Zašto podržavamo proteste protiv nasilja?
Mi, ekološki pokreti i organizacije Srbije bićemo ove subote na mirnom građanskom protestu protiv nasilja. Priroda i društvo su neraskidivo povezani i naša je dužnost da toga dana budemo uz ljude na ulici kao što su oni bili sa nama poslednjih godina, rame uz rame, cvet uz cvet. Kada stradaju deca, nešto u našem društvu duboko nije u redu i vapi za promenom. Naša osnovna misija je da sačuvamo život u Srbiji, zato moramo da ustanemo protiv nasilja, zato sve mora da stane.
Dolazimo na skup jer nam je već dugo dosta nepravde i nasilja nad ljudima i prirodom u našoj zemlji. Svako uništavanje i zagađenje životne sredine rezultat su nečije sile; iza svakog otrovnog vazduha, posečene šume, otete zemlje ili zagađane vode krije se sistemsko, institucionalno, pa čak i brutalno fizičko nasilje. Znamo dobro i kako sistem nasilnički guši one od nas koji o tome progovore.
Čovek je društveno biće, naše zdravo i blagotvorno okruženje podstiče brigu za druge, empatiju, solidarnost, pravednost i zajedništvo. Beskrupulozna trka za profitom i opsesija kompeticijom samo se preslikala na male ekrane, odakle nam svakodnevno dolazi poruka da je u borbi za ličnu pobedu dozvoljeno povrediti, poniziti, prevariti. To nisu ljudski odnosi koje želimo za buduće generacije, to sigurno nije ni društvo koje brine o prirodi koja ga okružuje. Ne smemo dozvoliti normalizaciju tabloidnih i nasilnih sadržaja koji dolaze sa vrha države i pogotovo od medija koji upravo na takvim temama stiču basnoslovno bogatstvo.
Dobro znamo da se većina građana Srbije informiše putem televizije. Dok na programu nedostaje informisanje o zagađenju prirode, zagađuje nam se duh. U zemlji koja se davi u ekološkim problemima za koje nemamo rešenja, čija su najveća nada buduće generacije, nema televizija sa nacionalnom frekvencijom koje nude obrazovni program koji bi deci i mladima dao alat i inspiraciju da grade svoju održivu budućnost. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) uporno daje moć i ne oduzima frekvencije čak i onima koji lažiraju da imaju takav program. Dobre priče, pozitivne alternative, poput teme očuvanja životne sredine, uvek su delotvornije od represije, pretnji i kazni.
Ni jedan broj policajaca neće biti dovoljan da nadomesti konstruktivno i podržavajuće okruženje za decu i mlade. Umesto da se sladostrasno bavimo krivcima, kao što to rade pomenuti mediji, naše društvo treba da se više posveti odgovornima. Ostavke ministara potrebne su kao prvi korak ka prihvatanju odgovornosti institucija – koliko zbog onog strašnog što se desilo, još više i zbog svega što se nije desilo, zbog izostanka prevencije, profesionalne i ljudske reakcije, zbog toga što ni jednog od njih ne vidimo kao promotere vrednosti empatije i nenasilja koji su nam nasušno potrebni.
Povod je nažalost tragičan, ali ostavke su odavno zaslužene. Targetiranje, zastrašivanje i nasilje kojima su izloženi naši saborci iz ekološkog aktivizma bili bi dovoljan razlog. Od desetina hiljada prekršajnih prijava za mirne skupove; do policijskog prebijanja i namernog dopuštanja nasilja nad građanima od strane privatnog obezbeđenja ili neidentifikovanih razbojnika. Od selektivne reakcije koja zavisi od toga da li policiju traže „obični“ građani, ili investitori, vlasnici splavova i drugih objekata; pa do sastavljanja dosijea i praćenja aktivista, sprege vlasti sa tabloidima i crtanja meta pojedinkama i pojedincima – samo zbog borbe za javna prirodna dobra, zdraviji i kvalitetniji život svih.
Kao ekološke aktivistkinje i aktivisti, više puta smo pokazali međusobnu solidarnost, a sada itekako osećamo bol i patnju koja prožima celu zemlju. Želimo da podržimo sve ljude koji su hrabri ne samo u buntu, već i u suočavanju sa sobom i prihvatanju potrebe za promenom. Veliki porazi kao i pobede, uče nas da je „čoveku nekada jedini razlog da se bori to što ima ljude oko sebe”. U poslednjim tragedijama svi smo izgubili previše da bi išta više ostalo isto, da bismo mi ostali isti, da bi iko više ostao sam. Da zajedno zamislimo i gradimo bolje i održivije društvo, ove subote sve, baš sve, mora da stane!