamo.
Dadinčani na braniku reke kažu – MHE „Besko“ se graditi neće!
