Polekol i inicijativa Pravo na vodu sa zadovoljstvom obaveštavaju javnost da je planirana urbanizacija Rtnja uspešno osujećena zahvaljujući zajedničkoj akciji građana i organizacija širom Srbije.
Nacrt Prostornog plana za Specijalni rezervat prirode Rtanj, koji je predviđao vetroparkove, kamenolome, skijalište i male hidroelektrane, značajno je izmenjen nakon masovnog odziva građana na Javnom uvidu održanom 11. oktobra u Sokobanji.
Građani se izborili za prirodu
„Javni uvid obeležilo je ogromno interesovanje građana, a pristigao je veliki broj primedbi, od kojih je većina prihvaćena. To potvrđuje kvalitet i osnovanost tih primedbi. Pohvalno je što je komisija zakonito postupala i otvoreno uvažila primedbe,” izjavio je Strahinja Macić, pravnik Polekola, koji je prisustvovao četvoročasovnoj sednici.
Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva istakao je složnost građana: „Ljudi iz komisije su videli da smo svi protiv preterane urbanizacije. Zadovoljan sam što je većina naših primedbi prihvaćena.”
Zaštita prirode Rtnja prioritet
Posebnu zabrinutost izazvali su planirani vetroparkovi, koji bi ugrozili šume i staništa retkih vrsta poput surog orla i sivog sokola. Dimitrijević je upozorio: „Postavljanje vetroparkova bilo bi katastrofalno za prirodni svet Rtnja.”
Pored toga, predlog za skijalište naišao je na snažno protivljenje jer Rtanj nema adekvatne uslove za održivo skijalište. „Skijalište bi zahtevalo ogromne količine vode za veštački sneg, što nije izvodljivo na planini s ograničenim vodenim resursima,” objasnio je Dimitrijević.
Planovi za kamenolome i male hidroelektrane takođe su pretrpeli izmene. „Zahvaljujući podnetim primedbama, plan sada ne predviđa izgradnju malih hidroelektrana,” dodao je Macić.
Borba se nastavlja
Iako su mnoge primedbe usvojene, problematične tačke poput planirane izgradnje akumulacija na rečnim tokovima i dalje su prisutne. Polekol će nastaviti da prati buduće odluke kako bi osigurao da Rtanj ostane netaknuta prirodna oaza.
„Već imamo dovoljno promašenih primera zlatiborizacije u Srbiji. Rtanj ne sme postati jedan od njih,” zaključio je Macić.
Snaga građanskog aktivizma
Polekol i inicijativa Pravo na vodu zahvaljuju svim građanima, udruženjima i stručnjacima koji su se udružili u zaštiti Rtnja od neodrživih projekata. Više od 100.000 građana podelilo je poziv na društvenim mrežama, dok je veliki broj njih poslao primedbe komisiji, što je pokazalo da institucionalna borba može dati rezultate.
Pozivaju se građani da ostanu budni i aktivni u svim budućim procesima zaštite životne sredine. Rtanj zaslužuje da ostane netaknuto prirodno blago za buduće generacije!