Doktori za litijumsku groznicu

Ministar Lončar predstavio je tim medicinskih stručnjaka koji će se baviti uticajem iskopavanja litijuma na zdravlje građana. Ovo je ad hoc improvizacija kojom se ne rešava sistemski problem uticaja zagađenja na zdravlje stanovništva.

Dva dana kasnije, stotinu medicinskih radnika iz Gornjeg Milanovca uputilo je podršku borbi protiv rudarenja litijuma i bora u Srbiji. U Obrenovcu su zdravstveni radnici iz Hitne pomoći, koji zbog otvorenih kopova uglja i pepelišta odlično i iz neposrednog iskustva znaju vrednost i važnost borbe građana za zdravlje, izašli da pozdrave protestnu kolonu.

Ostali su bez podrške svojih nadređenih, a sada su i predmet neosnovanog i šikanoznog postupka inspekcijskog nadzora!

Medicinski radnici u Srbiji, pored stručnjaka koji se bave zagađenjem životne sredine, možda i najbolje znaju kakve su razmere ekoloških problema. Oni znaju tačno koliko ljudi im dolazi zbog ešerihije koli i zagađenja komunalnim otpadnim vodama. Koliko ljudi ima astmu i druge probleme sa disajnim putevima zbog zagađenja vazduha. Koliko ljudi pati od alergija i steriliteta. Koliko ljudi ima maligna oboljenja.

Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” objavio je 2020. studiju pod nazivom “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji” koja je očito prikrivana, a svetlost dana je ugledala uz dugu i mukotrpnu institucionalnu borbu.

Kontaminirani lokaliteti su područja na kojima se obavlja ili su se obavljale antropogene aktivnosti koje su proizvele ili mogle proizvesti kontaminaciju zemljišta, površinskih ili podzemnih voda, vazduha i lanca ishrane, što rezultira ili može dovesti do uticaja na ljudsko zdravlje.

Studija je utvrdila sledeće nedostatke u zaštiti zdravlja od zagađenja:

  • Nedovoljno sprovođenje važećih propisa.
  • Nedovoljno jasna podela uloga i odgovornosti nadležnih institucija u široj oblasti životne sredine i zdravlja.
  • Izostanak multisektorske saradnje i pristupa u rešavanju ekološkozdravstvenih problema.
  • Neadekvatan monitoring stanja životne sredine.
  • Nedostatak podataka o stanju životne sredine i njenog uticaja na zdravlje.
  • Sistematsko praćenje zdravstvenog stanja stanovništva na kontaminiranim lokalitetima još uvek nije uspostavljeno.
  • Nedostatak ljudskih resursa i ekspertize u svim sektorima.
  • Nedostatak finansijskih sredstava.
  • Tehnički nedostaci. Nedostatak infrastrukture za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou (posebno u oblastima upravljanja otpadom i vodama) i
  • neadekvatna organizaciona struktura lokalnih uprava za bavljenje pitanjima životne sredine.
  • Nedovoljno razvijena svest i učešće javnosti. Ovo se posebno odnosi na onaj deo opšte populacije koja je direktno izložena rizicima iz životne sredine u blizini kontaminiranih lokaliteta.

Ova studija takođe sadrži preporučene mere koje su neophodne kako bi se smanjio uticaj zagađenja na zdravlje stanovništva. Četiri godine su prošle a za njenu primenu nisu opredeljena sredstva niti osoblje.

Ovaj potez Ministarstva zdravlja vodi još većem nepoverenju. Zato je buđenje naroda jako važno i treba ga pozdraviti. Deli dalje, da se čuje i širi dalje!