Noćna mora o “srpskom moru”
Planovi za Bogovinu i Rtanj štetni po prirodu i javni interes
Ove nedelje završeni su rani javni uvidi za dva važna prostorna plana područja posebne namene – Rtanj i Bogovina, koja će u mnogome uticati na prirodna dobra ali i život stanovništva na teritoriji koju planovi pokrivaju i šire. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je ova dokumenta predstavilo kao planove od ogromnog značaja za održivi razvoj i perspektivu regiona sa čime se ekološke organizacije i inicijative, ali i stručnjaci koje smo konsultovali ne slažu. Naprotiv, analizirajući ova dokumenta došli smo do zaključka da se radi o još jednom pokušaju da se prirodna dobra eksploatišu i stave u funkciju privatnih interesa, po cenu biodiverziteta i ljudskog prava na vodu. Zato smo i za jedan i za drugi plan napisali primedbe pa delimo sa vama neke osnovne uvide, kao i kompletna dokumenta – za one koji žele više da se informišu.
Plan područja posebne namene Bogovina
Mnogi su prethodne dve nedelje svedočili velelepnim najavama o gradnji tzv. “srpskog mora”, odnosno veštačke akumulacije Bogovina na teritoriji opštine Boljevac, koje bi po navodima trebalo da obezbedi sigurno vodosnabdevanje Zaječara, Negotina, Bora i drugih naseljenih mesta u Timočkoj krajini. Ističe se da je ovo takođe i ogroman potencijal za turizam, ribolov i druge prateće aktivnosti. Planirani projekat pokriva površinu od čak 360 kilometara kvadratnih, a za potrebe višenamenske akumulacije se planira i izgradnja brane visoke čak 54 metara. Plan predviđa potapanje nekoliko sela i raseljavanje oko 3 hiljade ljudi. Smatramo da je akumulacija planski i koncepcijski neracionalno, nepotrebno i neutemeljeno rešenje. Ovaj projekat se oslanja na dokumente koji su stari preko jedne ili dve decenije i neusklađeni sa sadašnjim realnim stanjem vodnih dobara, primenjenim rešenjima vodosnabdevanja, kao i potrebama u vodi planiranih korisnika. Sva dostupna istraživanja pokazuju da sistem vodosnabdevanja koji sada postoji, uz minimalna ulaganja treba održati i razvijati a ne praviti novo “rešenje”. I zato postavljamo pitanje: “Da li je voda iz akumulacije potrebna građanima, ili bi povećane količine vode koje bi se dobile izgradnjom akumulacije „Bogovina“, zapravo trebalo da budu „poklon“ kineskoj kompaniji Zijin Mining Group Co. Ltd. koja upravlja borskim rudnikom i postrojenjima?” Primedbe su Ministarstvu zajednički uputile organizacije: Polekol i inicijativa Pravo na vodu iz Beograda, Čuvari Homolja iz Žagubice, Zaječarska inicijativa i Eko istok iz Zaječara, Pridruži se iz Paraćina, kao i neformalne grupe građana Ne damo Mlavu iz Petrovca na Mlavi i Borani se pitaju iz Bora. U pisanju primedbi nam je od velike pomoći bio profesor Stevanović, i ovim putem mu se zahvaljujemo.
Zajedničke primedbe za Bogovinu možete u celosti pročitati ovde.
Plan područja posebne namene Rtanj
Rtanj je planina koja je od ogromnog značaja za očuvanje biodiverziteta, i razvojni projekti na njoj se moraju planirati pažljivo, uz poštovanje svih njenih bogatstava. Predloženi plan predviđa izgradnju alpske staze za skijanje kao navodni razvojni projekat. Neodgovorno je i ekološki i društveno – ekonomski neopravdano planirati i graditi ski staze i prateću infrastrukturu kada vrlo verovatno ne postoji ekonomska budućnost za ovaj vid sporta i rekreacije na tako malim nadmorskim visinama i prostoru. Posebno nas brine planirano uništavanje prirode. Skijališta na Rtnju, posebno na severoistočnim padinama u svetlu prostora na kome su planirana tj. u obuhvatu emerald područja i na delu planine koji je preko 50 godina po zaštitom, kao i aktuelnih klimatskih promena i projekacija za Srbiju, se nikako ne mogu opravdati. Izgradnjom ski objekata uklanjaju se velike površine šume kako bi se napravilo mesto za ski staze, pristupne puteve i infrastrukturu, smanjujući i fragmentirajući staništa za divlje životinje i narušavaju predeone vrednosti Rtnja pored ostalih na osnovu kojih je valorizovan kao zaštićeno područje. Takođe se protivimo izgradnji veštačkih akumulacija (čak tri!) na prostoru koji već ima obezbeđeno vodosnabdevanje iz postojećih izvorišta i koje je priuštivo za stanovništvo. Plan čak navodi i potencijal za izgradnju mini hidroelektrana na ovom području, što je nedopustivo i protivno interesima i zahtevima građana opštine Sokobanja izraženim u odluci o njihovoj zabrani na njenoj teritoriji.
Primedbe i na ovaj plan su brojne, i možete ih pronaći ovde.
Polekol i inicijativa Pravo na vodu žele da iskoriste i ovu priliku da apeluju na sve institucije da ozbiljno shvate krizu vodnih dobara, i da revidiraju postojeće politike – posebno Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije koja je stara čak 22 godine. Više o tome kakvo je stanje u oblasti voda u Srbiji možete pročitati u našem istraživanju Navodno pravo. Takođe zahtevamo da se razvoj Republike Srbije zasniva na suštinskom održivom razvoju koji će značiti na prvom mestu bolji život za sve stanovnike ove zemlje ali i očuvanje prirodnih dobara za generacije koje dolaze – sa organizacijama i inicijativama širom Srbije ćemo se pobrinuti da tako i bude.
